15-06-2010, 02:43 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
Voice over Internet Protocol (VoIP), odnosno Internet telefonija ili IP telefonija, predstavlja popularni naziv za više tehnologija koje omogucavaju prenos glasa preko Internet mreže korišcenjem IP protokola.
1.1 Blok sema VoIP sistema
VoIP je skraćenica od engleskih reči Voice over Internet Protocol. Na srpskom to bi značilo usmeravanje i prenošenje glasa preko Intereneta ili drugih mreža baziranih na IP-u (Interenet Protokolu). Preteča današnjeg VoIP-a je razvijen 1973. od strane ARPNET-a, pod nazivom Network Voice Protocol.
Osnovne prednosti se ogledaju u fleksibilnosti ovakvog saobraćaja, jer se može odvijati na bilo kakvim mrežama, čak i onim koje nemaju pristup ostatku Interneta, kao na primer na velikim privatnim mrežama. VoIP je takođe jeftiniji od konvencionalnog načina prenošenja glasa, iz razloga što se glas prenosi preko već postojećih mreža po kojima se prenose podaci. Jednom rečju, sve što Vam treba je Interenet konekcija i odgovarajući uređaj. Iako je optimalni protok za kvalitetniju glasovnu vezu 128kbps, komunikacija će sasvim pristojno teći i preko modemske veze od 56kbps, uz neznatno kašnjenje. Zavisno od vrste servisa (Vonage ili Skype) potreban Vam je VoIP ruter (router) ili računar, mada sve više u upotrebu ulaze i integrisana rešenja u obliku „VoIP telefona“ - naizgled klasičnih telefona koji se povezuju na Internet direktno preko mrežnog kabla, bez potrebe za računarom.
2.Istorijat
Još od ranih početaka razvoja Interneta (osamdesetih godina prošlog veka) uočeno je da korisnici ovaj novi vid umrežavanja računara najviše koriste u svrhe komunikacije. Taj trend se i kasnijom ekspanzijom razvoja interneta održao do današnjih dana. Istraživanja pokazuju, da i danas kao i pre desetak godina preko 90% korisnika interneta koristi u svrhe komunikacije, a preostalih 10% kao pretraživanje (popularno nazvano surfovanje) ili razmenu podaka bilo u lične ili poslovne svrhe. U prvim danima interneta komunikacija se odvijala putem elektronske pošte, a odmah zatim i putem IRC-a (Internet Relay Chat servisa) tj. komunikacije u realnom vremenu putem kucanja poruka koje se razmenjuju sa trenutno aktivnim korisnicima. Početkom devedesetih godina prošlog veka taj vid komunikacije, a najviše zaslugom pojavljivanja naprednih operativnih sistema tipa Windows 95, se preneo i na komunikaciju glasom i slikom (web kamere) putem raznih servisa (najrasprostranjeniji je tada bio Microsoft Netmeeting). No, nedovoljno razvijena infrastruktura, kao i slab protok podataka (mala brzina protoka) su doveli do toga da je ovaj vid komunikacije bio praktično dostupan samo korisnicima u razvijenim zemljama sveta.
1996. godine su mnogi nezavisni proizvođači elektronskih komponenti shvatili da je i postojeći vid brzine protoka podataka dovoljan ukoliko se postigne bolji nivo kompresije zvuka ljudskog glasa. Tako da su se tada mnoge kompanije (Texas Instruments, Cisco, Motorola, Intel i sl.) uključile u razvoj ove tehnologije. Kako se kvalitet transporta ljudskog glasa putem Internet Protokola (Voice Over Internet Protokol ili VoIP) poboljšavao, mnogi provajderi usluga telekomunikacija su brzo shvatili prednost novih tehnologija. Tako da su se već tada telefonski pozivi iz npr. Evrope konvertovali u VoIP i kao internet podatak prenosli do servera koji je najbliži biranoj destinaciji, a tada bi se ponovo konvertovali u telefonski poziv. Na ovaj način vršene su velike uštede u komunikaciji, a to je bio i dodatni podsticaj za razvoj ove tehnologije.
Ovu tehnologiju već više godina koriste skoro sve telekomunikacione kompanije na svetu, ali se iz razloga ogromnih zarada ova usluga ne naplaćuje posebno, već se naplaćuje kao „normalan“ telefonski poziv. To za rezultat ima enormno velike uštede na račun neznanja potrošača. Iz svega ovde navedenog je jasno uočljiva želja telekomunikacionih kompanija da što je moguće više prolongiraju svoj zaštićeni status i učine ovu uslugu putem drugih kompanija teškom za implementaciju ili čak da je i zakonski onemoguće.
3. Princip rada
Princip rada tehnologije je relativno jednostavan: audio informacija se razbija u IP paketiće i usmerava preko Interneta ili privatne mreže, da bi se na prijemnom kraju ponovo dešifrovala u audio signal. Upotreba je izuzetno jednostavna, naročito ako se koriste usluge kompanije Skype, a pozivi su šifrovani "sa- kraja-na-kraj", kako bi se sačuvala privatnost razgovora.
Povezivanje ure]aja na VoIP mrezu
Neophodno je da korisnik poseduje Internet vezu velike brzine, što se može ostvariti preko kablovskog modema ili brzinskih servisa kao što su DSL i LAN. Korisnik može da priključi na računar mikrofon i obične zvučnike ili da upotrebi običan telefon povezan na adapter. U poslednje vreme pojavio se veliki broj novih telefona koji su VoIP tehnologiju učinili zaista praktičnom. Tako se, pored klasičnih modela, već mogu naći i bežični VoIP telefoni. Mi ćemo navesti neke od boljih modela koji se mogu naći ili će se tek pojaviti na inostranom tržištu.
3.2. Kodek (Codec: Coder – Decoder)
Jedan od glavnih argumenata u prilog VoIP tehnologiji je njena efikasnost u pogledu najbitnijeg resursa: zauzeća mreže. Da bi analogni audio signal mogao da se transmituje preko Interneta (komutacija paketa) mora prvo da se digitalizuje, a zatim komprimuje. Taj posao obavlja kodek.
Voice over Internet Protocol (VoIP), odnosno Internet telefonija ili IP telefonija, predstavlja popularni naziv za više tehnologija koje omogucavaju prenos glasa preko Internet mreže korišcenjem IP protokola.
1.1 Blok sema VoIP sistema
VoIP je skraćenica od engleskih reči Voice over Internet Protocol. Na srpskom to bi značilo usmeravanje i prenošenje glasa preko Intereneta ili drugih mreža baziranih na IP-u (Interenet Protokolu). Preteča današnjeg VoIP-a je razvijen 1973. od strane ARPNET-a, pod nazivom Network Voice Protocol.
Osnovne prednosti se ogledaju u fleksibilnosti ovakvog saobraćaja, jer se može odvijati na bilo kakvim mrežama, čak i onim koje nemaju pristup ostatku Interneta, kao na primer na velikim privatnim mrežama. VoIP je takođe jeftiniji od konvencionalnog načina prenošenja glasa, iz razloga što se glas prenosi preko već postojećih mreža po kojima se prenose podaci. Jednom rečju, sve što Vam treba je Interenet konekcija i odgovarajući uređaj. Iako je optimalni protok za kvalitetniju glasovnu vezu 128kbps, komunikacija će sasvim pristojno teći i preko modemske veze od 56kbps, uz neznatno kašnjenje. Zavisno od vrste servisa (Vonage ili Skype) potreban Vam je VoIP ruter (router) ili računar, mada sve više u upotrebu ulaze i integrisana rešenja u obliku „VoIP telefona“ - naizgled klasičnih telefona koji se povezuju na Internet direktno preko mrežnog kabla, bez potrebe za računarom.
2.Istorijat
Još od ranih početaka razvoja Interneta (osamdesetih godina prošlog veka) uočeno je da korisnici ovaj novi vid umrežavanja računara najviše koriste u svrhe komunikacije. Taj trend se i kasnijom ekspanzijom razvoja interneta održao do današnjih dana. Istraživanja pokazuju, da i danas kao i pre desetak godina preko 90% korisnika interneta koristi u svrhe komunikacije, a preostalih 10% kao pretraživanje (popularno nazvano surfovanje) ili razmenu podaka bilo u lične ili poslovne svrhe. U prvim danima interneta komunikacija se odvijala putem elektronske pošte, a odmah zatim i putem IRC-a (Internet Relay Chat servisa) tj. komunikacije u realnom vremenu putem kucanja poruka koje se razmenjuju sa trenutno aktivnim korisnicima. Početkom devedesetih godina prošlog veka taj vid komunikacije, a najviše zaslugom pojavljivanja naprednih operativnih sistema tipa Windows 95, se preneo i na komunikaciju glasom i slikom (web kamere) putem raznih servisa (najrasprostranjeniji je tada bio Microsoft Netmeeting). No, nedovoljno razvijena infrastruktura, kao i slab protok podataka (mala brzina protoka) su doveli do toga da je ovaj vid komunikacije bio praktično dostupan samo korisnicima u razvijenim zemljama sveta.
1996. godine su mnogi nezavisni proizvođači elektronskih komponenti shvatili da je i postojeći vid brzine protoka podataka dovoljan ukoliko se postigne bolji nivo kompresije zvuka ljudskog glasa. Tako da su se tada mnoge kompanije (Texas Instruments, Cisco, Motorola, Intel i sl.) uključile u razvoj ove tehnologije. Kako se kvalitet transporta ljudskog glasa putem Internet Protokola (Voice Over Internet Protokol ili VoIP) poboljšavao, mnogi provajderi usluga telekomunikacija su brzo shvatili prednost novih tehnologija. Tako da su se već tada telefonski pozivi iz npr. Evrope konvertovali u VoIP i kao internet podatak prenosli do servera koji je najbliži biranoj destinaciji, a tada bi se ponovo konvertovali u telefonski poziv. Na ovaj način vršene su velike uštede u komunikaciji, a to je bio i dodatni podsticaj za razvoj ove tehnologije.
Ovu tehnologiju već više godina koriste skoro sve telekomunikacione kompanije na svetu, ali se iz razloga ogromnih zarada ova usluga ne naplaćuje posebno, već se naplaćuje kao „normalan“ telefonski poziv. To za rezultat ima enormno velike uštede na račun neznanja potrošača. Iz svega ovde navedenog je jasno uočljiva želja telekomunikacionih kompanija da što je moguće više prolongiraju svoj zaštićeni status i učine ovu uslugu putem drugih kompanija teškom za implementaciju ili čak da je i zakonski onemoguće.
3. Princip rada
Princip rada tehnologije je relativno jednostavan: audio informacija se razbija u IP paketiće i usmerava preko Interneta ili privatne mreže, da bi se na prijemnom kraju ponovo dešifrovala u audio signal. Upotreba je izuzetno jednostavna, naročito ako se koriste usluge kompanije Skype, a pozivi su šifrovani "sa- kraja-na-kraj", kako bi se sačuvala privatnost razgovora.
Povezivanje ure]aja na VoIP mrezu
Neophodno je da korisnik poseduje Internet vezu velike brzine, što se može ostvariti preko kablovskog modema ili brzinskih servisa kao što su DSL i LAN. Korisnik može da priključi na računar mikrofon i obične zvučnike ili da upotrebi običan telefon povezan na adapter. U poslednje vreme pojavio se veliki broj novih telefona koji su VoIP tehnologiju učinili zaista praktičnom. Tako se, pored klasičnih modela, već mogu naći i bežični VoIP telefoni. Mi ćemo navesti neke od boljih modela koji se mogu naći ili će se tek pojaviti na inostranom tržištu.
3.2. Kodek (Codec: Coder – Decoder)
Jedan od glavnih argumenata u prilog VoIP tehnologiji je njena efikasnost u pogledu najbitnijeg resursa: zauzeća mreže. Da bi analogni audio signal mogao da se transmituje preko Interneta (komutacija paketa) mora prvo da se digitalizuje, a zatim komprimuje. Taj posao obavlja kodek.