22-08-2012, 02:28 PM
UVOD
Sadržaj
Poslednja decenija, pogotovo posle “eksplozije Interneta” (1995) u poslovnom okruženju sportskih organizacija nastupile su značajne promene. Umesto relativno stabilnih uslova (sa finansijskom podrškom države, društvenih fondova i sl.) sportske organizacije su se našle u izrazito nestabilnom i neizvesnom okruženju. U tako izmenjenim okolnostima poznavanje strategijskog planiranja i sposobnost sportskih menadžera da takvo planiranje primenjuju postaje kritično.
Najvažniji zahtev prilikom razvijanja efektivnog pristupa predviđanju i planiranju je uspostavljanje sistema informisanja sportske organizacije. Pojam informacionog sistema treba shvatiti u širokom smislu prikupljanja, pretresanja (prosejavanja), analiziranja i korišćenja informacija koje mogu da utiču na poslovanje sportske organizacije. Mnoge sportske organizacije svode svoj sistem informisanja na neposredne kontakte sa članstvom, gledaocima utakmica, snabdevačima opremom i sl. Neke imaju sistem “kutije za cipele” tj. sortiranje zabeleški i dokumenata i njihovo odlaganje u kutije za cipele. Problem sa takvim neformalnih sistemom informacija je nesumnjiv. Prvo, nema mogućnosti da se utvrdi koji kritični elementi – unutrašnji ili spoljašnji za organizaciju – iz nagomilanih podataka mogu da se otkriju. Drugo, procenjivanje se u potpunosti zasniva na ličnom osećanju menadžera o tome šta je vredno pamćenja. To ne mora da bude zaista značajno, jer je pamćenje pod uticajem predubeđenja i sposobnosti zapažanja, kao i toga koliko je menadžer preokupiran poslovima, umoran ili rasejan u momentu događaja koji je važnan kao izvor informacije. Osim toga, neformalne informacije se teško “slažu” u serije događaja i još teže se iz njihove analize mogu izvoditi zajedničke karaketristike i trendovi.
Najvažniji zahtev prilikom razvijanja efektivnog pristupa predviđanju i planiranju je uspostavljanje sistema informisanja sportske organizacije. Pojam informacionog sistema treba shvatiti u širokom smislu prikupljanja, pretresanja (prosejavanja), analiziranja i korišćenja informacija koje mogu da utiču na poslovanje sportske organizacije. Mnoge sportske organizacije svode svoj sistem informisanja na neposredne kontakte sa članstvom, gledaocima utakmica, snabdevačima opremom i sl. Neke imaju sistem “kutije za cipele” tj. sortiranje zabeleški i dokumenata i njihovo odlaganje u kutije za cipele. Problem sa takvim neformalnih sistemom informacija je nesumnjiv. Prvo, nema mogućnosti da se utvrdi koji kritični elementi – unutrašnji ili spoljašnji za organizaciju – iz nagomilanih podataka mogu da se otkriju. Drugo, procenjivanje se u potpunosti zasniva na ličnom osećanju menadžera o tome šta je vredno pamćenja. To ne mora da bude zaista značajno, jer je pamćenje pod uticajem predubeđenja i sposobnosti zapažanja, kao i toga koliko je menadžer preokupiran poslovima, umoran ili rasejan u momentu događaja koji je važnan kao izvor informacije. Osim toga, neformalne informacije se teško “slažu” u serije događaja i još teže se iz njihove analize mogu izvoditi zajedničke karaketristike i trendovi.
Sadržaj
UVOD 3
1 Izvori informacija i tehnologija 4
2 Prikupljanje podataka putem društvenih mreža 5
2.1 Online socijalne mreže 6
2.2 Primer aplikacije za skupljanje podataka u košarci 7
3 Prenošenje statističkih podataka putem interneta 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
1 Izvori informacija i tehnologija 4
2 Prikupljanje podataka putem društvenih mreža 5
2.1 Online socijalne mreže 6
2.2 Primer aplikacije za skupljanje podataka u košarci 7
3 Prenošenje statističkih podataka putem interneta 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13