15-06-2010, 09:54 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
Veliki poslovni sistemi i ranije su koristili sopstvene računarske mreže ali pojava Inerneta dovela je do intenzivnog umrežavanja. Ranije računarske mreže su služile za dislociranje delova sistema. Sada se prenos podataka između geografski infrastruktura Interneta koristi za međusobnu koordinaciju i sinhronizaciju aktivnosti u poslovnom procesu. Internet se najčešće opisuje kao mreža svih računarskih mreža koja jedinstveno radi na globalnom nivou. Ova konstatacija nije u potpunosti računarskih mreža koje nisu uključene u Internet. Ova definicija Interneta kao „mreža svih mreža“Postala je opšte prihvaćena.
Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci ištorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas. znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:
Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju. Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio „neverne tome“ da se NCP može isključiti po želji.
Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti ištoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.
2. Budućnost interneta i važni dogadjaji u njeegovom razvoju
Internet je skup međusobno povezanih mreža provajdera (Internet posrednika) i njihovih korisnika. Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu koja se saštoji iz hiljade međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste IP ( Internet protokol). Internet je mnogo više od računarske mreže i kada se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte koristi se termin „internet tehnologije“.
Veliki uspeh Interneta i njegovo neprestano širenje i ulazak u sve sfere zivota predstavlja implementacija otvorenih standarda. U ovom terminu „lezi“ objašnjenje za nastavak, dosadašnji rast i očekivanu dalju ekspanziju Interneta. Dva sistema su otvorena jedan prema drugome ako razmenjuju informacije posredstvom odgovarajućih standarda. Samo ako su primenjeni standardi javno dostupni, nazivaju se otvorenim standardima. Internet bazira na ovim otvorenim standardima i međusobnom umrežavanju različitih sistema različitih proizvođača. Internet tehnologije otvorenih sistema za koje su specifikacije javno dostupne.
Internet predstavlja značajno sredstvo za približavanje i povezivanje različitih industrija. Poštoje različite inicijative i projekti za sledeću generaciju Interneta NGI definisane na različitim nivoima i posmatrani iz različitih uglova. U bliskoj budućnosti pomoću Interneta moći ćemo uključiti grejanje u stanu i uraditi mnoge druge stvari. U skorijoj budućnosti Internet ce predstavljati infrastukturu za sve ostale vidove komunikacije.
Osnovni zadatak koji je trebalo rešiti bio je povezivanje dva udaljena računara radi razmene podataka. Povezivanje bi se obavilo pomoću već poštojećih veza ovih računara sa drugim sistemima kao i međusobnih veza između tih računara. Problem nalaženja odgovarajućeg prenosnog puta („rute“) poznat je kao problem rutiranja. Osim ovog problema poštojao je i problem transporta (problem odgovarajućih pakovanja podataka radi transporta po prenosnom putu). Komunikacioni protokol TCP/IP predstavlja rešenje oba ova problema i od ’78-e pa do danas u upotrebi je već četvrta verzija ovog protokola. Prva mreža koja ga je koristila bila je ARPANET. Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina, legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu i pojavom WWW-a koji je omogućio hipertekstualne veze između različitih dokumenata i prenos multimedijalnih poruka.Razvoj Interneta vidimo i u tabeli (tabela 1.):
Veliki poslovni sistemi i ranije su koristili sopstvene računarske mreže ali pojava Inerneta dovela je do intenzivnog umrežavanja. Ranije računarske mreže su služile za dislociranje delova sistema. Sada se prenos podataka između geografski infrastruktura Interneta koristi za međusobnu koordinaciju i sinhronizaciju aktivnosti u poslovnom procesu. Internet se najčešće opisuje kao mreža svih računarskih mreža koja jedinstveno radi na globalnom nivou. Ova konstatacija nije u potpunosti računarskih mreža koje nisu uključene u Internet. Ova definicija Interneta kao „mreža svih mreža“Postala je opšte prihvaćena.
Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci ištorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas. znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:
Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju. Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio „neverne tome“ da se NCP može isključiti po želji.
Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti ištoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.
2. Budućnost interneta i važni dogadjaji u njeegovom razvoju
Internet je skup međusobno povezanih mreža provajdera (Internet posrednika) i njihovih korisnika. Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu koja se saštoji iz hiljade međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste IP ( Internet protokol). Internet je mnogo više od računarske mreže i kada se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte koristi se termin „internet tehnologije“.
Veliki uspeh Interneta i njegovo neprestano širenje i ulazak u sve sfere zivota predstavlja implementacija otvorenih standarda. U ovom terminu „lezi“ objašnjenje za nastavak, dosadašnji rast i očekivanu dalju ekspanziju Interneta. Dva sistema su otvorena jedan prema drugome ako razmenjuju informacije posredstvom odgovarajućih standarda. Samo ako su primenjeni standardi javno dostupni, nazivaju se otvorenim standardima. Internet bazira na ovim otvorenim standardima i međusobnom umrežavanju različitih sistema različitih proizvođača. Internet tehnologije otvorenih sistema za koje su specifikacije javno dostupne.
Internet predstavlja značajno sredstvo za približavanje i povezivanje različitih industrija. Poštoje različite inicijative i projekti za sledeću generaciju Interneta NGI definisane na različitim nivoima i posmatrani iz različitih uglova. U bliskoj budućnosti pomoću Interneta moći ćemo uključiti grejanje u stanu i uraditi mnoge druge stvari. U skorijoj budućnosti Internet ce predstavljati infrastukturu za sve ostale vidove komunikacije.
Osnovni zadatak koji je trebalo rešiti bio je povezivanje dva udaljena računara radi razmene podataka. Povezivanje bi se obavilo pomoću već poštojećih veza ovih računara sa drugim sistemima kao i međusobnih veza između tih računara. Problem nalaženja odgovarajućeg prenosnog puta („rute“) poznat je kao problem rutiranja. Osim ovog problema poštojao je i problem transporta (problem odgovarajućih pakovanja podataka radi transporta po prenosnom putu). Komunikacioni protokol TCP/IP predstavlja rešenje oba ova problema i od ’78-e pa do danas u upotrebi je već četvrta verzija ovog protokola. Prva mreža koja ga je koristila bila je ARPANET. Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina, legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu i pojavom WWW-a koji je omogućio hipertekstualne veze između različitih dokumenata i prenos multimedijalnih poruka.Razvoj Interneta vidimo i u tabeli (tabela 1.):