15-06-2010, 10:31 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
Linux (Linux) je jezgro računarskog operativnog sistema. On spada među najčuvenije primere slobodnog softvera razvijanog putem otvorenog koda.
Sam termin Linux striktno upućuje na Linux jezgro, ali obično se koristi da bi označio ceo operativni sistem koji nalikuje Unixu, a koji je zasnovan na Linux jezgru i bibliotekama i alatima iz Projekta GNU. Linux distribucije obično sadrže veliki broj programa koji idu uz osnovni sistem. Trenutno postoji preko 300 različitih distribucija.
U početku Linux je bio razvijan i korišćen uglavnom od strane pojedinaca entuzijasta. Od tada Linux je pridobio podršku od mamuta iz informatičke industrije počev od IBM-a do HP-a, kao alternativa za vlasničke verzije Unix-a i MS Windows-a na polju servera.
Linux takođe postaje sve popularniji kao operativni sistem za stone računare. Poklonici i analitičari pripisuju ovaj uspeh njegovoj nezavisnoti od dobavljača, niskim troškovima korišćenja, bezbednosti i pouzdanosti.
Linux je u početku bio razvijen za Intel-ove 386 mikroprocesore a danas podržava mnoštvo arhitektura. Koristi se u aplikacijama u opsegu od ličnih računara do superkompjutera i sistema za ugradnju kao što su mobilni telefoni i lični video rikorderi.
Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema odnosno grupe "programa" koji predstavljaju vezu između hardvera u potpunom smislu te reči i korisnika ili korisničkog softvera.
Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošlog veka dok je još uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadašnjih operativnih sistema na postojećem hardveru odnosno nije bio zadovoljan performansama "MS Win"-a i licencama vezanim za tadašnje UNIX operativne sisteme.
Linus Torvalds
Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio na Internetu gde su programeri i inženjeri iz celog sveta mogli da se pridruže razvoju.
Istorija
Tvorac Linuxa je Linus Torvalds koji je bio student informatike na Helsinškom Univerzitetu u Finskoj. On nije bio zadovoljan perfomansama operativnih sistema Windows I licencama UNIX-a, tako da je rešio da napravi mali operativni sistem koji bi iskoristio u akademske svrhe. Nije ni slutio šta će od toga izaći. Bio je inspirisan Minixom, koji bio mala verzija UNIX sistema. “Samo hobi ništa veliko i profensionalno”, bile su reči Linusa Torvaldsa poslate na news grupi 25 avgusta 1991. Taj svoj operativni sistem Linus je nazvao Linux, i ono što je bilo veoma bitno, od tada je Linux postao dostupan svim programerima širom sveta koji su mogli da se uključe u njegov razvoj. Bio je objavljen besplatno na internetu. Svoju prvu zvaničnu verziju Linuxa 0.02 objavio je 5. oktobra 1991. U tom trenutku pod Linuxom ste jedino mogli da izvšite bash i gcc, i bio je namenjen za razvijanje kernela (jezgro operativnog sistema). Bio je kompaktabilan sa standardom POSIX.1 iako nije imao licencu za njega koja se plaća. Sad se opet vraćamo na početak, šta je Linux.
Linux je samo kernel dok su svi ostali programi i aplikacije delo programera širom sveta koje se nalaze pod GNU-ovom licencom GPL. GNU je pokret koji je nastao 1984 kao posledica nezadovojstva programera jer su svi programi bili zatvorenog koda. GNU je skraćenica za GNU is Not Unix. Njihov cilj je bio da svi programi u nekom operativnom sistemu budu otvorenog koda I da pod njihovom licencom GPL – General Public Licence mogu biti slobodno distribuirani I korišćeni besplatno. Kod Linuxa GNU je odradio sve delove operativnog sistema editore, kompajlere, programe…sve osim kernela, zato takav skup svih tih kompajlera sistemskih I drugih programa možemo nazvati GNU/Linux.
Svi programi koji se nalaze pod GPL licencom mogu se slobodno distribuirati. Otvorenog su koda koji se može modifikovati pod uslovom da nakon toga može da nastavi da se slobodno distribuira otvorenog koda i da time ostane pod GPL licencom. Može se i prodavati ali pod uslovom da i dalje ostane otvorenog koda pod svim uslovima GPL licence. Sve to dovodi do ispravljanja grešaka u softveru i njegov unapredjivanja i razvijanja a time i razvoja programerskih sposobnosti.
Inače u Linuxovom svetu postoje dva pokreta Free Software Foundation i Open Source pokret koji imaju dodirnih tačaka ali i razlika. Free Software Foundation vodi pokret pod nazivom Free Software koji prikuplja sredstva za GNU projekt i garantuje odredjena prava korisnicima zbog čega je i nastala GPL licenca. Garantuje sledeće:
Slobodu da se program izvrsi, iz bilo kog razloga,
Slobodu proucavanja i modifikovanja izvornog koda programa,
Slobodu redistribuiranja izvornog koda,
Slobodu distribuiranja bilo kakvih modifikacija izvornog koda.
Linux (Linux) je jezgro računarskog operativnog sistema. On spada među najčuvenije primere slobodnog softvera razvijanog putem otvorenog koda.
Sam termin Linux striktno upućuje na Linux jezgro, ali obično se koristi da bi označio ceo operativni sistem koji nalikuje Unixu, a koji je zasnovan na Linux jezgru i bibliotekama i alatima iz Projekta GNU. Linux distribucije obično sadrže veliki broj programa koji idu uz osnovni sistem. Trenutno postoji preko 300 različitih distribucija.
U početku Linux je bio razvijan i korišćen uglavnom od strane pojedinaca entuzijasta. Od tada Linux je pridobio podršku od mamuta iz informatičke industrije počev od IBM-a do HP-a, kao alternativa za vlasničke verzije Unix-a i MS Windows-a na polju servera.
Linux takođe postaje sve popularniji kao operativni sistem za stone računare. Poklonici i analitičari pripisuju ovaj uspeh njegovoj nezavisnoti od dobavljača, niskim troškovima korišćenja, bezbednosti i pouzdanosti.
Linux je u početku bio razvijen za Intel-ove 386 mikroprocesore a danas podržava mnoštvo arhitektura. Koristi se u aplikacijama u opsegu od ličnih računara do superkompjutera i sistema za ugradnju kao što su mobilni telefoni i lični video rikorderi.
Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema odnosno grupe "programa" koji predstavljaju vezu između hardvera u potpunom smislu te reči i korisnika ili korisničkog softvera.
Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošlog veka dok je još uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadašnjih operativnih sistema na postojećem hardveru odnosno nije bio zadovoljan performansama "MS Win"-a i licencama vezanim za tadašnje UNIX operativne sisteme.
Linus Torvalds
Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio na Internetu gde su programeri i inženjeri iz celog sveta mogli da se pridruže razvoju.
Istorija
Tvorac Linuxa je Linus Torvalds koji je bio student informatike na Helsinškom Univerzitetu u Finskoj. On nije bio zadovoljan perfomansama operativnih sistema Windows I licencama UNIX-a, tako da je rešio da napravi mali operativni sistem koji bi iskoristio u akademske svrhe. Nije ni slutio šta će od toga izaći. Bio je inspirisan Minixom, koji bio mala verzija UNIX sistema. “Samo hobi ništa veliko i profensionalno”, bile su reči Linusa Torvaldsa poslate na news grupi 25 avgusta 1991. Taj svoj operativni sistem Linus je nazvao Linux, i ono što je bilo veoma bitno, od tada je Linux postao dostupan svim programerima širom sveta koji su mogli da se uključe u njegov razvoj. Bio je objavljen besplatno na internetu. Svoju prvu zvaničnu verziju Linuxa 0.02 objavio je 5. oktobra 1991. U tom trenutku pod Linuxom ste jedino mogli da izvšite bash i gcc, i bio je namenjen za razvijanje kernela (jezgro operativnog sistema). Bio je kompaktabilan sa standardom POSIX.1 iako nije imao licencu za njega koja se plaća. Sad se opet vraćamo na početak, šta je Linux.
Linux je samo kernel dok su svi ostali programi i aplikacije delo programera širom sveta koje se nalaze pod GNU-ovom licencom GPL. GNU je pokret koji je nastao 1984 kao posledica nezadovojstva programera jer su svi programi bili zatvorenog koda. GNU je skraćenica za GNU is Not Unix. Njihov cilj je bio da svi programi u nekom operativnom sistemu budu otvorenog koda I da pod njihovom licencom GPL – General Public Licence mogu biti slobodno distribuirani I korišćeni besplatno. Kod Linuxa GNU je odradio sve delove operativnog sistema editore, kompajlere, programe…sve osim kernela, zato takav skup svih tih kompajlera sistemskih I drugih programa možemo nazvati GNU/Linux.
Svi programi koji se nalaze pod GPL licencom mogu se slobodno distribuirati. Otvorenog su koda koji se može modifikovati pod uslovom da nakon toga može da nastavi da se slobodno distribuira otvorenog koda i da time ostane pod GPL licencom. Može se i prodavati ali pod uslovom da i dalje ostane otvorenog koda pod svim uslovima GPL licence. Sve to dovodi do ispravljanja grešaka u softveru i njegov unapredjivanja i razvijanja a time i razvoja programerskih sposobnosti.
Inače u Linuxovom svetu postoje dva pokreta Free Software Foundation i Open Source pokret koji imaju dodirnih tačaka ali i razlika. Free Software Foundation vodi pokret pod nazivom Free Software koji prikuplja sredstva za GNU projekt i garantuje odredjena prava korisnicima zbog čega je i nastala GPL licenca. Garantuje sledeće:
Slobodu da se program izvrsi, iz bilo kog razloga,
Slobodu proucavanja i modifikovanja izvornog koda programa,
Slobodu redistribuiranja izvornog koda,
Slobodu distribuiranja bilo kakvih modifikacija izvornog koda.