17-06-2010, 10:07 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
Problem evropskog kulturnog identiteta još uvijek je otvoren, iako realizacija projekta ujedinjene Evrope pripada, čini se, sagledivoj budućnosti. Svest o neophodnosti utemeljenja evropskog kulturnog identiteta, stara je koliko i težnja za povezivanjem unutar Evrope.
Njegovo utemeljenje je u istorijskom identitetu Evrope, koji se transformiše u sadašnjosti i projektuje u zajedničku, evropsku budućnost. I pored postojanja velikih, različitosti tek sa distance od nekoliko milenijuma bilo je moguće, tamo gde su savremenici videli samo razlike, razaznati i sličnosti. Narodi indoevropskog porekla, koji pretežno naseljavaju Kontinent, ispoljavaju nesumnjive jezičke, mitološkoreligijske i socijalne sličnosti. Logično je pretpostaviti da su one posledica zajedničkog porekla stanovništva evropskog kontinenta.
Da bi evropski kulturni identitet mogao da se konstituiše kao polikulturna, žnači, da ne bude negacije nacionalnih identiteta već podsticanje njihove posebnosti.
Tvrdo jezgro nastajanje evropskog kulturnog identiteta bi najpre moglo da se razazna u Evropskoj zajednici i njenim nastojanjima na stvaranju jedinstvenog evropskog ekonomskog, socijalnog i kulturnog prostora. Pomnija analiza pokazuje da se upravo u oblasti kulture okviri Evropske zajednice u najvećoj meri otvaraju prema svojoj okolini koja se najvećim delom poklapa sa zemljama – članicama Saveta Evrope. Savet Evrope sebe vidi kao instituciju koja će okupljati kulturne stvaraoce, mislioce i naučnike....
Problem evropskog kulturnog identiteta još uvijek je otvoren, iako realizacija projekta ujedinjene Evrope pripada, čini se, sagledivoj budućnosti. Svest o neophodnosti utemeljenja evropskog kulturnog identiteta, stara je koliko i težnja za povezivanjem unutar Evrope.
Njegovo utemeljenje je u istorijskom identitetu Evrope, koji se transformiše u sadašnjosti i projektuje u zajedničku, evropsku budućnost. I pored postojanja velikih, različitosti tek sa distance od nekoliko milenijuma bilo je moguće, tamo gde su savremenici videli samo razlike, razaznati i sličnosti. Narodi indoevropskog porekla, koji pretežno naseljavaju Kontinent, ispoljavaju nesumnjive jezičke, mitološkoreligijske i socijalne sličnosti. Logično je pretpostaviti da su one posledica zajedničkog porekla stanovništva evropskog kontinenta.
Da bi evropski kulturni identitet mogao da se konstituiše kao polikulturna, žnači, da ne bude negacije nacionalnih identiteta već podsticanje njihove posebnosti.
Tvrdo jezgro nastajanje evropskog kulturnog identiteta bi najpre moglo da se razazna u Evropskoj zajednici i njenim nastojanjima na stvaranju jedinstvenog evropskog ekonomskog, socijalnog i kulturnog prostora. Pomnija analiza pokazuje da se upravo u oblasti kulture okviri Evropske zajednice u najvećoj meri otvaraju prema svojoj okolini koja se najvećim delom poklapa sa zemljama – članicama Saveta Evrope. Savet Evrope sebe vidi kao instituciju koja će okupljati kulturne stvaraoce, mislioce i naučnike....