17-06-2010, 05:02 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
EVOLUCIJA SVOJINSKIH ODNOSA
Pravo svojine predstavlja okosnicu svakog ustava. U prvim pisanim ustavima institut bio je najčešće posredno definisan i nerazvijen. Međutim, razvojem ustavnosti (posebno pojavom socijalističke ustavnosti) svojini se posvećuje puno veća pažnja. Ilustracije radi, u ustavu SAD-a iz 1787. termin svojina (u različitim oblicima) upotrebljen je samo pet puta.
U oblasti društveno ekonomskih odnosa nakon Prvog svetskog rata nastaju velike promene koje se ogledaju u kreiranju jedne nove koncepcije instituta svojine, koji se razlikuje od dotad aktuelnog rimskog poimanja. Prema ustavima nastalim u ovom periodu privatna svojina se ne može koristiti protivno opštedruštvenom interesu.
Najznačajniji ustav, gledajući iz aspekta društveno-ekonomskih odnosa, koji je nastao u ovom periodu jeste Vajmarski ustav. Po uzoru na ovaj ustav u naš Vidovdanski ustav iz 1921. U odeljak III uvršćene su neke socijalne i ekonomske odredbe, a svojini je posvećeno nekoliko članova. član 37. Vidovdanskog ustava kaže: ”Svojina je zajmčena. Iz svojine proističu i obaveze. Njena upotreba ne sme biti na štetu celine. Sadržina, obim i ograničenja privatne svojine određuju se zakonom....
EVOLUCIJA SVOJINSKIH ODNOSA
Pravo svojine predstavlja okosnicu svakog ustava. U prvim pisanim ustavima institut bio je najčešće posredno definisan i nerazvijen. Međutim, razvojem ustavnosti (posebno pojavom socijalističke ustavnosti) svojini se posvećuje puno veća pažnja. Ilustracije radi, u ustavu SAD-a iz 1787. termin svojina (u različitim oblicima) upotrebljen je samo pet puta.
U oblasti društveno ekonomskih odnosa nakon Prvog svetskog rata nastaju velike promene koje se ogledaju u kreiranju jedne nove koncepcije instituta svojine, koji se razlikuje od dotad aktuelnog rimskog poimanja. Prema ustavima nastalim u ovom periodu privatna svojina se ne može koristiti protivno opštedruštvenom interesu.
Najznačajniji ustav, gledajući iz aspekta društveno-ekonomskih odnosa, koji je nastao u ovom periodu jeste Vajmarski ustav. Po uzoru na ovaj ustav u naš Vidovdanski ustav iz 1921. U odeljak III uvršćene su neke socijalne i ekonomske odredbe, a svojini je posvećeno nekoliko članova. član 37. Vidovdanskog ustava kaže: ”Svojina je zajmčena. Iz svojine proističu i obaveze. Njena upotreba ne sme biti na štetu celine. Sadržina, obim i ograničenja privatne svojine određuju se zakonom....