22-08-2012, 02:12 PM
Istorija računarstva
1.1 Prva generacija (1945-1955)
Ako ne računamo različita ručna računska sredstva, poput različitih vrsta računaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu računsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematičar i fizičar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehanička i koristila je zupčanike a pokretala se okretanjem ručice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja.
Međutim, trideset godina kasnije je slavni nemački matematičar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio računsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehanička i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo.
Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Čarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takođe mehanička mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izračunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konačnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploču pomoću čeličnih kalupa. Na izvestan način, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optički diskovi.
Međutim, trideset godina kasnije je slavni nemački matematičar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio računsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehanička i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo.
Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Čarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takođe mehanička mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izračunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konačnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploču pomoću čeličnih kalupa. Na izvestan način, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optički diskovi.
Sadržaj
1 Istorija računarstva 2
1.1 Prva generacija (1945-1955) 2
1.2 Druga generacija (1955-1965) 3
1.3 Treća generacija (1965-1980) 3
1.4 Četvrta generacija (1980 do danas) 4
1.5 Peta generacija (u razvoju) 4
2 Istorija operativnih sistema 5
3 Razvoj Unix-a u Bell-ovim laboratorijama 7
4 Linux 8
4.1 Istorija Linuxa 9
4.2 Linux kao operativni sistem 9
5 Operativni sistem za istovremeno obavljanje više poslova 10
5.1 Višekorisnički operativni sistem 11
6 Linuxove aplikacije 12
7 Postupak podizanja operativnog sistema WINME 13
8 Postupak podizanja OS WINDOWS XP 14
8.1 Format The Partition Using The NTFS File system(Quick) 14
8.2 Windows Vista 15
8.3 Nove mogućnosti 15
8.4 Razvoj 15
8.5 Verzije 16
9 Nove mogućnosti 16
9.1 Nove mogućnosti sa strane krajnjeg korisnika 16
10 Literatura 18
1.1 Prva generacija (1945-1955) 2
1.2 Druga generacija (1955-1965) 3
1.3 Treća generacija (1965-1980) 3
1.4 Četvrta generacija (1980 do danas) 4
1.5 Peta generacija (u razvoju) 4
2 Istorija operativnih sistema 5
3 Razvoj Unix-a u Bell-ovim laboratorijama 7
4 Linux 8
4.1 Istorija Linuxa 9
4.2 Linux kao operativni sistem 9
5 Operativni sistem za istovremeno obavljanje više poslova 10
5.1 Višekorisnički operativni sistem 11
6 Linuxove aplikacije 12
7 Postupak podizanja operativnog sistema WINME 13
8 Postupak podizanja OS WINDOWS XP 14
8.1 Format The Partition Using The NTFS File system(Quick) 14
8.2 Windows Vista 15
8.3 Nove mogućnosti 15
8.4 Razvoj 15
8.5 Verzije 16
9 Nove mogućnosti 16
9.1 Nove mogućnosti sa strane krajnjeg korisnika 16
10 Literatura 18