18-06-2010, 10:56 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
Појам, настанак и значај религије
Шта је религија? Због чега су и рационални, практични људи свеједно спремни да је прихвате? Због чега све религије људског рода, у свим временима, међусобно личе? Зашто пореклом повезани митови, ритуали имају сличне наративне заплете или ритуалне секвенце? Да ли је уопште могуће одговорити на оваква питања? Тврдње многих научника, које се дефинишу као „конгнитивни“ историчари, социолози или филозофи, јесте да јединство свега менталног мора неизоставно да лежи у јединству људског ума. Међу научницима који су одговарали на ова питања запажени су Мирча Елијаде, Хјустон Смит, Стивен Браун, а код наших Лазар Милин, Дарко Танасковић, Владета Јеротић, Вук Павићевић, Ђуро Шушњић и други.
Религија је друштвена појава која подлеже одређеним законима настајања, развоја и нестајања. Религију можемо дефинисати и као духовну повезаност једне групе људи са неким вишим, светим бићем, односно Богом. Бог (на Санскритском језику „господар хлеба“) је људска замисао о некој надприродној, оностраној сили. И сама реч религија води порекло од латинске речи religarе, што значи поново свезати, преповезати. Дакле, религија је облик друштвене свести у коме се природне и друштвене силе приказују као натприродне, независне од човека , природе и историје. Свака религија подразумева више или мање једноставно учење које се односи на суштину, сврху и порекло свега постојећег. Такође, свака религија подразумева одређене облике верских заједница, као и одређене обреде, ритуалне радње које се обављају на посвећеним местима, односно у одређеним институцијама (црква, џамија, синагога, храмови...)...
Појам, настанак и значај религије
Шта је религија? Због чега су и рационални, практични људи свеједно спремни да је прихвате? Због чега све религије људског рода, у свим временима, међусобно личе? Зашто пореклом повезани митови, ритуали имају сличне наративне заплете или ритуалне секвенце? Да ли је уопште могуће одговорити на оваква питања? Тврдње многих научника, које се дефинишу као „конгнитивни“ историчари, социолози или филозофи, јесте да јединство свега менталног мора неизоставно да лежи у јединству људског ума. Међу научницима који су одговарали на ова питања запажени су Мирча Елијаде, Хјустон Смит, Стивен Браун, а код наших Лазар Милин, Дарко Танасковић, Владета Јеротић, Вук Павићевић, Ђуро Шушњић и други.
Религија је друштвена појава која подлеже одређеним законима настајања, развоја и нестајања. Религију можемо дефинисати и као духовну повезаност једне групе људи са неким вишим, светим бићем, односно Богом. Бог (на Санскритском језику „господар хлеба“) је људска замисао о некој надприродној, оностраној сили. И сама реч религија води порекло од латинске речи religarе, што значи поново свезати, преповезати. Дакле, религија је облик друштвене свести у коме се природне и друштвене силе приказују као натприродне, независне од човека , природе и историје. Свака религија подразумева више или мање једноставно учење које се односи на суштину, сврху и порекло свега постојећег. Такође, свака религија подразумева одређене облике верских заједница, као и одређене обреде, ритуалне радње које се обављају на посвећеним местима, односно у одређеним институцијама (црква, џамија, синагога, храмови...)...