11-06-2010, 02:07 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informacionih sistema.
Cilj ovog seminarskog rada je projektovanje jednog softverskog sistema objektno orijentisanom metodom korišćenjem UML - objedinjenog jezika za objektno projektovanje i implementiranje delova sistema.
Tema seminarskog rada je projektovanje Web aplikacije namenjene za rad Internet novinske agencije.
Ovaj rad daje predlog rešenja problema pri čemu se nije zadržao samo na prezentaciji vesti i priloga, već je predstavio koncept potpunog informacionog sistema za podršku rada novinske agencije preko Interneta koji obuhvata i prijem vesti, redakciju od strane urednika, upravaljanje honorarima novinara i administracija baze podataka.
Sistem koji je bilo potrebno projektovati morao je da zadovolji složene zahteve. Ovo se prvenstveno ogleda u čestom slanju vesti i priloga od strane novinara, čitalaca koji ih pregledaju i komentarišu, urednika koji vrše redakciju vesti, obračune honorara i upravljaju nalozima i podacima u centralizovanoj bazi podataka na Web serveru.
Konkretan problem sastojao se u sledećem:
Potrebno je omogućiti novinarima slanje vesti i priloga i uvid u stanje honorara za objavljene vesti. Zatim, uredniku da izvrši redakciju novoprimljenih vesti i priloga i da im dodeli status koji omogućuje njihovo prikazivanje na strani. Čitalac prelistava vesti i ima mogućnost komentarisanja.
Opšti scenario korišćenja sistema bi bio sledeći:
1. Novinar se prijavljuje na sistem i nakon validacije otvara se nova sesija.
2. Novinar nakon otvorene sesije ima mogućnost unosu vesti i priloga.
3. Vest i prilozi se šalju na server i smeštaju u bazu podataka.
4. Urednik vrši redakciju vesti i priloga i objavljuje vest.
5. Čitalac čita prezentovane vesti.
6. Čitalac Komentariše vest
7. Urednik vrši redakciju komentara čitalaca i objavljuje komentar.
U ovom seminarskom radu ponuđeno je konceptualno rešenje kompletnog problema, pri čemu se pristupilo implementaciji dela tog rešenja, klase kojima se opisuju entiteti pomoću kojih se realizuje poslovna logika sistema.
Projektovanje informacionog sistema i njegovo modelovanje je realizovano u programskom paketu Rational Rose 2003 Enterprise Edition korišćenjem UML jezika za opisivanje sistema i njegove funkcionalnosti.
2. MODELIRANJE FUNKCIONALNOSTI SISTEMA
Slučajevi korišćenja predstavljaju tehniku kojom se modeliraju zahtevi i funkcionalnosti sistema. Na ovom nivou se prepoznaju učesnici i slučajevi upotrebe sistema od strane učesnika.
2.1. Učesnici
Učesnici su neko ili nešto što učestvuje u izgradnji sistema. Učesnici su iznad sistemskog domena i ne modeliraju se. Predstavljaju se figuricama čoveka. Mogu biti fizička ličnost – korisnik ili drugi sistem koji će vršiti komunikaciju sa posmatranim.
Na osnovu zahteva definisani su sledeći učesnici: novinar, urednik i čitaoc.
Novinar je korisnik sistema koji je honorarno zaposlen u agenciji. Njegova uloga je da prikuplja i šalje vesti i priloge agenciji za objavljivanje. Novinar piše vest na osnovu nekog događaja i uz vest priprema prilog – sliku koja je povezana sa vesti. Nije neophodno da svaka pripremljena vest ima prilog. Za vesti koje se objave novinaru se obračunava honorar koji mu se uplaćuje na račun otovren u banci.
Urednik je posebna vrsta novinara koja poseduje više uloga. Urednik je novinar koji piše vest na neki od aktuelnih događaja. On pored toga što piše vrši i redakciju vesti napisanih od strane drugih novinara. Na osnovu redakcije vest se objavljuje bez izmena, objavljuje sa izmenama ili se odbacuje. Takođe, urednik vrši i redakciju komentara pristiglih od strane čitalaca.
Čitalac je krajnji korisnik sistema zbog koga sistem i postoji. Njegova uloga je čitanje objavljenih informacija i komentarisanje vesti. Ukoliko je za čitaoca neka vest posebno interesantna on ima mogućnost da je komentariše. Njegovi komentari će biti objavljivani zajedno sa objavljenom vesti.
Svi definisani učesnici su korisnici sistema i poseduju određene zajedničke osobine i aktivnosti. Zajedničke osobine su izdvojene u posebnog učesnika – korisnika. Svi definisani učesnici su u biti korisnici sistema i dodaju neke svoje specifične osobine i operacije. Urednik pored toga što je tip korisnika, takođe je i tip novinara tako da je za njega definisano višestruko nasleđivanje.
1. UVOD 3
2. MODELIRANJE FUNKCIONALNOSTI SISTEMA 4
2.1. UČESNICI 4
2.2. SLUČAJEVI KORIŠĆENJA 5
2.2.1. Autorizacija korisnika 6
2.2.2. Registracija korisnika 8
2.2.3. Slanje vesti i priloga 9
2.2.4. Pretraživanje vesti 11
2.2.5. Pregled honorara 11
2.2.5. Slanje komentara 12
2.2.6. Administracija korisnika 12
2.2.7. Administracija vesti i priloga 13
2.2.8. Administracija komentara 14
2.2.9. Administracija honorara 15
3. STATIČKI MODEL SISTEMA 17
3.1. KLASE SISTEMA 17
3.2. STRUKTURA KLASA SISTEMA 18
3.2.1. Klase Korisnik, Novinar, Urednik i Čitaoc 18
3.2.2. Klasa Vest 19
3.2.3 Klasa Prilog 19
3.2.4. Klasa Komentar 20
3.2.5 Klasa Honorar 20
3.3. VEZE IZMEĐU KLASA 21
4. DINAMIČKI MODEL SISTEMA 23
4.1. DIJAGRAM SEKVENCI 23
4.1.1. Scenario za realizaciju slučaja autorizacija korisnika 23
4.1.2. Scenario za realizaciju slučaja slanje vesti i priloga 24
4.1.3. Scenario za realizaciju slučaja slanja komentara na vesti 24
4.2. DIJAGRAM KOLABORACIJE 25
4.3. DIJAGRAM STANJA 25
4.3.1. Stanja objekta korisnik 25
4.3.2. Stanja objekta vest 26
4.4. DIJAGRAM AKTIVNOSTI 26
5. FIZIČKI MODEL SISTEMA 27
5.1. DIJAGRAM KOMPONENTI 27
5.2. DIJAGRAM RAZMEŠTAJA 28
6. ZAKLJUČAK 29
PRILOG : REALIZACIJA KLASE VEST 30
LITERATURA 33
Cilj ovog seminarskog rada je projektovanje jednog softverskog sistema objektno orijentisanom metodom korišćenjem UML - objedinjenog jezika za objektno projektovanje i implementiranje delova sistema.
Tema seminarskog rada je projektovanje Web aplikacije namenjene za rad Internet novinske agencije.
Ovaj rad daje predlog rešenja problema pri čemu se nije zadržao samo na prezentaciji vesti i priloga, već je predstavio koncept potpunog informacionog sistema za podršku rada novinske agencije preko Interneta koji obuhvata i prijem vesti, redakciju od strane urednika, upravaljanje honorarima novinara i administracija baze podataka.
Sistem koji je bilo potrebno projektovati morao je da zadovolji složene zahteve. Ovo se prvenstveno ogleda u čestom slanju vesti i priloga od strane novinara, čitalaca koji ih pregledaju i komentarišu, urednika koji vrše redakciju vesti, obračune honorara i upravljaju nalozima i podacima u centralizovanoj bazi podataka na Web serveru.
Konkretan problem sastojao se u sledećem:
Potrebno je omogućiti novinarima slanje vesti i priloga i uvid u stanje honorara za objavljene vesti. Zatim, uredniku da izvrši redakciju novoprimljenih vesti i priloga i da im dodeli status koji omogućuje njihovo prikazivanje na strani. Čitalac prelistava vesti i ima mogućnost komentarisanja.
Opšti scenario korišćenja sistema bi bio sledeći:
1. Novinar se prijavljuje na sistem i nakon validacije otvara se nova sesija.
2. Novinar nakon otvorene sesije ima mogućnost unosu vesti i priloga.
3. Vest i prilozi se šalju na server i smeštaju u bazu podataka.
4. Urednik vrši redakciju vesti i priloga i objavljuje vest.
5. Čitalac čita prezentovane vesti.
6. Čitalac Komentariše vest
7. Urednik vrši redakciju komentara čitalaca i objavljuje komentar.
U ovom seminarskom radu ponuđeno je konceptualno rešenje kompletnog problema, pri čemu se pristupilo implementaciji dela tog rešenja, klase kojima se opisuju entiteti pomoću kojih se realizuje poslovna logika sistema.
Projektovanje informacionog sistema i njegovo modelovanje je realizovano u programskom paketu Rational Rose 2003 Enterprise Edition korišćenjem UML jezika za opisivanje sistema i njegove funkcionalnosti.
2. MODELIRANJE FUNKCIONALNOSTI SISTEMA
Slučajevi korišćenja predstavljaju tehniku kojom se modeliraju zahtevi i funkcionalnosti sistema. Na ovom nivou se prepoznaju učesnici i slučajevi upotrebe sistema od strane učesnika.
2.1. Učesnici
Učesnici su neko ili nešto što učestvuje u izgradnji sistema. Učesnici su iznad sistemskog domena i ne modeliraju se. Predstavljaju se figuricama čoveka. Mogu biti fizička ličnost – korisnik ili drugi sistem koji će vršiti komunikaciju sa posmatranim.
Na osnovu zahteva definisani su sledeći učesnici: novinar, urednik i čitaoc.
Novinar je korisnik sistema koji je honorarno zaposlen u agenciji. Njegova uloga je da prikuplja i šalje vesti i priloge agenciji za objavljivanje. Novinar piše vest na osnovu nekog događaja i uz vest priprema prilog – sliku koja je povezana sa vesti. Nije neophodno da svaka pripremljena vest ima prilog. Za vesti koje se objave novinaru se obračunava honorar koji mu se uplaćuje na račun otovren u banci.
Urednik je posebna vrsta novinara koja poseduje više uloga. Urednik je novinar koji piše vest na neki od aktuelnih događaja. On pored toga što piše vrši i redakciju vesti napisanih od strane drugih novinara. Na osnovu redakcije vest se objavljuje bez izmena, objavljuje sa izmenama ili se odbacuje. Takođe, urednik vrši i redakciju komentara pristiglih od strane čitalaca.
Čitalac je krajnji korisnik sistema zbog koga sistem i postoji. Njegova uloga je čitanje objavljenih informacija i komentarisanje vesti. Ukoliko je za čitaoca neka vest posebno interesantna on ima mogućnost da je komentariše. Njegovi komentari će biti objavljivani zajedno sa objavljenom vesti.
Svi definisani učesnici su korisnici sistema i poseduju određene zajedničke osobine i aktivnosti. Zajedničke osobine su izdvojene u posebnog učesnika – korisnika. Svi definisani učesnici su u biti korisnici sistema i dodaju neke svoje specifične osobine i operacije. Urednik pored toga što je tip korisnika, takođe je i tip novinara tako da je za njega definisano višestruko nasleđivanje.
1. UVOD 3
2. MODELIRANJE FUNKCIONALNOSTI SISTEMA 4
2.1. UČESNICI 4
2.2. SLUČAJEVI KORIŠĆENJA 5
2.2.1. Autorizacija korisnika 6
2.2.2. Registracija korisnika 8
2.2.3. Slanje vesti i priloga 9
2.2.4. Pretraživanje vesti 11
2.2.5. Pregled honorara 11
2.2.5. Slanje komentara 12
2.2.6. Administracija korisnika 12
2.2.7. Administracija vesti i priloga 13
2.2.8. Administracija komentara 14
2.2.9. Administracija honorara 15
3. STATIČKI MODEL SISTEMA 17
3.1. KLASE SISTEMA 17
3.2. STRUKTURA KLASA SISTEMA 18
3.2.1. Klase Korisnik, Novinar, Urednik i Čitaoc 18
3.2.2. Klasa Vest 19
3.2.3 Klasa Prilog 19
3.2.4. Klasa Komentar 20
3.2.5 Klasa Honorar 20
3.3. VEZE IZMEĐU KLASA 21
4. DINAMIČKI MODEL SISTEMA 23
4.1. DIJAGRAM SEKVENCI 23
4.1.1. Scenario za realizaciju slučaja autorizacija korisnika 23
4.1.2. Scenario za realizaciju slučaja slanje vesti i priloga 24
4.1.3. Scenario za realizaciju slučaja slanja komentara na vesti 24
4.2. DIJAGRAM KOLABORACIJE 25
4.3. DIJAGRAM STANJA 25
4.3.1. Stanja objekta korisnik 25
4.3.2. Stanja objekta vest 26
4.4. DIJAGRAM AKTIVNOSTI 26
5. FIZIČKI MODEL SISTEMA 27
5.1. DIJAGRAM KOMPONENTI 27
5.2. DIJAGRAM RAZMEŠTAJA 28
6. ZAKLJUČAK 29
PRILOG : REALIZACIJA KLASE VEST 30
LITERATURA 33