18-06-2010, 11:46 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
О рату као друштвеном феномену, његовим коренима, карактеру, месту и улози у друштвеном кретању и социјалном прогресу постоји како у прошлости тако и данас доста оскудна филозофско-социолошка литература, нема обимнијих и обухватнијих научно заснованих филозофских и социолошких студија и радова. О њему се више пише и говори са правно-политичког, војно-стручног, психолошког и сличних аспеката, али веома мало са филозофског и социолошког. Међутим, нема сумње, да би социолошка разматрања рата и његових последица била од посебног значаја за дубље и свесније сагледавање историске нужности ликвидације и обуздавање те рушилачке појаве која угрожава светску цивилизацију.
Рат је предмет разматрања разних друштвено-политичких, правних, техничких и других наука. Њима се углавном може прићи како са гледишта општедруштвених законитости њиховог настанка, развитка и настанка тако и са гледишта њихових посебних, специфичних закона развитка и облика испољавања. Али и у једном и у другом случају треба имати у виду да су то само две стране јединственог процеса, да правилно схватање једне стране представља у мањој или већој мери захватање и познавање друге стране. То се нарочито односи на дубља војно-стручна разматрања рата, на проучавању њихових специфичних законитости, начела и облика.
Рат није природна, већ друштвена појава. Рат није условљен ''животињском'' човековом потребом, његовим ''слепим природним нагонима'', нити утицајем неке натприродне силе, чије је дејство немогуће предвидети и контролисати. Он нема природно-биолошко, као ни натприродно-духовно или слично порекло. Већ сама чињеница да је војска као непосредно оруђе рата друштвени орган који ступа у дејство увек и само по вољи друштвене заједнице, односно државе као њеног представника, указује на то да порекло рата треба тражити у условиме друштвеног живота, наиме у класним односима, који одређује карактер и циљ сваког рата и војске. И заиста, историја нас учи да између ратова у доба државне организације друштва и постојања класно-експлоататорских друштвених односа и племенских оружаних сукоба у доба првобитне људске заједнице, као и између карактера и употребе оружја и живе људске снаге у њима, постоји врло битна принципијелна разлика...
О рату као друштвеном феномену, његовим коренима, карактеру, месту и улози у друштвеном кретању и социјалном прогресу постоји како у прошлости тако и данас доста оскудна филозофско-социолошка литература, нема обимнијих и обухватнијих научно заснованих филозофских и социолошких студија и радова. О њему се више пише и говори са правно-политичког, војно-стручног, психолошког и сличних аспеката, али веома мало са филозофског и социолошког. Међутим, нема сумње, да би социолошка разматрања рата и његових последица била од посебног значаја за дубље и свесније сагледавање историске нужности ликвидације и обуздавање те рушилачке појаве која угрожава светску цивилизацију.
Рат је предмет разматрања разних друштвено-политичких, правних, техничких и других наука. Њима се углавном може прићи како са гледишта општедруштвених законитости њиховог настанка, развитка и настанка тако и са гледишта њихових посебних, специфичних закона развитка и облика испољавања. Али и у једном и у другом случају треба имати у виду да су то само две стране јединственог процеса, да правилно схватање једне стране представља у мањој или већој мери захватање и познавање друге стране. То се нарочито односи на дубља војно-стручна разматрања рата, на проучавању њихових специфичних законитости, начела и облика.
Рат није природна, већ друштвена појава. Рат није условљен ''животињском'' човековом потребом, његовим ''слепим природним нагонима'', нити утицајем неке натприродне силе, чије је дејство немогуће предвидети и контролисати. Он нема природно-биолошко, као ни натприродно-духовно или слично порекло. Већ сама чињеница да је војска као непосредно оруђе рата друштвени орган који ступа у дејство увек и само по вољи друштвене заједнице, односно државе као њеног представника, указује на то да порекло рата треба тражити у условиме друштвеног живота, наиме у класним односима, који одређује карактер и циљ сваког рата и војске. И заиста, историја нас учи да између ратова у доба државне организације друштва и постојања класно-експлоататорских друштвених односа и племенских оружаних сукоба у доба првобитне људске заједнице, као и између карактера и употребе оружја и живе људске снаге у њима, постоји врло битна принципијелна разлика...