12-06-2010, 01:31 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Izraz nasleđivanje se upotrebljava u nauci i u običnom govoru u veoma različitim značenjima. Tako se govori o biološkom, istorijskom, kuluturnom nasleđu i sl. Pojam nasleđivanja u pravno – tehničkom smislu se vremenom menjao kao što su sve pravne ustanove podložne promeni. U novije vreme teoretičari definišu nasleđivanje kao produženje imovine odnosno imovinske mase umrloga. Lice (čovek) je nešto promenljivo i slučajno, društvo trajno i bitno.
Nasleđivanje kao pravna ustanova u socijalističkom društvu može biti samo ustanova imovinskog karaktera. To nameće potrebu imovinske ili apersonalističke definicije nasleđivanja. Takve definicije su uostalom pretežne u savremenom pravu evropskih zemalja. One su dvojake, zavisno od toga kako se prelaz imovine posmatra:
- nasleđivanje znači stupanje naslednika u imovinsko – pravne odnose umrlog lica. Ova tzv. Subjektivistička definicija nasleđivanja datira iz Rima, definiše nasleđivanje s obzirom na subjekta koji stiče nasleđe;
- nasleđivanje je prelaženje (prenošenje, prenos, prela) imovine umrlog lica na druga lica (naslednike). Ovu objektivističku definiciju ustanove nasleđivanja takođe srećemo kod mnogih savremenih autora kao što su Finžgar, Blagojević, Bartoš i dr. Može se reći da je ona dominantna u savremenoj teoriji;
- nasleđivanje u pravnom smislu je istorijska i klasna ustanova kao što su i sve druge ustanove. Smrću titulara prava njegova dobra postaju dobra bez gospodara. U klasnom društvu koje zasnovanom na pravu privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, sasvim je zakonmerno postojanje adekvatne ustanove nasleđivanja. Ali ona su u takvom društvu i društvena svetinja. Ne za umrle, već u interesu vladajuće klase i za samu tu klasu. Zato ona moraju dobiti od društva novog nosioca umesto umrlog;
- nasleđivanje je danas imovinsko – pravna ustanova koaj postoji nezavisno od volje titulara prava. On je ne može isključiti, mada mu se dopušta da raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti. Ipak pogrešno bi bilo govoriti da je to čisto imovinsko – pravna ustanova. U njoj ima mnogo primesa lično – pravnog karaktera. O ličnim osećanjima ostavioca i naslednika mora se u mnogim nasledno – pravnim odnosima voditi računa.
U svhu nasleđivanja, gore opisanog, postoje i određene forme ugovora o nasleđivanju. Međutim, u teoriji i pojedinim zakonodavstvima ne postoji saglasnost o sadržaju i karakteru pomenutih ugovora...
S A D R Ž A J
UVOD 3
Ugovor o doživotnom izdržavanju 3
Ugovor o doživotnom izdržavanju (primer) 5
Pokretanje postupka za overu ugovora o doživotnom izdržavanju 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10
Izraz nasleđivanje se upotrebljava u nauci i u običnom govoru u veoma različitim značenjima. Tako se govori o biološkom, istorijskom, kuluturnom nasleđu i sl. Pojam nasleđivanja u pravno – tehničkom smislu se vremenom menjao kao što su sve pravne ustanove podložne promeni. U novije vreme teoretičari definišu nasleđivanje kao produženje imovine odnosno imovinske mase umrloga. Lice (čovek) je nešto promenljivo i slučajno, društvo trajno i bitno.
Nasleđivanje kao pravna ustanova u socijalističkom društvu može biti samo ustanova imovinskog karaktera. To nameće potrebu imovinske ili apersonalističke definicije nasleđivanja. Takve definicije su uostalom pretežne u savremenom pravu evropskih zemalja. One su dvojake, zavisno od toga kako se prelaz imovine posmatra:
- nasleđivanje znači stupanje naslednika u imovinsko – pravne odnose umrlog lica. Ova tzv. Subjektivistička definicija nasleđivanja datira iz Rima, definiše nasleđivanje s obzirom na subjekta koji stiče nasleđe;
- nasleđivanje je prelaženje (prenošenje, prenos, prela) imovine umrlog lica na druga lica (naslednike). Ovu objektivističku definiciju ustanove nasleđivanja takođe srećemo kod mnogih savremenih autora kao što su Finžgar, Blagojević, Bartoš i dr. Može se reći da je ona dominantna u savremenoj teoriji;
- nasleđivanje u pravnom smislu je istorijska i klasna ustanova kao što su i sve druge ustanove. Smrću titulara prava njegova dobra postaju dobra bez gospodara. U klasnom društvu koje zasnovanom na pravu privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, sasvim je zakonmerno postojanje adekvatne ustanove nasleđivanja. Ali ona su u takvom društvu i društvena svetinja. Ne za umrle, već u interesu vladajuće klase i za samu tu klasu. Zato ona moraju dobiti od društva novog nosioca umesto umrlog;
- nasleđivanje je danas imovinsko – pravna ustanova koaj postoji nezavisno od volje titulara prava. On je ne može isključiti, mada mu se dopušta da raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti. Ipak pogrešno bi bilo govoriti da je to čisto imovinsko – pravna ustanova. U njoj ima mnogo primesa lično – pravnog karaktera. O ličnim osećanjima ostavioca i naslednika mora se u mnogim nasledno – pravnim odnosima voditi računa.
U svhu nasleđivanja, gore opisanog, postoje i određene forme ugovora o nasleđivanju. Međutim, u teoriji i pojedinim zakonodavstvima ne postoji saglasnost o sadržaju i karakteru pomenutih ugovora...
S A D R Ž A J
UVOD 3
Ugovor o doživotnom izdržavanju 3
Ugovor o doživotnom izdržavanju (primer) 5
Pokretanje postupka za overu ugovora o doživotnom izdržavanju 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10