22-08-2012, 02:23 PM
UVOD
Sadržaj
Kroz razvoj ljudskog društva problem obrade različitih podataka je stalno prisutan. U početku ljudski mozak je jedino sredstvo koje može da procesira podatke. Međutim, porastom broja podataka, čovek traži pomoćna sredstva koja će mu omogućiti što lakšu obradu. Već tada postaje jasno da ljudski mozak poseduje razna ograničenja. Prvo, brzina kojom ljudski "računar" vrši obradu podataka postaje ograničena. Tipične elementarne operacije uzimaju vreme od nekoliko sekundi, pa i minuta.
Složeniji problemi, koji zahtevaju niz ovakvih elementarnih operacija, zahtevaju sve više vremena, pa se poneki uopšte ne mogu ni rešiti na ovaj način. Drugi problem koji se javlja pri ljudskom procesiranju podataka je njegova sklonost greškama, naročito u slučajevima velikog broja podataka. Tu se pojavljuje i problem zaboravljanja. Čežnja za računarskim mašinama, za pomagačima koji bi mogli osloboditi mozak predhodnih problema i ograničenja, veoma je stara. Stari Grci i Egipćani služili su se vrlo nepreglednim načinom pisanja brojeva. Tom načinu bila su prilagođena i njihova računska "pomagala" uz čiju su se pomoć uzdali; bogati trgovci imali su jednog ili više robova koji su pomoću svojih prstiju prikazivali stanje pojedinih faza računanja i tako su pomagali pravilnom odvijanju računskog procesa. Manje imućni trgovci morali su se zadovoljiti s kamenčićima koje su razmeštali po naročitoj ploči za računanje. Ovaj način računanja doveo je do pojave prvog računskog pomagala koji se naziva ABAKUS. Kulturno-istorijski promatran, ovaj izum predstavlja vrhunsko dostgnuće tog vremena. Tokom vremena ovaj izum je doživio dosta izmena, a ovde su iznešene osnovne karakteristike njegovih poslednjih verzija.
Složeniji problemi, koji zahtevaju niz ovakvih elementarnih operacija, zahtevaju sve više vremena, pa se poneki uopšte ne mogu ni rešiti na ovaj način. Drugi problem koji se javlja pri ljudskom procesiranju podataka je njegova sklonost greškama, naročito u slučajevima velikog broja podataka. Tu se pojavljuje i problem zaboravljanja. Čežnja za računarskim mašinama, za pomagačima koji bi mogli osloboditi mozak predhodnih problema i ograničenja, veoma je stara. Stari Grci i Egipćani služili su se vrlo nepreglednim načinom pisanja brojeva. Tom načinu bila su prilagođena i njihova računska "pomagala" uz čiju su se pomoć uzdali; bogati trgovci imali su jednog ili više robova koji su pomoću svojih prstiju prikazivali stanje pojedinih faza računanja i tako su pomagali pravilnom odvijanju računskog procesa. Manje imućni trgovci morali su se zadovoljiti s kamenčićima koje su razmeštali po naročitoj ploči za računanje. Ovaj način računanja doveo je do pojave prvog računskog pomagala koji se naziva ABAKUS. Kulturno-istorijski promatran, ovaj izum predstavlja vrhunsko dostgnuće tog vremena. Tokom vremena ovaj izum je doživio dosta izmena, a ovde su iznešene osnovne karakteristike njegovih poslednjih verzija.
Sadržaj
UVOD 1
1.1 Preteče – 17 vek 2
1.2 Prve mašine – 19 vek 3
1.3 Prva generacija računara- početak 20 veka 5
1.3.1 Druga generacija računara (1959.-1964.) 6
1.3.2 Treća generacija računara (1964.-1970.) 6
1.4 Današnji računari 7
1.5 IBM PC računarski sistem 9
1.6 Poređenje MAC i PC računara - Mac ili PC? 13
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18
1.1 Preteče – 17 vek 2
1.2 Prve mašine – 19 vek 3
1.3 Prva generacija računara- početak 20 veka 5
1.3.1 Druga generacija računara (1959.-1964.) 6
1.3.2 Treća generacija računara (1964.-1970.) 6
1.4 Današnji računari 7
1.5 IBM PC računarski sistem 9
1.6 Poređenje MAC i PC računara - Mac ili PC? 13
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18