19-06-2010, 05:37 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
Tahograf je merni uređaj namenjen za praćenje rada vozila i vozačke posade. On meri i zapisuje vreme rada, pređeni put i ostvarene brzine. Podaci se mogu videti na instrument tabli, i na listiću na kome ih uređaj ispisuje. Upotreba ovih uređaja je obavezna na svim teretnim vozilima preko 3,5t nosivosti i autobusima sa preko 8 mesta za putnike.
Prvi put tahografi se zvanično uvode u Nemačkom zakonu o bezbednosti saobraćaja iz 1952. godine za sva komercijalna vozila preko 7,5t nosivosti. Sva nova teretna vozila i autobusi su od 23. marta do 23. decembra 1953. morala biti napravljena u skladu sa ovim zakonom, tj. morala su imati tahograf.
Sporazumom Evropske Ekonomske Zajednice od 20. decembra 1985. tahografi su postali obavezni od 29. septembra 1986. godine, a sporazum o radu članova posade vozila koja učestvuju u međunarodnom transportu drumskom transportu (AETR) je stupio na snagu 31. jula 1985. godine.
Problematika vođenja evidencije radnog vremena vozača, posebno da li se pridržava dozvoljenih maksimalnih vremena vožnji i minimalnih vremena odmora, postala je sve teža zbog čestih manipulacija sa zapisom na tahografskim listićima i nepraktičnosti njihovog očitavanja. Sa idejom primene savremene tehnologije u rešavanju problema tahografa zemlje EU su propisale primenu tahografa sa digitalnim zapisom koji će se jednostavno informatički obrađivati. Zbog digitalnog zapisa je takav tahograf dobio naziv digitalni, a dosadašnji koji imaju zapis na tahografskom listiću su prozvani analogni tahografi.
Najveća razlika između analognog i digitalnog tahografa je u upotrebi „pametne tahografske kartice“ umesto dosadašnjih tahografskih listića. I to što se podaci o vremenu vožnje, brzini i pređenom putu čuvaju i na samom tahografu i na kartici.
2. Digitalni tahografi
Digitalni tahograf zapisuje podatke o brzini, pređenom putu, kao i druge sistemske podatke u svoju radnu memoriju. Kapacitet radne memorije je takav da može pamtiti podatke za najmanje 365 dana. Podatke o vremenima rada i odmora vozača upisuje na čip karticu vozača.
U digitalni tahograf je ugrađen štampač koji na zahtev štampa podatke o radnim vremenima vozača, brzini kretanja i pređenom putu vozila. Osim što vozač ima svoju čip karticu, postoje još i čip kartice za: ovlašćenog servisera, vlasnika vozila i ovlašćene osobe za nadzor radnih vremena vozača.
- vozačka kartica – plastična kartica sa mikročipom koja je veličine kreditne kartice. Pre polaska na put vozač ubacuje karticu u tahograf, i automatski se ispisuju podaci o vozaču. Na digitalnom tahografu postoje dva odeljka u koje se ubacuju vozačke kartice, svaki za karticu jednog vozača. Vozačka kartica čuva podatke o vožnji najmanje 28 radnih dana, a tahograf, najmanje jednu godinu.
- Kartica za prevoznika – omogućava prevozniku da zaključa podatke koje tahograf beleži, i tako onemogući neovlašćen uvid u njih. Ovo je posebno važno pri prodaji ili iznajmljivanju vozila drugim prevoznicima.
- Kartica za radnje koje se bave kalibracijom tahografa
- Kontrolna tablica za policiju.
Problematika izdavanja čip kartica je jedan od razloga zašto je EU više puta odlagala početak obavezne primene digitalnih tahografa. Razlog je što se mora osigurati od bilo kakve manipulacije i zloupotrebe. Potrebno je onemogućiti da vozaču sme da se izda više od jedne čip kartice. U tu svrhu su zemlje EU informatički povezane kako bi se jednostavno i brzo (najduži rok izdavanja čip kartice ne sme prelaziti 5 dana), proveravalo da li već postoji kartica, ili zahtev za izdavanje kartice u bilo kojoj drugoj EU zemlji za osobu za koju se izdaje kartica.
1. Uvod............................................................................................................... 1
2. Digitalni tahografi .........................................................................................2
3. Tahograf i njegova primena na vozilu .......................................................5
3.1. Pojam, definicije i propisi............................................................................ 5
3.2. Upotreba tahografa .....................................................................................6
3.3. Digitalni tahograf - "crna kutija" kamiona ....................................................6
4. ZAKLJUČAK ...........................................................................................................................9
5. LITERATURA ..............................................................................................13
Tahograf je merni uređaj namenjen za praćenje rada vozila i vozačke posade. On meri i zapisuje vreme rada, pređeni put i ostvarene brzine. Podaci se mogu videti na instrument tabli, i na listiću na kome ih uređaj ispisuje. Upotreba ovih uređaja je obavezna na svim teretnim vozilima preko 3,5t nosivosti i autobusima sa preko 8 mesta za putnike.
Prvi put tahografi se zvanično uvode u Nemačkom zakonu o bezbednosti saobraćaja iz 1952. godine za sva komercijalna vozila preko 7,5t nosivosti. Sva nova teretna vozila i autobusi su od 23. marta do 23. decembra 1953. morala biti napravljena u skladu sa ovim zakonom, tj. morala su imati tahograf.
Sporazumom Evropske Ekonomske Zajednice od 20. decembra 1985. tahografi su postali obavezni od 29. septembra 1986. godine, a sporazum o radu članova posade vozila koja učestvuju u međunarodnom transportu drumskom transportu (AETR) je stupio na snagu 31. jula 1985. godine.
Problematika vođenja evidencije radnog vremena vozača, posebno da li se pridržava dozvoljenih maksimalnih vremena vožnji i minimalnih vremena odmora, postala je sve teža zbog čestih manipulacija sa zapisom na tahografskim listićima i nepraktičnosti njihovog očitavanja. Sa idejom primene savremene tehnologije u rešavanju problema tahografa zemlje EU su propisale primenu tahografa sa digitalnim zapisom koji će se jednostavno informatički obrađivati. Zbog digitalnog zapisa je takav tahograf dobio naziv digitalni, a dosadašnji koji imaju zapis na tahografskom listiću su prozvani analogni tahografi.
Najveća razlika između analognog i digitalnog tahografa je u upotrebi „pametne tahografske kartice“ umesto dosadašnjih tahografskih listića. I to što se podaci o vremenu vožnje, brzini i pređenom putu čuvaju i na samom tahografu i na kartici.
2. Digitalni tahografi
Digitalni tahograf zapisuje podatke o brzini, pređenom putu, kao i druge sistemske podatke u svoju radnu memoriju. Kapacitet radne memorije je takav da može pamtiti podatke za najmanje 365 dana. Podatke o vremenima rada i odmora vozača upisuje na čip karticu vozača.
U digitalni tahograf je ugrađen štampač koji na zahtev štampa podatke o radnim vremenima vozača, brzini kretanja i pređenom putu vozila. Osim što vozač ima svoju čip karticu, postoje još i čip kartice za: ovlašćenog servisera, vlasnika vozila i ovlašćene osobe za nadzor radnih vremena vozača.
- vozačka kartica – plastična kartica sa mikročipom koja je veličine kreditne kartice. Pre polaska na put vozač ubacuje karticu u tahograf, i automatski se ispisuju podaci o vozaču. Na digitalnom tahografu postoje dva odeljka u koje se ubacuju vozačke kartice, svaki za karticu jednog vozača. Vozačka kartica čuva podatke o vožnji najmanje 28 radnih dana, a tahograf, najmanje jednu godinu.
- Kartica za prevoznika – omogućava prevozniku da zaključa podatke koje tahograf beleži, i tako onemogući neovlašćen uvid u njih. Ovo je posebno važno pri prodaji ili iznajmljivanju vozila drugim prevoznicima.
- Kartica za radnje koje se bave kalibracijom tahografa
- Kontrolna tablica za policiju.
Problematika izdavanja čip kartica je jedan od razloga zašto je EU više puta odlagala početak obavezne primene digitalnih tahografa. Razlog je što se mora osigurati od bilo kakve manipulacije i zloupotrebe. Potrebno je onemogućiti da vozaču sme da se izda više od jedne čip kartice. U tu svrhu su zemlje EU informatički povezane kako bi se jednostavno i brzo (najduži rok izdavanja čip kartice ne sme prelaziti 5 dana), proveravalo da li već postoji kartica, ili zahtev za izdavanje kartice u bilo kojoj drugoj EU zemlji za osobu za koju se izdaje kartica.
1. Uvod............................................................................................................... 1
2. Digitalni tahografi .........................................................................................2
3. Tahograf i njegova primena na vozilu .......................................................5
3.1. Pojam, definicije i propisi............................................................................ 5
3.2. Upotreba tahografa .....................................................................................6
3.3. Digitalni tahograf - "crna kutija" kamiona ....................................................6
4. ZAKLJUČAK ...........................................................................................................................9
5. LITERATURA ..............................................................................................13