18-06-2010, 11:45 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih ako ne i najbitnija karakteristika čoveka i ljudskog društva uopšte. To je tim više jasno pošto ni jedna druga vrsta ne posjeduje kulturu. Isto je tako jasno da kultura može da dođe do izražaja tek onda ako se pojedinac posmatra s obzirom na društvenu celinu i u njihovoj uzajamnoj međuvezi. To nipošto ne znači da kultura i kulturne pojave ne sadrže komponentu individualnosti pojedine ličnosti, već da je kultura u celini i po svome smislu bitno društveni fenomen.
Svako društvo ima svoju kulturu. Kultura je bitno društvena pojava, nju stvara ljudsko društvo. Apsolutno nekulturnog društva nema, ona je njegov specifični element. Kultura, kulturni procesi i tekovine čine osnovnu pojavu svakog društva. Ljudsko društvo se razlikuje od prirode kulturom. U životinja nema kulture. Životinja se stoga ne ponaša na kulturan način, nego na prirodan način. Kultura obuhvata bazu i nadgradnju društva.
Prema Marksu kultura pripada nadogradnji, ali ona tako izražava i stanje društvenih odnosa i materijalnih uslova proizvodnje. Društvo se sastoji iz svega onog što su njegovi članovi stvorili u toku njegove istorije, počev od najjednostavnijih oruđa za rad, preko savršenijih sredstava i proizvoda, zatim tekovina nauke i umetnosti, do moralnih i drugih društvenih normi i vrednosti koje se cene u datom društvu. Misli, postupci, međusobno ophođenje-sve to spada u kulturu.
Ovako široko opisano značenje kulture i naglašena važnost kulture sa aspekta društvenih pojava, naveli su neke sociologe da nauku o društvu (sociologiju) poistovete sa naukom o kulturi (kulturologijom)....
Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih ako ne i najbitnija karakteristika čoveka i ljudskog društva uopšte. To je tim više jasno pošto ni jedna druga vrsta ne posjeduje kulturu. Isto je tako jasno da kultura može da dođe do izražaja tek onda ako se pojedinac posmatra s obzirom na društvenu celinu i u njihovoj uzajamnoj međuvezi. To nipošto ne znači da kultura i kulturne pojave ne sadrže komponentu individualnosti pojedine ličnosti, već da je kultura u celini i po svome smislu bitno društveni fenomen.
Svako društvo ima svoju kulturu. Kultura je bitno društvena pojava, nju stvara ljudsko društvo. Apsolutno nekulturnog društva nema, ona je njegov specifični element. Kultura, kulturni procesi i tekovine čine osnovnu pojavu svakog društva. Ljudsko društvo se razlikuje od prirode kulturom. U životinja nema kulture. Životinja se stoga ne ponaša na kulturan način, nego na prirodan način. Kultura obuhvata bazu i nadgradnju društva.
Prema Marksu kultura pripada nadogradnji, ali ona tako izražava i stanje društvenih odnosa i materijalnih uslova proizvodnje. Društvo se sastoji iz svega onog što su njegovi članovi stvorili u toku njegove istorije, počev od najjednostavnijih oruđa za rad, preko savršenijih sredstava i proizvoda, zatim tekovina nauke i umetnosti, do moralnih i drugih društvenih normi i vrednosti koje se cene u datom društvu. Misli, postupci, međusobno ophođenje-sve to spada u kulturu.
Ovako široko opisano značenje kulture i naglašena važnost kulture sa aspekta društvenih pojava, naveli su neke sociologe da nauku o društvu (sociologiju) poistovete sa naukom o kulturi (kulturologijom)....