11-06-2010, 07:12 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
POJAM I KARAKTERISTIKE U SVETU
Slobodna carinska zona je područje koje se nalazi u okviru državnih granica neke zemlje, ali ne spada u njeno carinsko područje. Taj deo teritorije naziva se carinskim isključkom određene države i ima posebne carinske i druge pogodnosti i olakšice.
Osnovna karakteristika pravnog režima svih slobodnih zona u svetu, eksteritorijalnost, podrazumeva da roba koja je tu smeštena ne podleže nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj oblast pripada, sem određenih mera carinskog nadzora. Međutim, kada roba pređe carinsku liniju i uđe u carinsko područje države koja je odobrila slobodnu carinsku zonu, ona podleže redovnom carinskom postupku. (Momentom prelaska carinske granice nastaje npr. obaveza plaćanja carine.) Pošto je slobodna zona eksteritorija u carinskom smislu reči, roba iz zone se smatra kao roba koja dolazi iz inostranstva i naplatom carine ona se "izjednačava" sa domaćom robom.
Slobodne carinske zone mogu da se sastoje iz više delova. Osnivaju se obično u važnijim lukama, i u tom slučaju oblasti zona sastoje se od gatova, tj. delova obale uz koje pristaju brodovi, i od područja luka, tj. pristaništa potrebnog za rad zona. Ti delovi - podzone moraju biti međusobno prostorno povezani tako da čine jednu privrednu i organizacionu celinu, a svaki deo treba da bude posebno ograđen, odnosno obeležen tako da je osigurano vršenje carinskog nadzora.
Pored toga što se slobodne carinske zone koriste radi smeštaja carinske robe, danas, u svetu, glavni razlog njihovog postojanja jeste industrijska proizvodnja, namenjena izvozu. Ta proizvodnja, stimulisana nizom olakšica, pre svega carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskih, finansijskih i proceduralnih, ima za cilj omogućavanje značajnog deviznog priliva, kako slobodnim zonama, tako i državi čije su zone. Time su one postale institut u carinskom sistemu i carinskom pravu koji je u funkciji pospešivanja izvoza robe koje su tu proizvedene, odnosno slobodne carinske zone pojavljuju se kao instrument spoljnotrgovinskog poslovanja i zato, u sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvom, u kome spoljnotrgovinsko poslovanje ima dominantnu ulogu, zauzimaju posebno značajno mesto.
Postoji više klasifikacija slobodnih carinskih zona, izvršene prema različitim kriterijumima, a najčešće je u upotrebi podela na klasične, uvozne i izvozne slobodne carinske zone ...
SADRŽAJ
- Pojam i karakteristike
- Nastanak
- Osnivanje
- Poslovanje
- Prestanak rada
- Značaj i perspektiva
- Literatura
POJAM I KARAKTERISTIKE U SVETU
Slobodna carinska zona je područje koje se nalazi u okviru državnih granica neke zemlje, ali ne spada u njeno carinsko područje. Taj deo teritorije naziva se carinskim isključkom određene države i ima posebne carinske i druge pogodnosti i olakšice.
Osnovna karakteristika pravnog režima svih slobodnih zona u svetu, eksteritorijalnost, podrazumeva da roba koja je tu smeštena ne podleže nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj oblast pripada, sem određenih mera carinskog nadzora. Međutim, kada roba pređe carinsku liniju i uđe u carinsko područje države koja je odobrila slobodnu carinsku zonu, ona podleže redovnom carinskom postupku. (Momentom prelaska carinske granice nastaje npr. obaveza plaćanja carine.) Pošto je slobodna zona eksteritorija u carinskom smislu reči, roba iz zone se smatra kao roba koja dolazi iz inostranstva i naplatom carine ona se "izjednačava" sa domaćom robom.
Slobodne carinske zone mogu da se sastoje iz više delova. Osnivaju se obično u važnijim lukama, i u tom slučaju oblasti zona sastoje se od gatova, tj. delova obale uz koje pristaju brodovi, i od područja luka, tj. pristaništa potrebnog za rad zona. Ti delovi - podzone moraju biti međusobno prostorno povezani tako da čine jednu privrednu i organizacionu celinu, a svaki deo treba da bude posebno ograđen, odnosno obeležen tako da je osigurano vršenje carinskog nadzora.
Pored toga što se slobodne carinske zone koriste radi smeštaja carinske robe, danas, u svetu, glavni razlog njihovog postojanja jeste industrijska proizvodnja, namenjena izvozu. Ta proizvodnja, stimulisana nizom olakšica, pre svega carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskih, finansijskih i proceduralnih, ima za cilj omogućavanje značajnog deviznog priliva, kako slobodnim zonama, tako i državi čije su zone. Time su one postale institut u carinskom sistemu i carinskom pravu koji je u funkciji pospešivanja izvoza robe koje su tu proizvedene, odnosno slobodne carinske zone pojavljuju se kao instrument spoljnotrgovinskog poslovanja i zato, u sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvom, u kome spoljnotrgovinsko poslovanje ima dominantnu ulogu, zauzimaju posebno značajno mesto.
Postoji više klasifikacija slobodnih carinskih zona, izvršene prema različitim kriterijumima, a najčešće je u upotrebi podela na klasične, uvozne i izvozne slobodne carinske zone ...
SADRŽAJ
- Pojam i karakteristike
- Nastanak
- Osnivanje
- Poslovanje
- Prestanak rada
- Značaj i perspektiva
- Literatura