15-06-2010, 10:02 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
Procesor je "mozak" računala. Sva obrada i dešavanja u računalu idu preko procesora. On je taj koji ima mogućnost da izvršava naše naredbe upućene računalu. Procesor izvršava naše programe, zna da vrši oduzimanje i zbrajanje brojeva, te izvodi jednostavne logičke operacije. Kod velikih računara on se naziva centralni procesor ili CPU (CENTRAL PROCESSING UNIT), a kod PC računara zove se mikroprocesor ili samo procesor.Možemo reći da procesor sadrži: registre, brojače, zbrajače, dekodere i slično.
Registri su male memorijske mreže koje rade velikom brzinom i koje se koriste za privremeno memorisanje podataka i instrukcija za vrijeme obrade.
Brojači su uređaji čiji se sadržaji mogu automatski povećavati ili smanjivati do određene vrijednosti i na taj način mogu da broje broj potrebnih računskih operacija.
Zbrajači su el. kola koja se koriste za izvođenje artimetričkih operacija.
Dekoderi su el. kola koja analiziraju pojedine instrukcije računalnih programa i počinju njihovo izvršavanje.
Baferi su brze privremene oblasti memorije za memorisanje dijela programa ili podataka za vrijeme obrade (nazivaju se i keš memorijom)
Revoluciju računalnih tehnologija uslovio je izuzetno brz razvoj integralnih kola na bazi silicija, koji je otvorio napredak nezabeležen u istoriji civilizacije. Silicijski mikroprocesori postaju sve brži i moćniji zahvaljujući stalnom povećavanju broja komponenti u integralnim kolima, a novi modeli raznovrsne računarske opreme pojavljuju se takvom brzinom da ih s poteškoćama prate i najbolje upućeni poznavaoci.
Intel je najveći proizvođač mikročipova i računarskih procesora na svijetu. Impresivna istorija vodi od proizvodnje prvog mikroprocesora sa oznakom 4004 1971. godine preko prvog 16-bitnog procesora 8086 1978. godine iskorišćenog za tada revolucionarni IBM personalno računalo do moćnih procesora na više gigaherca koji se nalaze u računalima današnjice. Rezultat takve tehnološke i marketinške snage Intela je stalna dominacija u tržišnom segmentu X86 i X64 procesora sa učešćem oko 86% . Kao jedan od pokazatelja stvarnih odnosa stoji i podatak da je razvojni budžet Intela veći od ukupne prodaje prvog sljedećeg konkurenta firme AMD.
Podela na RISC I CISC je opsteprihvaćena ali postoje i neke manja zvanične podvarijante i kombinacije:
• Procesore sa jako redukovanim skupom instrukcija eng. ERISC – Exteemely Reduced Instruction Set Computer
• Procesore sa “proširenim” redukovanim skupom instrukcija u kojima se većina instrukcija ne prevodi već su direktno podržane ali sadrže i kompleksne instrukcije. Ovakav skup instrukcija je i ugodan za programiranje i rezultuje većom brzinom izvršavanja ali sam procesor postaje znatno kompleksniji. Ova katekorizacija nije potpuno zvanična.
Ostale podele:
• po širini adresne sabirnice ,sabirnice podataka itd. recimo 4004 je 4-bitni procesor,Z80 8-bitni MC68000 16 bitni
• po tehnologiji izrade i stepen integracije
• po tome da li imaju zasebne sabirnice za programsku memoriju i memoriju za podatke ili koriste jednu.
1 UVOD 3
2 GLAVNI DEO 5
2.1 Kako radi svaki procesor 5
2.2 Intel Atom procesor 6
2.2.1 Mikroarhitektura 8
2.2.2 Modovi za uštedu utroška energije 10
2.2.3 Procesiranje instrukcija 11
2.2.4 Čipset 12
2.2.5 Budućnost: Moorestown platforma 15
2.3 Logička arhitektura Atom procesora 18
2.3.1 Segmentacija 19
2.4 Intel Atom sa programerskog aspekta 21
2.4.1 Oblici adresiranja 23
2.4.2 Adresiranje podataka 23
2.4.2.1 Registarsko adresiranje 24
2.4.2.2 Neposredno adresiranje 25
2.4.2.3 Direktno adresiranje 25
2.4.2.4 Registarsko-indirektno adresiranje 26
2.4.2.5 Bazno-relativno adresiranje 27
2.4.2.6 Direktno-indeksno adresiranje 28
2.4.2.7 Bazno-indeksno adresiranje 29
3 ZAKLJUČAK 30
4 LITERATURA 31
Procesor je "mozak" računala. Sva obrada i dešavanja u računalu idu preko procesora. On je taj koji ima mogućnost da izvršava naše naredbe upućene računalu. Procesor izvršava naše programe, zna da vrši oduzimanje i zbrajanje brojeva, te izvodi jednostavne logičke operacije. Kod velikih računara on se naziva centralni procesor ili CPU (CENTRAL PROCESSING UNIT), a kod PC računara zove se mikroprocesor ili samo procesor.Možemo reći da procesor sadrži: registre, brojače, zbrajače, dekodere i slično.
Registri su male memorijske mreže koje rade velikom brzinom i koje se koriste za privremeno memorisanje podataka i instrukcija za vrijeme obrade.
Brojači su uređaji čiji se sadržaji mogu automatski povećavati ili smanjivati do određene vrijednosti i na taj način mogu da broje broj potrebnih računskih operacija.
Zbrajači su el. kola koja se koriste za izvođenje artimetričkih operacija.
Dekoderi su el. kola koja analiziraju pojedine instrukcije računalnih programa i počinju njihovo izvršavanje.
Baferi su brze privremene oblasti memorije za memorisanje dijela programa ili podataka za vrijeme obrade (nazivaju se i keš memorijom)
Revoluciju računalnih tehnologija uslovio je izuzetno brz razvoj integralnih kola na bazi silicija, koji je otvorio napredak nezabeležen u istoriji civilizacije. Silicijski mikroprocesori postaju sve brži i moćniji zahvaljujući stalnom povećavanju broja komponenti u integralnim kolima, a novi modeli raznovrsne računarske opreme pojavljuju se takvom brzinom da ih s poteškoćama prate i najbolje upućeni poznavaoci.
Intel je najveći proizvođač mikročipova i računarskih procesora na svijetu. Impresivna istorija vodi od proizvodnje prvog mikroprocesora sa oznakom 4004 1971. godine preko prvog 16-bitnog procesora 8086 1978. godine iskorišćenog za tada revolucionarni IBM personalno računalo do moćnih procesora na više gigaherca koji se nalaze u računalima današnjice. Rezultat takve tehnološke i marketinške snage Intela je stalna dominacija u tržišnom segmentu X86 i X64 procesora sa učešćem oko 86% . Kao jedan od pokazatelja stvarnih odnosa stoji i podatak da je razvojni budžet Intela veći od ukupne prodaje prvog sljedećeg konkurenta firme AMD.
Podela na RISC I CISC je opsteprihvaćena ali postoje i neke manja zvanične podvarijante i kombinacije:
• Procesore sa jako redukovanim skupom instrukcija eng. ERISC – Exteemely Reduced Instruction Set Computer
• Procesore sa “proširenim” redukovanim skupom instrukcija u kojima se većina instrukcija ne prevodi već su direktno podržane ali sadrže i kompleksne instrukcije. Ovakav skup instrukcija je i ugodan za programiranje i rezultuje većom brzinom izvršavanja ali sam procesor postaje znatno kompleksniji. Ova katekorizacija nije potpuno zvanična.
Ostale podele:
• po širini adresne sabirnice ,sabirnice podataka itd. recimo 4004 je 4-bitni procesor,Z80 8-bitni MC68000 16 bitni
• po tehnologiji izrade i stepen integracije
• po tome da li imaju zasebne sabirnice za programsku memoriju i memoriju za podatke ili koriste jednu.
1 UVOD 3
2 GLAVNI DEO 5
2.1 Kako radi svaki procesor 5
2.2 Intel Atom procesor 6
2.2.1 Mikroarhitektura 8
2.2.2 Modovi za uštedu utroška energije 10
2.2.3 Procesiranje instrukcija 11
2.2.4 Čipset 12
2.2.5 Budućnost: Moorestown platforma 15
2.3 Logička arhitektura Atom procesora 18
2.3.1 Segmentacija 19
2.4 Intel Atom sa programerskog aspekta 21
2.4.1 Oblici adresiranja 23
2.4.2 Adresiranje podataka 23
2.4.2.1 Registarsko adresiranje 24
2.4.2.2 Neposredno adresiranje 25
2.4.2.3 Direktno adresiranje 25
2.4.2.4 Registarsko-indirektno adresiranje 26
2.4.2.5 Bazno-relativno adresiranje 27
2.4.2.6 Direktno-indeksno adresiranje 28
2.4.2.7 Bazno-indeksno adresiranje 29
3 ZAKLJUČAK 30
4 LITERATURA 31