10-06-2010, 06:46 PM
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz geografije
Geografija je kompleksna nauka koja proučava prirodne i društvene pojave i procese u geoprostoru, i veze i odnose između njih.Naziv geografija je grčkog porekla i dolazi od gea-Zemlja i grafein-pisati, opisivati. Iako geografija nije jedina nauka o Zemlji, ona je praktično jedina mostna nauka između prirodnih i društvenih nauka s tim što se, kao na predmet proučavanja, fokusira na geografski omotač, uslovno rečeno Zemljinu površinu kao najsloženiji i najuniverzalniji sistem naše planete. Zadatak geografije kao nauke je da u svakom trenutku pruži kompleksnu i sveobuhvatnu informaciju o stanju geografskih pojava i procesa, i o uzročno-posledičnim vezama i odnosima kao i zakonima i zakonomernostima što proizilaze iz njih. Prosto rečeno, geografsko znanje nam je potrebno da bi razumeli savremenu situaciju na planeti, i da bi na osnovu toga mogli pravilno odrediti smer i intenzitet ljudskog progresa u budućnosti, što je sada aktuelno kao održivi razvoj.
Opšti i Pomorski leksikoni donose pojednostavljenu definiciju da je Mediteran odnosno Sredozemlje zajednički naziv za zemlje uz Sredozemno more, u kojoj će geografi brzo zapaziti manjkavosti. Naime, ne oduzimajući nekoj savremenoj državi pravo da se nazove sredozemnom ako ima izlaz na Sredozemno more, neke države ne doživljavamo u celosti ni pretežno sredozemnima. Još je zanimljivije da je Portugal u pravilu država Mediterana odnosno Sredozemlja iako nema izlaz na Sredozemno more. Takođe nije jasno je li Sredozemno more deo pojma Sredozemlja ili ne. Stoga je bolja geografska definicija da je Sredozemlje ili Mediteran Sredozemno more sa okolnim prostorom Evrope, Azije i Afrike koji je usmeren prema njegovim obalama, u kojem se osećaju tragovi zajedničke prošlosti i koji je obeležen sličnim načinom življenja. Ni ova definicija nije idealna jer njome nisu određene granice Sredozemlja. Njih je teško odrediti jer su se menjale tokom istorije i jer je složeno utvrditi merila pripadnosti Sredozemlju.
Metod rada
Metod ovog maturskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno prikazivanje i objašnjavanje svih elemenata maturskog rada. Primeri su deo ovog diplomskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objašnjavanjem nece sve reci, pa se primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog maturskog rada.
Zbog velike popularnosti problematike ovog maturskog rada literature ima na pretek, i u ovom maturskom radu je korištena raznorazna literatura, pomocu koje možemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da postignu najbolje rezultate i veliku uspešnost u ovoj problematici. Takode iz literature možemo da vidimo i razne primere, pomocu kojih dolazimo do sopstvenih zakljucaka ili pak koristimo te primere da bi nešto dokazali ili nešto prikazali. Takode iz literature možemo da izvucemo i da prikažemo negativne elemente ove problematike, kako ne treba raditi, cega se treba cuvati i sl.
MEDITERAN
Geografski položaj
Geografski položaj mediterana je odličan i krase ga prirodne lepote, a takođe veoma dobra klima. Mediteran se prostire na tri kontinenta, ti kontinenti su Evropa, Afrika i Azija. Evropa ima sledeće zemlje sa mediteranskim karakterom: Portugal, Španija, Francuska, Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grčka i Turska, mini-države: Andora, Monako, San Marino i Vatikan, kao i ostrvske države Malta i Kipar. U azijskom dijelu Mediterana smeštene su (osim Turske) još i: Sirija, Libanon, Izrael, Palestina i Jordan. U Africi mediteranskom pojasu pripadaju severni delovi zemalja: Egipat, Libija, Tunis, Alžir i Maroko.
Mediteran se nalazi na području smeštenom između 30° i 46° severne širine, 9° zapadne i 38° istočne dužine. Na istoku i jugu prelazi prema Sirijskoj pustinji, odnosno Sahari označavaju prirodne granice, pri čemu je granica na jugu proizvoljna, jer pustinjska klima (na primer u blizini El Alameina i na severu na Sinaju dolazi u neposrednu blizinu obale. Najsevernija tačka Mediterana je podnožje Alpa u Italijanskoj regiji Veneto, najzapadnija tačka je Rt Roca u blizini Lisabona.
Reljef
Reljef Mediterana je šarolik i krase ga prirodne lepote, koje zasenjuju sve druge reljefe. Sredozemno more je jedno od najdivnijih i nalepših mora na planeti Zemlji. Pružajući se približno uporedničkim pravcem, Sredozemno more je dugo 3.860 km a široko prosečno 600 km; na najširem mestu rastojanje iznosi 1.750 km. Tako ono zahvata površinu od 2.967.000 km². Mesinski moreuz (širok 3 km) između Sicilije i južne Italije i Sicilijanski prolaz (širok 145 km) između ostrva Sicilije i Tunisa, dele Sredozemno more na zapadni i istočni deo. I dok su ova dva
Geografija je kompleksna nauka koja proučava prirodne i društvene pojave i procese u geoprostoru, i veze i odnose između njih.Naziv geografija je grčkog porekla i dolazi od gea-Zemlja i grafein-pisati, opisivati. Iako geografija nije jedina nauka o Zemlji, ona je praktično jedina mostna nauka između prirodnih i društvenih nauka s tim što se, kao na predmet proučavanja, fokusira na geografski omotač, uslovno rečeno Zemljinu površinu kao najsloženiji i najuniverzalniji sistem naše planete. Zadatak geografije kao nauke je da u svakom trenutku pruži kompleksnu i sveobuhvatnu informaciju o stanju geografskih pojava i procesa, i o uzročno-posledičnim vezama i odnosima kao i zakonima i zakonomernostima što proizilaze iz njih. Prosto rečeno, geografsko znanje nam je potrebno da bi razumeli savremenu situaciju na planeti, i da bi na osnovu toga mogli pravilno odrediti smer i intenzitet ljudskog progresa u budućnosti, što je sada aktuelno kao održivi razvoj.
Opšti i Pomorski leksikoni donose pojednostavljenu definiciju da je Mediteran odnosno Sredozemlje zajednički naziv za zemlje uz Sredozemno more, u kojoj će geografi brzo zapaziti manjkavosti. Naime, ne oduzimajući nekoj savremenoj državi pravo da se nazove sredozemnom ako ima izlaz na Sredozemno more, neke države ne doživljavamo u celosti ni pretežno sredozemnima. Još je zanimljivije da je Portugal u pravilu država Mediterana odnosno Sredozemlja iako nema izlaz na Sredozemno more. Takođe nije jasno je li Sredozemno more deo pojma Sredozemlja ili ne. Stoga je bolja geografska definicija da je Sredozemlje ili Mediteran Sredozemno more sa okolnim prostorom Evrope, Azije i Afrike koji je usmeren prema njegovim obalama, u kojem se osećaju tragovi zajedničke prošlosti i koji je obeležen sličnim načinom življenja. Ni ova definicija nije idealna jer njome nisu određene granice Sredozemlja. Njih je teško odrediti jer su se menjale tokom istorije i jer je složeno utvrditi merila pripadnosti Sredozemlju.
Metod rada
Metod ovog maturskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno prikazivanje i objašnjavanje svih elemenata maturskog rada. Primeri su deo ovog diplomskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objašnjavanjem nece sve reci, pa se primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog maturskog rada.
Zbog velike popularnosti problematike ovog maturskog rada literature ima na pretek, i u ovom maturskom radu je korištena raznorazna literatura, pomocu koje možemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da postignu najbolje rezultate i veliku uspešnost u ovoj problematici. Takode iz literature možemo da vidimo i razne primere, pomocu kojih dolazimo do sopstvenih zakljucaka ili pak koristimo te primere da bi nešto dokazali ili nešto prikazali. Takode iz literature možemo da izvucemo i da prikažemo negativne elemente ove problematike, kako ne treba raditi, cega se treba cuvati i sl.
MEDITERAN
Geografski položaj
Geografski položaj mediterana je odličan i krase ga prirodne lepote, a takođe veoma dobra klima. Mediteran se prostire na tri kontinenta, ti kontinenti su Evropa, Afrika i Azija. Evropa ima sledeće zemlje sa mediteranskim karakterom: Portugal, Španija, Francuska, Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grčka i Turska, mini-države: Andora, Monako, San Marino i Vatikan, kao i ostrvske države Malta i Kipar. U azijskom dijelu Mediterana smeštene su (osim Turske) još i: Sirija, Libanon, Izrael, Palestina i Jordan. U Africi mediteranskom pojasu pripadaju severni delovi zemalja: Egipat, Libija, Tunis, Alžir i Maroko.
Mediteran se nalazi na području smeštenom između 30° i 46° severne širine, 9° zapadne i 38° istočne dužine. Na istoku i jugu prelazi prema Sirijskoj pustinji, odnosno Sahari označavaju prirodne granice, pri čemu je granica na jugu proizvoljna, jer pustinjska klima (na primer u blizini El Alameina i na severu na Sinaju dolazi u neposrednu blizinu obale. Najsevernija tačka Mediterana je podnožje Alpa u Italijanskoj regiji Veneto, najzapadnija tačka je Rt Roca u blizini Lisabona.
Reljef
Reljef Mediterana je šarolik i krase ga prirodne lepote, koje zasenjuju sve druge reljefe. Sredozemno more je jedno od najdivnijih i nalepših mora na planeti Zemlji. Pružajući se približno uporedničkim pravcem, Sredozemno more je dugo 3.860 km a široko prosečno 600 km; na najširem mestu rastojanje iznosi 1.750 km. Tako ono zahvata površinu od 2.967.000 km². Mesinski moreuz (širok 3 km) između Sicilije i južne Italije i Sicilijanski prolaz (širok 145 km) između ostrva Sicilije i Tunisa, dele Sredozemno more na zapadni i istočni deo. I dok su ova dva