18-06-2010, 11:23 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Sindikalno udruživanje i delovanje proizilazi iz slobode zaposlenih da se organizuju radi unapređivanja uslova rada i ostvarivanja drugih zajedničkih interesa. Pitanjem sindikalnog organizovanja bavila se i Međunarodna organizacija rada, te su u ovoj oblasti donete npr. Konvencija 37 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava i Konvencija br. 135 o radničkim predstavnicima. Postoje različiti oblici sindikalnog organizovanja radnika. Slobodu sindikalnog udruživanja jamči i Ustav Republike Srbije, a Zakonom o radu je propisano da se zaposleni udružuju u sindikat radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa. Ovi ciljevi se ostvaruju sindikalnim delovanjem, koje može biti mirno (konsultacije, izjašnjavanje, mišljenja, pregovori i sl.) ili agresivno (protesti, demonstracije, štrajk), ali uvek mora biti u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Za ostvarivanje slobode sindikalnog organizovanja dovoljni su volja onih koji se udružuju i prijava Ministarstvu rada i socijalne politike. Uz prijavu se podnosi i statut sindikalne organizacije. Danom upisa u registrar sindikat stiče svojstvo pravnog lica, pa se od tada može baviti svim sindikalnim aktivnostima, osim onih za koje je potrebno da imaju svojstvo reprezentativnosti....
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Sindikalno udruživanje i delovanje 4
1.1 Posebna zaštita članova i predstavnika sindikata 5
1.2 Sticanje svojstva reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca 6
1.3 Preispitivanje reprezentativnosti 9
1.4 Način prevazilaženja nedostatka uslova za reprezentativnost 9
1.4.1 Štrajk 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Sindikalno udruživanje i delovanje proizilazi iz slobode zaposlenih da se organizuju radi unapređivanja uslova rada i ostvarivanja drugih zajedničkih interesa. Pitanjem sindikalnog organizovanja bavila se i Međunarodna organizacija rada, te su u ovoj oblasti donete npr. Konvencija 37 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava i Konvencija br. 135 o radničkim predstavnicima. Postoje različiti oblici sindikalnog organizovanja radnika. Slobodu sindikalnog udruživanja jamči i Ustav Republike Srbije, a Zakonom o radu je propisano da se zaposleni udružuju u sindikat radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa. Ovi ciljevi se ostvaruju sindikalnim delovanjem, koje može biti mirno (konsultacije, izjašnjavanje, mišljenja, pregovori i sl.) ili agresivno (protesti, demonstracije, štrajk), ali uvek mora biti u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Za ostvarivanje slobode sindikalnog organizovanja dovoljni su volja onih koji se udružuju i prijava Ministarstvu rada i socijalne politike. Uz prijavu se podnosi i statut sindikalne organizacije. Danom upisa u registrar sindikat stiče svojstvo pravnog lica, pa se od tada može baviti svim sindikalnim aktivnostima, osim onih za koje je potrebno da imaju svojstvo reprezentativnosti....
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Sindikalno udruživanje i delovanje 4
1.1 Posebna zaštita članova i predstavnika sindikata 5
1.2 Sticanje svojstva reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca 6
1.3 Preispitivanje reprezentativnosti 9
1.4 Način prevazilaženja nedostatka uslova za reprezentativnost 9
1.4.1 Štrajk 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13