11-06-2010, 01:55 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informacionih sistema.
Digitalni sistemi koriste diskretne (diskontinuirane) vrednosti, obično, ali ne uvek simbolizirane numerike (otud naziv "digitalni") koji predstavljaju podatke za unos, obradu, prenos, skladištenje , itd. Nasuprot, ne-digitalni (ili analogni) sistemi koriste kontinuirani raspon vrednosti koji predstavljaju podatke. Iako su digitalne reprezentacije diskretne, zastupljene informacije mogu biti diskretne, (kao što su brojevi, slova ili simboli), ili kontinuirani, kao što su zvukovi, slike, i druge mere kontinuiranog sistema.
Reč digital dolazi iz istog izvora kao reč digit i digitus (latinske reči za prst), jer su prsti korišteni za brojanje.
Reč digitalni se najčešće koristi u računarstvu i elektronici, posebno gde se informacije iz stvarnog sveta pretvaraju u binarni oblik kao u digitalnom audiu i digitalnoj fotografiji. Signali koji nose podatke predstavljaju elektronicke ili optičkih impulse, kod kojih amplituda predstavlja logičku 1 (puls prisutan i / ili visok) ili logičku 0 (impuls odsutan i / ili nizak).
Kada se podaci šalju određen nivo šuma ulazi u signal. Šum može doći od više izvora: podaci poslati bežično, kao radio, mogu biti primljeni neprecizno, trpeti smetnje od drugih bežičnih izvora, ili pokupiti pozadinski šum od ostatka univerzuma. Mikrofoni uzimaju i predvidjeni signal kao i pozadinsku buku bez razlikovanja između signala i buke.
Električni pulsevi poslati preko žica su obično modifikovani od strane otpornosti žice. Temperatura može povećati ili smanjiti ovakve efekte. Dok su digitalni prenost takođe degradirani, male promene nisu važne jer se one ignorišu prilikom primanja, dok sa analognim signalom, varijacije ne mogu biti razlikovane od signala i zato se dogadja distorzija. U digitalnim signalima takve varijacije nisu značajne, jer svaki signal koji je dovoljno blizak određenoj vrednosti biće interpretiran kao ta vrednost.
Simboli (npr. alfanumerički znaci) pošto nisu kontinuirani, njihovo pretvaranje u digitalni oblik je prilično jednostavnija i manje sklona od gubitka podataka nego analogno-digitalna konverzija. Umesto prikupljanja uzorka i kvantizacije kao u D / A (digitalno-analogni) konverziji, koriste se tehnike uzorkovanja i kodiranja.
Uređaj za unos podataka obično se sastoji od niza tastera koji se ispituju u redovnim intervalima kako bi videli koji su tasteri pritisnuti. Podaci će biti izgubljeni ako, u razmaku dva uzorkovanja taster pritisne i pusti. Razlog tome je što se u trenutku uzorkovanja snima celokupno stanje tastature i pretražuje za promene. Ovo uzorkovanje može obaviti specijalizirani procesor u uređaju kako bi se sprečio opterećivanje glavne procesorske jedinice. Kada je novi simbol unet, uređaj obično šalje glavnoj procesorskoj jedinici prekid za čitanje koji zatim vrši registrovanje tog simbola u kao ulazni podatak.
Za uređaje sa samo nekoliko prekidača (kao što su tasteri na dzojstiku), status svakog može biti kodirana kao bit (obično 0 za ne pritisnut i 1 za pritisnut) u jednu mačinsku reč. To je korisno kada kombinacije pritisaka na tastere su smislene, a ponekad se koristi za prenočenje statusa modifikatorskih tipki na tastaturi (kao što su CTRL i SHIFT). Ali, tako se ne mogu poslati više stanja tastera nego što ima više broja bitova u jednom bajtu ili mašinskoj reči mašine na kojoj se taj program izvršava.
Uređaji sa mnogo parametara (kao što je računarska tastatura) obično organizuju ove parametre u matricu gde se tasteri nalaze na presecima odgovarajućih x i z linija na štampanoj ploči. Kada je stisnut prekidač, ona povezuje odgovarajuće x i y linija zajedno stvarajući kontakt. Uzorkovanje (često se naziva skeniranje u ovom slučaju) se radi tako što se aktivira svaka x linija redom i zatim se otkriva koje y linije imaju tada signal, tako pronalazeći koje su tasteri pritisnuti.
Kad procesor unutar tastature otkrije da je taster promenio stanje on salje signal centralnoj procesorskoj jedinici signal koji sadrži broj tastera i njegovo novo stanje. Simbol se onda kodira i pretvara u broj, u zavisnosti od statusa modifikatorskih tastera i željenog kodnog rasporeda.
Digitalni sistemi koriste diskretne (diskontinuirane) vrednosti, obično, ali ne uvek simbolizirane numerike (otud naziv "digitalni") koji predstavljaju podatke za unos, obradu, prenos, skladištenje , itd. Nasuprot, ne-digitalni (ili analogni) sistemi koriste kontinuirani raspon vrednosti koji predstavljaju podatke. Iako su digitalne reprezentacije diskretne, zastupljene informacije mogu biti diskretne, (kao što su brojevi, slova ili simboli), ili kontinuirani, kao što su zvukovi, slike, i druge mere kontinuiranog sistema.
Reč digital dolazi iz istog izvora kao reč digit i digitus (latinske reči za prst), jer su prsti korišteni za brojanje.
Reč digitalni se najčešće koristi u računarstvu i elektronici, posebno gde se informacije iz stvarnog sveta pretvaraju u binarni oblik kao u digitalnom audiu i digitalnoj fotografiji. Signali koji nose podatke predstavljaju elektronicke ili optičkih impulse, kod kojih amplituda predstavlja logičku 1 (puls prisutan i / ili visok) ili logičku 0 (impuls odsutan i / ili nizak).
Kada se podaci šalju određen nivo šuma ulazi u signal. Šum može doći od više izvora: podaci poslati bežično, kao radio, mogu biti primljeni neprecizno, trpeti smetnje od drugih bežičnih izvora, ili pokupiti pozadinski šum od ostatka univerzuma. Mikrofoni uzimaju i predvidjeni signal kao i pozadinsku buku bez razlikovanja između signala i buke.
Električni pulsevi poslati preko žica su obično modifikovani od strane otpornosti žice. Temperatura može povećati ili smanjiti ovakve efekte. Dok su digitalni prenost takođe degradirani, male promene nisu važne jer se one ignorišu prilikom primanja, dok sa analognim signalom, varijacije ne mogu biti razlikovane od signala i zato se dogadja distorzija. U digitalnim signalima takve varijacije nisu značajne, jer svaki signal koji je dovoljno blizak određenoj vrednosti biće interpretiran kao ta vrednost.
Simboli (npr. alfanumerički znaci) pošto nisu kontinuirani, njihovo pretvaranje u digitalni oblik je prilično jednostavnija i manje sklona od gubitka podataka nego analogno-digitalna konverzija. Umesto prikupljanja uzorka i kvantizacije kao u D / A (digitalno-analogni) konverziji, koriste se tehnike uzorkovanja i kodiranja.
Uređaj za unos podataka obično se sastoji od niza tastera koji se ispituju u redovnim intervalima kako bi videli koji su tasteri pritisnuti. Podaci će biti izgubljeni ako, u razmaku dva uzorkovanja taster pritisne i pusti. Razlog tome je što se u trenutku uzorkovanja snima celokupno stanje tastature i pretražuje za promene. Ovo uzorkovanje može obaviti specijalizirani procesor u uređaju kako bi se sprečio opterećivanje glavne procesorske jedinice. Kada je novi simbol unet, uređaj obično šalje glavnoj procesorskoj jedinici prekid za čitanje koji zatim vrši registrovanje tog simbola u kao ulazni podatak.
Za uređaje sa samo nekoliko prekidača (kao što su tasteri na dzojstiku), status svakog može biti kodirana kao bit (obično 0 za ne pritisnut i 1 za pritisnut) u jednu mačinsku reč. To je korisno kada kombinacije pritisaka na tastere su smislene, a ponekad se koristi za prenočenje statusa modifikatorskih tipki na tastaturi (kao što su CTRL i SHIFT). Ali, tako se ne mogu poslati više stanja tastera nego što ima više broja bitova u jednom bajtu ili mašinskoj reči mašine na kojoj se taj program izvršava.
Uređaji sa mnogo parametara (kao što je računarska tastatura) obično organizuju ove parametre u matricu gde se tasteri nalaze na presecima odgovarajućih x i z linija na štampanoj ploči. Kada je stisnut prekidač, ona povezuje odgovarajuće x i y linija zajedno stvarajući kontakt. Uzorkovanje (često se naziva skeniranje u ovom slučaju) se radi tako što se aktivira svaka x linija redom i zatim se otkriva koje y linije imaju tada signal, tako pronalazeći koje su tasteri pritisnuti.
Kad procesor unutar tastature otkrije da je taster promenio stanje on salje signal centralnoj procesorskoj jedinici signal koji sadrži broj tastera i njegovo novo stanje. Simbol se onda kodira i pretvara u broj, u zavisnosti od statusa modifikatorskih tastera i željenog kodnog rasporeda.