11-06-2010, 07:18 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Zakon o privrednim društvima prihvatio je moderan koncept uređenja svih pravnih formi privrednih društtava u jednom zakonu, nasuprot konceptu postojanja posebnih zakona za svaku formu akcionarskog društva. Tako je Zakon o privrednim društvima posvećen regulisanju ortačkog društva, komanditnog društva, društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva.
Najvažnija podjela privrednih društava je podjela na društva lica (ortačko i komanditno društvo) i društva kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo). Osnovna razlika između ovih formi privrednih društava sastoji se u činjenici da društva lica karakterišu poznanstvo i povjerenje članova a otuda i neograničena odgovornost za obaveze društva. Društvima lica upravljaju članovi, a ne posebni organi, koje društva lica ne moraju da imaju. Društva kapitala odlikuju se nepostojanjem personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala. Udjeli u društvu kapitala (koji se u društvu sa ograničenom odgovornošću nazivaju udjelima, a u akcionarskom društvu akcijama) su lako prenosivi. Društvima kapitala upravljaju organi društva, a ne članovi. Ovo, međutim, ne znači da članovi ne mogu biti u organima uprave, kao i u organu članova – skupštini. Za učešće članova u organima upravljanja Zakonom se ne postavljaju nikakva ograničenja...
Pravno uređenje privrednih društava u Srbiji
Od donošenja Zakona o preduzećima sredinom 1996. godine (koji je po opštoj oceni i pored uslovljenosti značajnim ustavnim ograničenjima opravdao potrebe vremena u kome je živeo i bio čak i korak izvan svog vremena u susret nadolazećeg), proteklo je relativno dosta vremena - osam godina, za koje vreme su se desile ozbiljne promene na uporednoj i domaćoj pravnoj sceni, koje su već same po sebi razlog za naš Zakon o privrednim društvima (“Sl.glasnik RS”, br. 125/04). Ovim se u stvari ulazi u tzv. drugu fazu tranzicijskog zakonodavstva, kroz koju su poslednje dve godine prošle i druge zemlje u tranziciji i neke razvijene zemlje.
U svetu razvijenih zemalja posebno su značajna sledeća dešavanja: Francuska je 2001. godine sa “Nouvelles Regulations Economiques” ozbiljno inovirala svoj Zakon o trgovačkim društvima (1966, 1978). Nemačka je 1998. usvojila Zakon o kontroli i transparentnosti poslovanja akcionarskih društava, a takođe je iste godine usvojila nov Zakon o društvu s ograničenom odgovornošću (GmbH). Engleska priprema značajne promene svog Company Law. Na nivou EU specijalna Komisija eksperata pripremila je 2002. godine tzv. Report of the High Level Group of Company Law Experts on a Modern Regulatory Framework for Company Law in Europe, koji je projektovao pravce promene kompanijske regulative zemalja članica EU na kratak, srednji i dugi rok. Tu je i rad na tzv. Evropskom Corporate Governance kodeksu koji bi trebalo da zameni ili kompletira slične nacionalne kodekse (samo u Velikoj Britaniji ih ima jedanaest, u Francuskoj tri, u Nemačkoj je nedavno donet jedinstven Corporate Governance kodeks). Konačno, tu su i nedavno (1999) usvojeni OECD Corporate Governance principi: ...
Zakon o privrednim društvima prihvatio je moderan koncept uređenja svih pravnih formi privrednih društtava u jednom zakonu, nasuprot konceptu postojanja posebnih zakona za svaku formu akcionarskog društva. Tako je Zakon o privrednim društvima posvećen regulisanju ortačkog društva, komanditnog društva, društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva.
Najvažnija podjela privrednih društava je podjela na društva lica (ortačko i komanditno društvo) i društva kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo). Osnovna razlika između ovih formi privrednih društava sastoji se u činjenici da društva lica karakterišu poznanstvo i povjerenje članova a otuda i neograničena odgovornost za obaveze društva. Društvima lica upravljaju članovi, a ne posebni organi, koje društva lica ne moraju da imaju. Društva kapitala odlikuju se nepostojanjem personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala. Udjeli u društvu kapitala (koji se u društvu sa ograničenom odgovornošću nazivaju udjelima, a u akcionarskom društvu akcijama) su lako prenosivi. Društvima kapitala upravljaju organi društva, a ne članovi. Ovo, međutim, ne znači da članovi ne mogu biti u organima uprave, kao i u organu članova – skupštini. Za učešće članova u organima upravljanja Zakonom se ne postavljaju nikakva ograničenja...
Pravno uređenje privrednih društava u Srbiji
Od donošenja Zakona o preduzećima sredinom 1996. godine (koji je po opštoj oceni i pored uslovljenosti značajnim ustavnim ograničenjima opravdao potrebe vremena u kome je živeo i bio čak i korak izvan svog vremena u susret nadolazećeg), proteklo je relativno dosta vremena - osam godina, za koje vreme su se desile ozbiljne promene na uporednoj i domaćoj pravnoj sceni, koje su već same po sebi razlog za naš Zakon o privrednim društvima (“Sl.glasnik RS”, br. 125/04). Ovim se u stvari ulazi u tzv. drugu fazu tranzicijskog zakonodavstva, kroz koju su poslednje dve godine prošle i druge zemlje u tranziciji i neke razvijene zemlje.
U svetu razvijenih zemalja posebno su značajna sledeća dešavanja: Francuska je 2001. godine sa “Nouvelles Regulations Economiques” ozbiljno inovirala svoj Zakon o trgovačkim društvima (1966, 1978). Nemačka je 1998. usvojila Zakon o kontroli i transparentnosti poslovanja akcionarskih društava, a takođe je iste godine usvojila nov Zakon o društvu s ograničenom odgovornošću (GmbH). Engleska priprema značajne promene svog Company Law. Na nivou EU specijalna Komisija eksperata pripremila je 2002. godine tzv. Report of the High Level Group of Company Law Experts on a Modern Regulatory Framework for Company Law in Europe, koji je projektovao pravce promene kompanijske regulative zemalja članica EU na kratak, srednji i dugi rok. Tu je i rad na tzv. Evropskom Corporate Governance kodeksu koji bi trebalo da zameni ili kompletira slične nacionalne kodekse (samo u Velikoj Britaniji ih ima jedanaest, u Francuskoj tri, u Nemačkoj je nedavno donet jedinstven Corporate Governance kodeks). Konačno, tu su i nedavno (1999) usvojeni OECD Corporate Governance principi: ...