17-06-2010, 08:11 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
Nije dovoljno imati računar – računar treba da bude povezan, jer ne radimo sami i ne zabavlja¬mo se sami. Zašto bi se korišćenje računara razli¬kovalo od svakodnevnog života? Povezujemo se da bismo zajedno radili, razmenjivali informaci¬je, kupovali, igrali se, pričali, zabavljali se...
Računarska mreža je sistem koji omogućuje da dva ili više računara međusobno razmenjuju informacije. Ako se prenosni računar poveže na kućni računar i preko te veze se prenese tekst ko¬ji je kucan dok ste bili na putu, audio snimak ra¬zgovora sa sastanka i slično, to je već mreža. Mrežu čini i nekoliko kablova kojima je poveza¬no pet računara u maloj trgovinskoj firmi sa ci¬ljem da koriste jedan štampač ili da izlaze na In¬ternet. Mreža je i sistem kablova, uređaja i soko¬ftvera kojim je povezano stotine računara velike korporacije, pa je čak i Internet računarska mre¬ža. Dakle, sistem koji omogućuje razmenu infor¬macija između računara je računarska mreža.
Cilj povezivanja, primera radi, može biti štam¬panje fakture sa računara na štampaču poveza¬nom na kolegin PC. Cilj je slanje izveštaja o pro¬daji šefu. Cilj je da se razgovara sa prijateljem u Australiji. Cilj je pročitati vesti. Cilj je pogledati novu kolekciju strujnih utičnica. Ukratko, cilj je razmenjivati informacije (vesti, kataloge, doku¬mente, slike...) i koristiti tuđe resurse (štampače, diskove, skenere, kamere...). Na dva pitanja smo, dakle, brzo odgovorili; ostatak ovog teksta bavi-će se odgovorom na treće, mnogo složenije: kako se povezati?
1.1 Osnovni pojmovi
Prvi, možda i najveći korak u računarskim mre¬žama jeste povezivanje dva računara – suština ra-čunarske komunikacije svodi se na razmenu in¬formacija između dve tačke. Uprošćeno rečeno, kada se dva računara uspešno povežu, poveziva¬nje ostalih računara u mrežu je stvar ponavljanja usvojenog postupka.
Da bi dva računara razmenjivala informacije potrebno je da govore istim jezikom. U termino¬logiji računarskih mreža, taj jezik se naziva pro¬tokol. Protokoli funkcionišu tako što oba računa-ra imaju vrlo precizna uputstva – koje poruke se šalju, u kojoj formi, kojim redosledom i slično. Pravila se striktno poštuju da bi komunikacija bi-la uspešna. Kao što ljudi govore različitim jezici¬ma, tako i računari imaju različite protokole. Mo¬žda ste već čuli za Ethernet, Token Ring, TCP/IP, IPX/SPX, NetBEUI i druge protokole.
Govor istim jezikom nije dovoljan – mora se definisati i uz pomoć čega će razgovarati. Da li ćemo računare povezati bakarnom žicom, optič-kim kablom ili ćemo koristiti telefonsku vezu? Možda je najbolje da komuniciraju bežično – ra¬dio vezom? Ili možda infracrvenom? Recimo da smo se opredelili za optički kabl.Informacije sa jednog treba da stignu na drugi računar mo¬raju nekako da „izađu“ iz računara da bi preko žice došle do drugog računara i „ušle“ unutra. Di¬gitalne informacije koje se nalaze u računaru (nule i jedinice) moraju se prevesti u odgovaraju-ći signal (u našem slučaju svetlosni, jer koristimo optički kabl). Drugi računar prepoznaje svetlo¬sne signale prvog računara i na osnovu njih re¬konstruiše poslatu informaciju. Da bi to bilo mo-guće, oba računara moraju na isti način da prevo¬de informacije u signale i obratno. To je sada no¬vi jezik za razgovor računara preko signala tj. protokol nižeg nivoa. Sada već imamo sva tri ele¬menta za uspešnu komunikaciju dva računara: medijum (vazduh, bakarna žica, optičko vlakno itd.), protokol nižeg nivoa (Ethernet, Token Ring...) i protokol višeg nivoa – mrežni protokol (IPX/SPX, TCP/IP, NetBEUI...).
Primer povezivanja dva računara
Dok su računarske mreže još bile u povoju, proizvođači su nudili kompletno mrežno rešenje koje je obuhvatalo uređaje, opremu i softver koji su pokrivali sva tri pomenuta elementa. Nisu mogli da se kupe kablovi i konektori od jednog proizvođača, uređaji na osnovnom nivou od dru¬gog, a softver za mrežni nivo od trećeg. Nisu postojali standardi i svaki proizvođač se trudio da nametne svoje rešenje. To je dovodilo do tesne vezanosti mrežnog rešenja za jednog proizvođa-ča koje nosi sve poznate posledice: visoka cena, spor razvoj, rizik da proizvođač prestane sa ra¬dom i tome slično.
Sa razvojem tržišta mreža, stvari su se profili¬sale u dva pravca. Sami proizvođači su prešli na modularna rešenja – elementi se odvojeno prave i ređaju jedan na drugi. Drugi pravac razvoja bi-lo je precizno definisanje svih tih rešenja iza ko¬jih su počele da staju grupe firmi i organizacija čime su se stvarali odgovarajući standardi. Tako su postale moguće kombinacije rešenja različitih proizvođača, istina ne u proizvoljnim kombinaci¬jama. Korisnik je imao mogućnost da izabere medij koji mu odgovara, da preko njega koristi IBM-ov protokol nižeg nivoa Token Ring, a da mu mrežni protokol bude, recimo TCP/IP. Posvetiće-mo posebnu pažnju svakom od navedenih nivoa povezivanja i to kako u lokalnim tako i u Wide Area računarskim mrežama.
2 Lokalne računarske mreže
Lokalnom računarskom mrežom obično se nazi-va mreža koja pokriva jedan objekat ili eventual-no nekoliko bliskih objekata (fabrički krug, kamp...), mada se za ovakve mreže sreće preci¬zniji naziv: campus networks.
Fizički nivo – medijum
Mnogi računarsku mrežu poistovećuju sa medi¬jumom za prenos podataka – pogledaju gomilu kablova i utičnica i kažu „evo je mreža“. Istina je da je to samo jedan deo mreže, osnova nad ko¬jom se grade drugi elementi mreže. Signali u lo¬kalnoj mreži mogu se prenositi preko bakarnih žica, optičkih vlakana ili bežično (to su samo osnovne grupe); u okviru svakog od njih postoje različita rešenja.
Bakarni kablovi
U početku behu koaksijalni kablovi (coax). Iako već zastareli, i dalje se često sreću na mreža¬ma koje su davno postavljene ili pak na malim mrežama od nekoliko računara gde je cena pre-sudan faktor za izbor kabla. Koaksijalnim ka¬blom se računari povezuju kaskadno – u nizu, je¬dan za drugim. Između svaka dva računara pos¬toji poseban koaksijalni kabl sa montiranim uti-čnicama na krajevima (najčešće BNC). Utičnica se povezuje na poseban razvodnik koji se naziva T račva. Jedan krak račve povezuje se na računar dok se na druga dva povezuju koaksijalni
Nije dovoljno imati računar – računar treba da bude povezan, jer ne radimo sami i ne zabavlja¬mo se sami. Zašto bi se korišćenje računara razli¬kovalo od svakodnevnog života? Povezujemo se da bismo zajedno radili, razmenjivali informaci¬je, kupovali, igrali se, pričali, zabavljali se...
Računarska mreža je sistem koji omogućuje da dva ili više računara međusobno razmenjuju informacije. Ako se prenosni računar poveže na kućni računar i preko te veze se prenese tekst ko¬ji je kucan dok ste bili na putu, audio snimak ra¬zgovora sa sastanka i slično, to je već mreža. Mrežu čini i nekoliko kablova kojima je poveza¬no pet računara u maloj trgovinskoj firmi sa ci¬ljem da koriste jedan štampač ili da izlaze na In¬ternet. Mreža je i sistem kablova, uređaja i soko¬ftvera kojim je povezano stotine računara velike korporacije, pa je čak i Internet računarska mre¬ža. Dakle, sistem koji omogućuje razmenu infor¬macija između računara je računarska mreža.
Cilj povezivanja, primera radi, može biti štam¬panje fakture sa računara na štampaču poveza¬nom na kolegin PC. Cilj je slanje izveštaja o pro¬daji šefu. Cilj je da se razgovara sa prijateljem u Australiji. Cilj je pročitati vesti. Cilj je pogledati novu kolekciju strujnih utičnica. Ukratko, cilj je razmenjivati informacije (vesti, kataloge, doku¬mente, slike...) i koristiti tuđe resurse (štampače, diskove, skenere, kamere...). Na dva pitanja smo, dakle, brzo odgovorili; ostatak ovog teksta bavi-će se odgovorom na treće, mnogo složenije: kako se povezati?
1.1 Osnovni pojmovi
Prvi, možda i najveći korak u računarskim mre¬žama jeste povezivanje dva računara – suština ra-čunarske komunikacije svodi se na razmenu in¬formacija između dve tačke. Uprošćeno rečeno, kada se dva računara uspešno povežu, poveziva¬nje ostalih računara u mrežu je stvar ponavljanja usvojenog postupka.
Da bi dva računara razmenjivala informacije potrebno je da govore istim jezikom. U termino¬logiji računarskih mreža, taj jezik se naziva pro¬tokol. Protokoli funkcionišu tako što oba računa-ra imaju vrlo precizna uputstva – koje poruke se šalju, u kojoj formi, kojim redosledom i slično. Pravila se striktno poštuju da bi komunikacija bi-la uspešna. Kao što ljudi govore različitim jezici¬ma, tako i računari imaju različite protokole. Mo¬žda ste već čuli za Ethernet, Token Ring, TCP/IP, IPX/SPX, NetBEUI i druge protokole.
Govor istim jezikom nije dovoljan – mora se definisati i uz pomoć čega će razgovarati. Da li ćemo računare povezati bakarnom žicom, optič-kim kablom ili ćemo koristiti telefonsku vezu? Možda je najbolje da komuniciraju bežično – ra¬dio vezom? Ili možda infracrvenom? Recimo da smo se opredelili za optički kabl.Informacije sa jednog treba da stignu na drugi računar mo¬raju nekako da „izađu“ iz računara da bi preko žice došle do drugog računara i „ušle“ unutra. Di¬gitalne informacije koje se nalaze u računaru (nule i jedinice) moraju se prevesti u odgovaraju-ći signal (u našem slučaju svetlosni, jer koristimo optički kabl). Drugi računar prepoznaje svetlo¬sne signale prvog računara i na osnovu njih re¬konstruiše poslatu informaciju. Da bi to bilo mo-guće, oba računara moraju na isti način da prevo¬de informacije u signale i obratno. To je sada no¬vi jezik za razgovor računara preko signala tj. protokol nižeg nivoa. Sada već imamo sva tri ele¬menta za uspešnu komunikaciju dva računara: medijum (vazduh, bakarna žica, optičko vlakno itd.), protokol nižeg nivoa (Ethernet, Token Ring...) i protokol višeg nivoa – mrežni protokol (IPX/SPX, TCP/IP, NetBEUI...).
Primer povezivanja dva računara
Dok su računarske mreže još bile u povoju, proizvođači su nudili kompletno mrežno rešenje koje je obuhvatalo uređaje, opremu i softver koji su pokrivali sva tri pomenuta elementa. Nisu mogli da se kupe kablovi i konektori od jednog proizvođača, uređaji na osnovnom nivou od dru¬gog, a softver za mrežni nivo od trećeg. Nisu postojali standardi i svaki proizvođač se trudio da nametne svoje rešenje. To je dovodilo do tesne vezanosti mrežnog rešenja za jednog proizvođa-ča koje nosi sve poznate posledice: visoka cena, spor razvoj, rizik da proizvođač prestane sa ra¬dom i tome slično.
Sa razvojem tržišta mreža, stvari su se profili¬sale u dva pravca. Sami proizvođači su prešli na modularna rešenja – elementi se odvojeno prave i ređaju jedan na drugi. Drugi pravac razvoja bi-lo je precizno definisanje svih tih rešenja iza ko¬jih su počele da staju grupe firmi i organizacija čime su se stvarali odgovarajući standardi. Tako su postale moguće kombinacije rešenja različitih proizvođača, istina ne u proizvoljnim kombinaci¬jama. Korisnik je imao mogućnost da izabere medij koji mu odgovara, da preko njega koristi IBM-ov protokol nižeg nivoa Token Ring, a da mu mrežni protokol bude, recimo TCP/IP. Posvetiće-mo posebnu pažnju svakom od navedenih nivoa povezivanja i to kako u lokalnim tako i u Wide Area računarskim mrežama.
2 Lokalne računarske mreže
Lokalnom računarskom mrežom obično se nazi-va mreža koja pokriva jedan objekat ili eventual-no nekoliko bliskih objekata (fabrički krug, kamp...), mada se za ovakve mreže sreće preci¬zniji naziv: campus networks.
Fizički nivo – medijum
Mnogi računarsku mrežu poistovećuju sa medi¬jumom za prenos podataka – pogledaju gomilu kablova i utičnica i kažu „evo je mreža“. Istina je da je to samo jedan deo mreže, osnova nad ko¬jom se grade drugi elementi mreže. Signali u lo¬kalnoj mreži mogu se prenositi preko bakarnih žica, optičkih vlakana ili bežično (to su samo osnovne grupe); u okviru svakog od njih postoje različita rešenja.
Bakarni kablovi
U početku behu koaksijalni kablovi (coax). Iako već zastareli, i dalje se često sreću na mreža¬ma koje su davno postavljene ili pak na malim mrežama od nekoliko računara gde je cena pre-sudan faktor za izbor kabla. Koaksijalnim ka¬blom se računari povezuju kaskadno – u nizu, je¬dan za drugim. Između svaka dva računara pos¬toji poseban koaksijalni kabl sa montiranim uti-čnicama na krajevima (najčešće BNC). Utičnica se povezuje na poseban razvodnik koji se naziva T račva. Jedan krak račve povezuje se na računar dok se na druga dva povezuju koaksijalni