12-06-2010, 02:06 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.
Fenomen mobinga je postao mnogo popularan u mas-mediji, svakodnevnom govoru, i naučnoj literaturi. U skorijim dekadama prošloga veka, sistematičko istraživanje problema mobinga na radnom mestu su se pojačala.
Najčešće, one se odnose na istraživanje koje je sproveo Henz Lezmann, koji je precizno definisao termin, determinisao osnovne osobine, faze i posledice mobinga, i takođe je osnovao kliniku za davanje podrške žrtvama mobinga. Dalje istraživanje problema rezultiralo je u ogromnom broju studija u vezi sa prevazilaženjem fenomena, grupe rizika, motive i konačne ciljeve mobinga. Višedisciplionarski pristup problemu ohrabrio je razvoje programa pomoći i podršci žrtvama, takođe i broj regulacionih sankcionisanja mobinga na radnom mestu su uvedena.
UVOD
U ovom seminarskom radu će se prikazati mobing, istraživanje na ispitanicima putem upitnika u vezi mobinga na radnom mestu.
Za potrebe ovog seminarskog rada, firma koja je pristala da primi upitnike i da da odogovre je „Metalka“ Bečej. „Metalka“ se bavi proizvodnjom metlanih elemenata, kao što su žice, sajle itd. Firma ima 32 zaposlenih sa različitom stručnom spremom i različitom polnom grupom.
Teorijsko razmatranje problema mobinga
Mobing je psihološki teror u poslovnom životu i odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su usmerena na sistematičan način od jednog ili više ljudi, uglavnom prema jednom, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani. To se radi s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje šest meseci), što dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje žrtvi. Ne treba brkati sitna spletkarenja i uobičajene tračeve s mobingom. Mobing je prava agresija, koja se odvija u etapama i isplanirano, na sličan način kao što se planira ratna strategija. Vrlo su brojni načini psiho-terora. Uz osnovnu podelu na takozvani vertikalni (nadređeni prema podređenim radnicima) i horizontalni mobing, koji je češći (radnik prema radniku iste ili slične kategorije): nadređeni ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično; napada se lična reputacija, uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje.
Ovaj problem je veoma izražen u velikim poslovnim sistemima, ali nažalost i mali poslovni sistemi imaju ovakve probleme. Zato je ovaj element vredan velike pažnje i mora se pristupiti njegovom otklanjanju sa velikom ozbiljnošću i predanošću. Otklanjanjem ovog problema bi dovelo do zdrave radne sredine i što je najvažnije produktivne gde bi ljudi sa velikom radošću odlazili i obavljali svoje poslove bez ikakvog straha od mobinga.
Naš zakon ne poznaje termin mobing, ali predviđa zabranu seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na radnom mestu. Zaposleni u tom slučaju treba da se obrati prekršajnom sudu, ali mora sam da iznese dokaze.
„Za sada jedina stvar koju neko može da uradi, jeste da podnese tužbu sudu, praktično da sud u postupku utvrdi da li je došlo do diskriminacije, odnosno da li je došlo do seksualnog uznemiravanja da bi eventualno dobio naknadu štete zato što je došlo do toga“ .
Fenomen mobinga je postao mnogo popularan u mas-mediji, svakodnevnom govoru, i naučnoj literaturi. U skorijim dekadama prošloga veka, sistematičko istraživanje problema mobinga na radnom mestu su se pojačala.
Najčešće, one se odnose na istraživanje koje je sproveo Henz Lezmann, koji je precizno definisao termin, determinisao osnovne osobine, faze i posledice mobinga, i takođe je osnovao kliniku za davanje podrške žrtvama mobinga. Dalje istraživanje problema rezultiralo je u ogromnom broju studija u vezi sa prevazilaženjem fenomena, grupe rizika, motive i konačne ciljeve mobinga. Višedisciplionarski pristup problemu ohrabrio je razvoje programa pomoći i podršci žrtvama, takođe i broj regulacionih sankcionisanja mobinga na radnom mestu su uvedena.
UVOD
U ovom seminarskom radu će se prikazati mobing, istraživanje na ispitanicima putem upitnika u vezi mobinga na radnom mestu.
Za potrebe ovog seminarskog rada, firma koja je pristala da primi upitnike i da da odogovre je „Metalka“ Bečej. „Metalka“ se bavi proizvodnjom metlanih elemenata, kao što su žice, sajle itd. Firma ima 32 zaposlenih sa različitom stručnom spremom i različitom polnom grupom.
Teorijsko razmatranje problema mobinga
Mobing je psihološki teror u poslovnom životu i odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su usmerena na sistematičan način od jednog ili više ljudi, uglavnom prema jednom, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani. To se radi s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje šest meseci), što dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje žrtvi. Ne treba brkati sitna spletkarenja i uobičajene tračeve s mobingom. Mobing je prava agresija, koja se odvija u etapama i isplanirano, na sličan način kao što se planira ratna strategija. Vrlo su brojni načini psiho-terora. Uz osnovnu podelu na takozvani vertikalni (nadređeni prema podređenim radnicima) i horizontalni mobing, koji je češći (radnik prema radniku iste ili slične kategorije): nadređeni ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično; napada se lična reputacija, uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje.
Ovaj problem je veoma izražen u velikim poslovnim sistemima, ali nažalost i mali poslovni sistemi imaju ovakve probleme. Zato je ovaj element vredan velike pažnje i mora se pristupiti njegovom otklanjanju sa velikom ozbiljnošću i predanošću. Otklanjanjem ovog problema bi dovelo do zdrave radne sredine i što je najvažnije produktivne gde bi ljudi sa velikom radošću odlazili i obavljali svoje poslove bez ikakvog straha od mobinga.
Naš zakon ne poznaje termin mobing, ali predviđa zabranu seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na radnom mestu. Zaposleni u tom slučaju treba da se obrati prekršajnom sudu, ali mora sam da iznese dokaze.
„Za sada jedina stvar koju neko može da uradi, jeste da podnese tužbu sudu, praktično da sud u postupku utvrdi da li je došlo do diskriminacije, odnosno da li je došlo do seksualnog uznemiravanja da bi eventualno dobio naknadu štete zato što je došlo do toga“ .
SADRŽAJ
UVOD 2
1 POJAM MOBINGA 3
2 HRONOLOGIJA RAZVOJA TEORIJE O MOBINGU 4
3 VRSTE MOBINGA, VRSTE NAPADA, FAZE MOBINGA I ZDRAVSTVENE SMETNJE I SIMPTOMI 5
4 RAZVOJ MOBINGA 8
5 MOBING I ŽRTVE MOBINGA 8
6 BORBA PROTIV MOBINGA 10
7 NAČINI SPREČAVANJA I BORBE PROTIV MOBINGA 10
8 POSLEDICE MOBINGA 12
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14