10-06-2010, 09:30 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Exkomunističke partije Crne Gore razlikuju se od ostalih partija ovih republika po većem broju članova i po čvršćoj organizaciji, zbog čega exkomunističke partije podsećaju na masovni tip partija. U Crnoj Gori, DPS i SNP CG imaju, takođe, daleko brojnije članstvo od ostalih relevantnih partija te republike. I u drugim postkomunističkim zemljama (Poljska, Mađarska, Estonija), exkomunističke partije su prema oceni istraživača čvršće organizovane i imaju više članova nego partije formirane 1989/1990. Uz sličnosti exkomunističkih partija Srbije i Crne Gore sa masovnim partijama, treba upozoriti i na značajnu razliku u pogledu programskih opredeljenja. Exkomunističke partije dveju jugoslovenskih republika ne zastupaju u svojim programima interese određenog dela populacije, radničke klase, kao što je to slučaj sa masovnim partijama, nego interese svih pripadnika društva. Izborni apeli exkomunističkih partija Crne Gore nisu upućeni selektivnoj publici, nego građanima uopšte, pa po tome one podsećaju na sveobuhvatne partije.
Partije Srbije i Crne Gore pokazuju, takođe, izvesne sličnosti i sa kartelskim partijama po tome što su partije u obe jugoslovenske republike kao i kartelske partije u velikoj meri vezane za državu u obezbeđenju sredstava za vlastitu egzistenciju. Ali tu, opet, postoji i jedna osobenost u odnosu na kartelske partije zapadnoevropskih zemalja. Reč je o tome da su partije Srbije i Crne Gore kao i partije drugih postkomunističkih zemaIja ovog područja finansijski upućene na državu u ranoj fazi svog razvoja, što nije bio slučaj sa partijama Zapadne Evrope koje su u dugom razdoblju svog funkcionisanja bile nezavisne od državnih subvencija.
Između partija u Crnoj Gori i kartelskih partija u zapadnoevropskim zemljama postoje još dve bitne razlike, od kojih se prva tiče stabilnosti partija, učesnica kartela, a druga se tiče prirode odnosa između partija u kartelu. Prvo, u zemljama Zapadne Evrope najvažnije partije su se, posle višedecenijske konkurencije i mnogobrojnih izbornih nadmetanja, izdvojile iz „partijske magme" i obrazovale kartel. Doduše, i u tako stabilizovanom partijskom sistemu dolazi na periodičnim izborima do „pomeranja" u snazi pojedinih partija, ali tu je, po pravilu, reč o promenama od nekoliko procentnih poena. Nasuprot tome, u obe jugoslovenske republike, sastav partijskog kartela nije izvestan, jer se izborni uticaj partija menja u širokim amplitudama. To u Srbiji dobro ilustruje SRS koji je obrazovan u februaru 1 991, ali je već na izborima u decembru 1 992. postao druga stranka po snazi u parlamentu te republike. Sličan je slučaj u Crnoj Gori sa SNP CG koji je, posle jedne godine od svog formiranja, uspeo na republičkim izborima 1 998. da izvojuje 36,1 odsto glasova i 37,2 odsto poslaničkih mandata, pa je tako po snazi na drugom mestu u crnogorskom parlamentu...
S A D R Ž A J
1 Uvod 2
2 Članstvo i rukovodstvo 4
3 Partijski vođa 8
4 Partijski sistemi 8
5 Literatura: 13
Exkomunističke partije Crne Gore razlikuju se od ostalih partija ovih republika po većem broju članova i po čvršćoj organizaciji, zbog čega exkomunističke partije podsećaju na masovni tip partija. U Crnoj Gori, DPS i SNP CG imaju, takođe, daleko brojnije članstvo od ostalih relevantnih partija te republike. I u drugim postkomunističkim zemljama (Poljska, Mađarska, Estonija), exkomunističke partije su prema oceni istraživača čvršće organizovane i imaju više članova nego partije formirane 1989/1990. Uz sličnosti exkomunističkih partija Srbije i Crne Gore sa masovnim partijama, treba upozoriti i na značajnu razliku u pogledu programskih opredeljenja. Exkomunističke partije dveju jugoslovenskih republika ne zastupaju u svojim programima interese određenog dela populacije, radničke klase, kao što je to slučaj sa masovnim partijama, nego interese svih pripadnika društva. Izborni apeli exkomunističkih partija Crne Gore nisu upućeni selektivnoj publici, nego građanima uopšte, pa po tome one podsećaju na sveobuhvatne partije.
Partije Srbije i Crne Gore pokazuju, takođe, izvesne sličnosti i sa kartelskim partijama po tome što su partije u obe jugoslovenske republike kao i kartelske partije u velikoj meri vezane za državu u obezbeđenju sredstava za vlastitu egzistenciju. Ali tu, opet, postoji i jedna osobenost u odnosu na kartelske partije zapadnoevropskih zemalja. Reč je o tome da su partije Srbije i Crne Gore kao i partije drugih postkomunističkih zemaIja ovog područja finansijski upućene na državu u ranoj fazi svog razvoja, što nije bio slučaj sa partijama Zapadne Evrope koje su u dugom razdoblju svog funkcionisanja bile nezavisne od državnih subvencija.
Između partija u Crnoj Gori i kartelskih partija u zapadnoevropskim zemljama postoje još dve bitne razlike, od kojih se prva tiče stabilnosti partija, učesnica kartela, a druga se tiče prirode odnosa između partija u kartelu. Prvo, u zemljama Zapadne Evrope najvažnije partije su se, posle višedecenijske konkurencije i mnogobrojnih izbornih nadmetanja, izdvojile iz „partijske magme" i obrazovale kartel. Doduše, i u tako stabilizovanom partijskom sistemu dolazi na periodičnim izborima do „pomeranja" u snazi pojedinih partija, ali tu je, po pravilu, reč o promenama od nekoliko procentnih poena. Nasuprot tome, u obe jugoslovenske republike, sastav partijskog kartela nije izvestan, jer se izborni uticaj partija menja u širokim amplitudama. To u Srbiji dobro ilustruje SRS koji je obrazovan u februaru 1 991, ali je već na izborima u decembru 1 992. postao druga stranka po snazi u parlamentu te republike. Sličan je slučaj u Crnoj Gori sa SNP CG koji je, posle jedne godine od svog formiranja, uspeo na republičkim izborima 1 998. da izvojuje 36,1 odsto glasova i 37,2 odsto poslaničkih mandata, pa je tako po snazi na drugom mestu u crnogorskom parlamentu...
S A D R Ž A J
1 Uvod 2
2 Članstvo i rukovodstvo 4
3 Partijski vođa 8
4 Partijski sistemi 8
5 Literatura: 13