10-06-2010, 10:21 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Појам права својине
Право својине је најшире, у границама закона, право држања, коришћења и располагања једном ствари, које се може истицати према свим трећим лицим. То је, дакле, сложено право које се састоји из три компоненте: овлашћења држања, овлашћења коришћења и овлашћења располагања.
Овлашћење држања се састоји у правне могућности да се има фактичка власт на ствари.
Овлашћење коришћења се састоји у правној могућности предузимања материјалних аката према ствари ради извлачења користи из ње.
Овлашћење располагања може бити фактичко и правно. Фактичко располагање се састоји у предузимњу материјалних аката којима се утиче на супстанцију ствари (оправка, преправка). Правно располагање може бити потпуно,које се састоји у преносу права својине на другога или одрицања од права својине, и делимично, које се састоји у предузимању правних аката којима власник на свом праву својине установљава неко уже право у корист других субјеката.
Право својине је апсолутно у два смисла. Оно је апсолутно у том смислу што делује erga omnes (према свима). Такође право својине је апсолутно и у том смислу што је у њему сконцентрисана сва правна власт која се може имати на једној ствари. Иако је право својине апсолутно оно није неограничено, па је тако забрањена свака злоупотреба вршења права својине да би се нашкодило другом лицу.
Након другог светског рата у нашој земљи је уставом увек било зајемчено право својине грађана и грађанских правних лица на одређеним стварима и у одеђеном обиму, али је друштвена својина представљала доминантни и основни облик својине. Уставом Републике Србије од 1990. и Уставом СР Југославије од 1992. успостављена је равноправност између разних облика својине и отпали су раније важећи максимуми за приватну својину, а остала само ограничења садржине права својине , као и ограничења за страна физичка и правна лица...
Појам права својине
Право својине је најшире, у границама закона, право држања, коришћења и располагања једном ствари, које се може истицати према свим трећим лицим. То је, дакле, сложено право које се састоји из три компоненте: овлашћења држања, овлашћења коришћења и овлашћења располагања.
Овлашћење држања се састоји у правне могућности да се има фактичка власт на ствари.
Овлашћење коришћења се састоји у правној могућности предузимања материјалних аката према ствари ради извлачења користи из ње.
Овлашћење располагања може бити фактичко и правно. Фактичко располагање се састоји у предузимњу материјалних аката којима се утиче на супстанцију ствари (оправка, преправка). Правно располагање може бити потпуно,које се састоји у преносу права својине на другога или одрицања од права својине, и делимично, које се састоји у предузимању правних аката којима власник на свом праву својине установљава неко уже право у корист других субјеката.
Право својине је апсолутно у два смисла. Оно је апсолутно у том смислу што делује erga omnes (према свима). Такође право својине је апсолутно и у том смислу што је у њему сконцентрисана сва правна власт која се може имати на једној ствари. Иако је право својине апсолутно оно није неограничено, па је тако забрањена свака злоупотреба вршења права својине да би се нашкодило другом лицу.
Након другог светског рата у нашој земљи је уставом увек било зајемчено право својине грађана и грађанских правних лица на одређеним стварима и у одеђеном обиму, али је друштвена својина представљала доминантни и основни облик својине. Уставом Републике Србије од 1990. и Уставом СР Југославије од 1992. успостављена је равноправност између разних облика својине и отпали су раније важећи максимуми за приватну својину, а остала само ограничења садржине права својине , као и ограничења за страна физичка и правна лица...