21-06-2010, 11:30 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
Omladina i televizija
Prema istraživanjima stručnjaka za uticaj televizije na razvoj deteta, do 18. godine prosečno će dete provesti veći deo svog života gledajući televiziju, nego u bilo kojoj drugoj pojedinoj aktivnosti, izuzev spavanja." A ta zapanjujuća slika isključuje vreme provedeno u gledanju filmova kod kuće i u bioskopima. U područjima gradske sredine, jedna od tri porodice koristi televiziju kao neprestanu pozadinu većine drugih aktivnosti. Vrsta televizijskih prikaza koje deca gledaju može veoma različito uticati. Dokazano je da deca koja gledaju dečje obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije jezičke veštine od dece koja gledaju samo crtaće i programe za odrasle. Stručnjaci takoðe aktivno raspravljaju o negativnim posledicama gledanja nasilja. Ispitivanja su pokazala da je tinejdžersko nasilje u 19. godini veće ukoliko je gledanost TV-nasilja u 8. godini česta. Istraživači su zabeležili nasilje u 85 posto filmova koji se svakodnevno pokazuju na TV-u. Oni su to nasilje nazvali "psihološki štetnim" i izdvojili su crtaće i dečje programe koji često "nerealno" prikazuju nasilje bez posledica ili kazni. Američka lekarska komora okrivljuje nasilje na ekranima kao delimično odgovorno za veliki porast maloletnčkog nasilja (126 posto) izmeðu 1976. i 1992. godine. Smatra se takoðe da televizija osiromašuje osećaj zajedništva. Deca koja gledaju televiziju manje veruju drugim ljudima i manje učestvuju u organizovanim dečjim aktivnostima van kuće.
Otuðivanje nije poslednji rizik koji proizilazi iz gledanja televizije na nivou proseka od četiri sata dnevno. Postoji podmukla veza izmeðu ishrane, gojaznosti, navika sedenja i gledanja televizije. TV zavisnici se ne zovu "kauč-krompiri" bez razloga. Detetove kinestetičke sposobnosti su deo njegove inteligencije, a fizička pasivnost uzrokovana gledanjem TV-a sigurno je pogubna za vežbanje kinestetičke inteligencije, da i ne spominjemo telo! Ipak možda najkobniji kvalitet televizije je sklonost da čak i njene najbolje emisije podstiču mentalnu pasivnost - otupljuju maštovitost i guše aktivnu misao. Istraživači J. L. i D. G. Singer s Univerziteta Yale ispitivali su kako televizija utiče na spontanu i kreativnu igru u predškolaca. Trima grupama dece pokazivali su tokom dve nedelje kulturalno odobrene emisije na televiziji. Ti obrazovni prikazi su u dece s najmanje aktivnom maštom podstakli blagi stepen kreativne igre, ali su potisnuli kreativnu igru kod sve druge dece koja su od početka imala življu imaginaciju. Istraživači su zapazili sličan uzorak potiskivanja kreativnosti u osnovaca IV. i V. razreda, posebno kada su gledali programe koji sadrže fantastiku ili nasilje ...
Sadržaj
1 UVOD 3
1.1 Omladina i televizija 3
2 Sprovedena istraživanja 4
2.1 Efekti nasilja 5
2.2 Slab odziv 5
3 Koliko prekomerno gledanje televizije utiče na omladinu 5
4 I crtaći podstiču nasilje 6
4.1 Klinci vole serije 6
4.2 Opasno po koncentraciju 6
5 Igra i san uz ekran 7
6 Ko još u Srbiji mari za zakon 7
7 Televizija ne sme biti sedativ za decu 8
8 Zakljucak 9
9 Literatura 10
Omladina i televizija
Prema istraživanjima stručnjaka za uticaj televizije na razvoj deteta, do 18. godine prosečno će dete provesti veći deo svog života gledajući televiziju, nego u bilo kojoj drugoj pojedinoj aktivnosti, izuzev spavanja." A ta zapanjujuća slika isključuje vreme provedeno u gledanju filmova kod kuće i u bioskopima. U područjima gradske sredine, jedna od tri porodice koristi televiziju kao neprestanu pozadinu većine drugih aktivnosti. Vrsta televizijskih prikaza koje deca gledaju može veoma različito uticati. Dokazano je da deca koja gledaju dečje obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije jezičke veštine od dece koja gledaju samo crtaće i programe za odrasle. Stručnjaci takoðe aktivno raspravljaju o negativnim posledicama gledanja nasilja. Ispitivanja su pokazala da je tinejdžersko nasilje u 19. godini veće ukoliko je gledanost TV-nasilja u 8. godini česta. Istraživači su zabeležili nasilje u 85 posto filmova koji se svakodnevno pokazuju na TV-u. Oni su to nasilje nazvali "psihološki štetnim" i izdvojili su crtaće i dečje programe koji često "nerealno" prikazuju nasilje bez posledica ili kazni. Američka lekarska komora okrivljuje nasilje na ekranima kao delimično odgovorno za veliki porast maloletnčkog nasilja (126 posto) izmeðu 1976. i 1992. godine. Smatra se takoðe da televizija osiromašuje osećaj zajedništva. Deca koja gledaju televiziju manje veruju drugim ljudima i manje učestvuju u organizovanim dečjim aktivnostima van kuće.
Otuðivanje nije poslednji rizik koji proizilazi iz gledanja televizije na nivou proseka od četiri sata dnevno. Postoji podmukla veza izmeðu ishrane, gojaznosti, navika sedenja i gledanja televizije. TV zavisnici se ne zovu "kauč-krompiri" bez razloga. Detetove kinestetičke sposobnosti su deo njegove inteligencije, a fizička pasivnost uzrokovana gledanjem TV-a sigurno je pogubna za vežbanje kinestetičke inteligencije, da i ne spominjemo telo! Ipak možda najkobniji kvalitet televizije je sklonost da čak i njene najbolje emisije podstiču mentalnu pasivnost - otupljuju maštovitost i guše aktivnu misao. Istraživači J. L. i D. G. Singer s Univerziteta Yale ispitivali su kako televizija utiče na spontanu i kreativnu igru u predškolaca. Trima grupama dece pokazivali su tokom dve nedelje kulturalno odobrene emisije na televiziji. Ti obrazovni prikazi su u dece s najmanje aktivnom maštom podstakli blagi stepen kreativne igre, ali su potisnuli kreativnu igru kod sve druge dece koja su od početka imala življu imaginaciju. Istraživači su zapazili sličan uzorak potiskivanja kreativnosti u osnovaca IV. i V. razreda, posebno kada su gledali programe koji sadrže fantastiku ili nasilje ...
Sadržaj
1 UVOD 3
1.1 Omladina i televizija 3
2 Sprovedena istraživanja 4
2.1 Efekti nasilja 5
2.2 Slab odziv 5
3 Koliko prekomerno gledanje televizije utiče na omladinu 5
4 I crtaći podstiču nasilje 6
4.1 Klinci vole serije 6
4.2 Opasno po koncentraciju 6
5 Igra i san uz ekran 7
6 Ko još u Srbiji mari za zakon 7
7 Televizija ne sme biti sedativ za decu 8
8 Zakljucak 9
9 Literatura 10