Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: seminarski-preduzetnistvo
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Sadrzaj:

1.Uvod ……………………………………………………….. 3
2.Mala preduzeca …………………………………………… 4
3. Ekonomski znacaj malih preduzeca …………………….. 5
4. Ekonomski program podrske razvoja malih preduzeca ….. 6
5.Uloga konsultantkih kompanija u razvoju malog biznisa … 8
6.Zakljucak ………………………………………………….. 10
7.Literatura …………………………………………………... 12

VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA PEĆ U LEPOSAVIĆU











SEMINARSKI RAD

Uloga konsultantskih komanija u razvoju malih preduzeca











Profesor: Student:
Igor Gigić







Gračanica,Oktobar 2009.




Sadrzaj:

1.Uvod ……………………………………………………….. 3
2.Mala preduzeca …………………………………………… 4
3. Ekonomski znacaj malih preduzeca …………………….. 5
4. Ekonomski program podrske razvoja malih preduzeca ….. 6
5.Uloga konsultantkih kompanija u razvoju malog biznisa … 8
6.Zakljucak ………………………………………………….. 10
7.Literatura …………………………………………………... 12






































1.Uvod


Od ukupno dvadeset miliona preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60%. i obezbe uju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znači da je u sektoru MSP zaposleno dve trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetništvo. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta. Prodnosti fleksibilnosti malih i srednjih preduzeća ogledaju se ponajviše u trenucima kriza, kada je neophodno izvršiti brzo restruktuiranje. Uz pravilnu strategiju razvoja ovog sektora, kako na nacionalnom, tako i na medjunarodnom nivou, ona mogu postati pokretač oporavka privrede, i promotor njenog daljeg razvoja i rasta. U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku malim i srednjim preduzećima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti. Većina tranzicionih ekonomija shvata važnost sektora male privrede, zbog toga se formulišu nacionalne politike prema malim i srednjim preduzećima, prave programi i strategije razvoja. U zemljama u tranziciji stvaranje sektora MSP je značajan deo ekonomskih reformi ali sa pravom implementaciom se počelo tek od skoro. U regionu Balkana dosledne politike prema sektoru male privrede i dalje nema. Razvoj ovog sektora mnogo zaostaje zbog nedostataka u zakonodavstvu, iskrivljenog poimanja pojma preduzetništva, loše infrastrukture kao i zbog nedostataka finansijskih sredstva. To su glavne prepreke za njihov dalji razvoj.
Medjutim,shvativsi znacaj ovih preduzeca za svoj ekonomski razvoj mnoge drzave, medju kojima i nasa zemlja,donose posebne programe pomoci za rad u sektoru malog biznisa,to su kako programi finansijske pomoci tako i konsultantske usluge tj.usluge nalazenja najboljeg resenja problema od strane eksperta za odredjenu oblast i ostale savetodavne uloge.








2.Mala preduzeca

Mala preduzeća (eng. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzeća shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veća preduzeća. Preduzeća male privrede povećavaju stepen i obim korišćenja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i drugim uslovima. Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menadžer preduzeća. Ta ličnost vrlo često samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzeća. Malo preduzeće karakteriše relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta tržišta i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeću varira od jedne oblasti do druge. Na primer u svetu se smatra malim preduzećem ono koje zapošljava do dvesta radnika, ukoliko preduzeće radi u industrijskoj delatnosti. Kriterijumi razvrstavanja preduzeća na mala, srednja i velika razlikuju se i medju zemljama, a često i velike finansijske organizacije dizajniraju sopstvene kriterijume klasifikacije preduzeća po veličini. Veličina preduzeća se uglavnom utvrdjuje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, onda se zanemaruje količina uloženog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veličine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog značaja preduzeća.
Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i u sektoru usluga. Iako se najviše malih preduzeća osniva u tercijarnom sektoru, nije zanemarljiv ni broj onih koja se bave proizvodnjom. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzećima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilago avanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obuća i odeća i sl.). Visok stepen tržišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzeća. Ona su često i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzećima dolazi do izražaja preduzetnička inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost. Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki razvoj, jer se preko malih preduzeća lakše prenosi savremena tehnologija. Mala preduzeća imaju izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su često glavni izvor nove zaposlenosti. Mala preduzeća mogu imati i značajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzeća i kompanija.

3. Ekonomski znacaj malih preduzeca

Jedna od najvećih prednosti malih i srednjih preduzeća je to što donose veću ekonomska korist od velikih firmi — u smislu stvaranja novih radnih mesta, povećanje efikasnosti i ekonomskog rasta. U većini zemalja u razvoju, mikro i mala preduzeća čine većinu ukupnog broja firmi i čine veći deo ukupne zaposlenosti.
Sektor male privrede ima i veliki značaj u tranzicionim ekonomijama. Zemlje u tranziciji kreću od planirane i centralizovane ka tržišno orjentisanoj ekonomiji. Tokom perioda centralne i planirane ekonomije većina državnih firmi funkcioniše u veštački i odbrambeno orjentisanom ekonomskom ambijentu koji im nije dao priliku da nauče da se ponašaju tržišno. Transformacija državnih firmi u privatne automatski ne vodi nužno ka stvaranju profitablinih kompanija, jer preduzetništvo pre svega podrazumeva spremnost da se preuzme rizik, a onda treba posedovati i iskustvo i izoštren osećaj za posao.
Sa druge strane veoma je važno stvaranje pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta pogodnog za stvaranje jakog MSP sektora. To je jedan od glavnih zadataka vlada zemalja u tranziciji.
Bez obzira radi li se o razvijenoj ili zemlji u razvoju gotovo u svakoj ekonomiji ova preduzeca učestvuju u velikom procentu u stvaranju društvenog proizvoda, a mogu da budu i značajan oslonac u smanjenju nezaposlenosti.
Da bi se razumeo odnos malih preduzetnika prema sprovedenim promenama u njihovom okruženju i ostalim preprekama za njihov uspeh, Ekonomski sektor OECD-a sproveo je istraživanje o poslovanju malih preduzeća u Srbiji. Istraživanje je bilo usresređeno na stvarno mala preduzeća, ona koja su imala oko 50 zaposlenih. Dobijeni rezultati istraživanja su prilično različiti. Većina preduzetnika ima relativno samopouzdanje u pogledu svoje finansijske stabilnosti i izgleda za budućnost. S druge strane, istraživanje potvrđuje nešto što bi se moglo smatrati kao nizak stepen dinamike u sektoru malih preduzeća kao i pogoršanje ukupnog okruženja. Mala preduzeća se suočavaju sa sve manjim profitnim maržama i sa preprekama za investiranje u njihova preduzeća.
Najznačajnije teškoće u poslovanju malih preduzeća, prema istraživanju Ekonomskog sektora OECD-a su: nedovoljna kupovna moć potrošača, rast troškova inputa, nedovoljna obrtna sredstva, nepovoljni krediti, jaka konkurencija, visoki porezi...
Preduzetnici su istakli tri najteža problema rangirana prema ozbiljnosti s kojima su bili suočeni u osnivanju i vođenju svog preduzeća. Najveći problemi preduzetnika bili su: slaba kupovna moć, nedostupnost obrtnog kapitala i kredita i visoki troškovi reprodukcionog materijala. Poseban preoblem koji su istakli preduzetnici odnosio se na slabo širenje poslova i nemogućnosti nabavke nove opreme što je, svakako vezano za nisku likvidnost i profitabilnost. S druge strane, pribavljanje raznih dozvola i potvrda predstavlja težak zadatak za preduzetnike. Preduzetnici smatraju da su procedure za registraciju novih kompanija, kao i pribavljanje dozvola i potvrda, veoma birokratske, dosta komplikovane, skupe i oduzimaju mnogo vremena.

4. Ekonomski program podrske razvoja malih preduzeca

Svaki preduzetnik, malo ili srednje preduzeće ima vrednost za Republiku Srbiju.Pojedini privredni sektori imaju poseban strateški značaj zahvaljujući svojoj sposobnosti odavanja nove vrednosti prirodnim resursima, doprinosu povećanja deviznog priliva, uticu povećanje zaposlenosti, podsticanju regionalnog razvoja i stvaranju uslova da Republika Srbija iskoristi mogućnosti koje se otvaraju napretkom informacionih i komunikacionih
tehnologija.
Imajući u vidu izneto, identifikovana su četiri privredna sektora koja imaju najveći ekonomski potencijal: prerada poljoprivrednih proizvoda, industrijska proizvodnja, turizam i elektronsko poslovanje (e-business).
Dosadašnja istraživanja daju mešovitu ocenu o razvoju malih preduzeća u Srbiji. S jedne strane, čini se da su postojeća mala preduzeća prilično samouverena kada je reč o njihovoj finansijskoj stabilnosti i planiraju da povećaju promet u budućnosti.
S druge strane, preduzetnici uočavaju pogoršanje izvesnog broja važnih elemenata u ekonomskom i institucionalnom okruženju poslovanja malih preduzeća. To se, pre svega odnosi na profitabilnost, investicione mogućnosti i poreske uslove. Ono što posebno zabrinjava jeste, da ovaj sektor stagnira, pri čemu je broj novovotvorenih preduzeća relativno mali.
S ekonomske tačke gledišta, mala preduzeća predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, i ako nisu nosioci ekonomskog razvoja.
Za efikasnost svake privrede, pa tako i naše, bitno je da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos između broja velikih, srednjih i malih preduzeća. Preduzeća različite veličine se svojim ulogama i karakteristikama u privređivanju međusobno dopunjavaju. Privreda u kojoj postoji optimalna struktura preduzeća različite veličine, poseduje neophodnu fleksibilnost i adaptibilnost. Takva situacija bi bila potrebna i u srpskoj privredi.

Mere podrške preduzećima male i srednje veličine su smišljene tako da pomognu firmama da dobiju kredit i u tu svrhu se kreiraju posebno targetirane jedinice za finansijsku podršku. Pored toga, treba da pomognu preduzećima u korišćenju i objedinjavanju tehnologije, da podrže sisteme obuke i korišćenje kvalifikovane radne snage, da organizuju kontakte za uvoz tehnologije i za zajednička ulaganja, te da ih motivišu da udruže sredstva za istraživanja i razvoj i posle podele troškove medju sobom.
Kreatori politike prema malim preduzecima se u svom radu susreću sa još jednim velikim problemom.
Naime, za uspeh samih malih preduzetnika je neophodno stabilno makroekonomsko okruženje, a s druge strane da bi sektor male privrede beležio pozitivne rezultate, ekonomska politika mora da omugući osnivanje velikog broja malih i srednjih preduzeća svake godine, jer se veliki broj MSP zatvara zbog neuspešnog i lošeg poslovanja. Tako kreatori ekonomske politike neprestano pokušavaju da naprave balans izmedju ove dve krajnosti.

Osnovne karakteristike današnje politike Evropske Unije za mala i srednja preduzeća date su u Lisabonskom procesu usmeravanja politike za mala i srednja preduzeća i one su: 1. jasna distinkcija izmedju horizontalnih i vertikalnih mera, pri čemu horizontalne mere služe za rešavanje problema u tržišnom i poslovnom okruženju, a vertikalne imaju za cilj rešavanje posebnih problema (na primer finansiranje, razvoj vešrina...) 2. Države članice su zadržavajuči svoj suverenitet umnogome otežale stvaranje jake EU politike prema malim i srednjim preduzećima. Kao rezultat ovoga imamo jednu „meku“ politiku u vidu rezolucija i deklaracija „dobre prakse“, umesto tradicionalnijih pravnih i finansijskih instrumenata. 3. Uključenost privatnog i javnog sektora u formiranje EU politike prema malim i srednjim preduzećima.


5.Uloga konsultantkih kompanija u razvoju malog biznisa

Biznis konsalting predstavlja instrument razvoja privatnog sektora kroz pruzanje sirokog spectra usluga,deluje u pravcu razvoja malih i srednjih preduzeca i njihovom ukljucivanju u svetske trendove.
Koriste se usluge konsultantskih firmi – pojedinac (vlasnik malog biznisa) može da koristi usluge ovlašćenih konsultantskih firmi kod zapošljavanja i obuke kadrova, zatim kod davanja stručnih saveta vezanih za različita područja poslovnih aktivnosti, itd.
Sa pojavom knjige “U potrazi za savrsenstvom” T. Peters-a i R. Votermana, savetnika konsultantske kuce Mc Kensey dolazi do buma u konsultantskoj industriji. Prodja knjiga,video kaseta sa savetima o biznisu,kurseva i seminara sve je vise. Veoma je tesko naci neku drugu akademsku discipline koja je razvila tako jaku industriju oko sebe kao sto je to slucaj sa konsaltingom.
Pretvaranje konsultovanja u profitabilan biznis zahteva znanje, vreme i dugo profesionalno iskustvo. Pocetak ovog posla moze biti tezak i neizvestan, ali ako se consultant koncentrise na odredjenu oblast i sistemski se u njoj razvija, kroz strpljiv profesionalni rad, njegova reputacija i uspeh ce stalno rasti.
Kopmanije koje se bave konsaltingom moguce je podeliti u tri grupe, zavisno od obima poslova, tj.usluga koje pruzaju na:

 Kompanije koje pruzaju samo konsultantske usluge (finansije, ljudski menadzment, poslovni saveti i sl. );
 Kompanije koje pored konsultantskih pruzaju i racunovodstvene,revizorske i druge usluge;
 Profesionalno volonterske organizacije (PVO),novac se daje od strane Svetske banke, MMF-a, USAID-a .

Pet patuljaka je naziv za pet vodecih svetskih kompanija u oblasti konsaltinga:Price Waterhouse Coopers, Arthur & Andersen, KPMG,Mc Kinesey, Deloitte & Touche. Vecina ovih kompanija ima stogodisnje iskustvo u pruzanju konsalting usluga.
Samoamericka preduzeca potrose godisnje preko 15 milijardi dolara na savete strucnjaka iz drugih zemalja. Stopa ovog biznisa je dva puta veca od stope rasta svetske ekonomije u poslednjih dvadeset godina.
Konsalting i tehnicka asistencija smatraju se temeljnim karikama savremenih tehnoloskih resenja, a posredno irazvoja savremenog preduzetnistav i menadzmenta. Taj zahtev nije ekskluzivno vezan samo za poslovne projekte velike vrdnosti i visokog rizika,tako da danas prakticno nema podrucja poslovanja za koje nije moguce pokrenuti konsultantsku firmu ili zatraziti pomoc konsultanata. Konsultanti polaze od stvarnih potreba i problema,od stavrnih zahteva preduzetnika i menadzera.
Od preduzetnika i menadzera se ocekuje da se, kad god u firmi nema odgovarajucih profila strucnjaka, koriste uslugama konsultanata. Bez obzira na to u kojem je deluposlovanja ili resavanja problema nagazovan konsultant, od njega se ocekuje objektivna ocean i predlaganje resenja koja mogu bitno uticati na polozaj upravljackog tima. Stimulisanje razvoja malog biznisa svakako najvise moze uticati drzava tako sto ce odobravati kredite za razvoj, zatim, kroz institucionalnu podrsku i sl.
Koncept čitavog projekta podrazumeva da stručni konsultan ostvaruje kontakt sa zainteresovanim potencijalnim korisnicima kreditne linije.
Pomenuta savetodavna usluga podrazumeva davanje smernica pri izradi samog biznis plana za konkretan investicioni projekat, preliminarnu ocenu isplativosti projekta, ugovaranje kontakta sa određenim kreditnim službenikom banke i praćenje realizacije projekta (ukoliko su dobijena sredstva).



















6.Zakljucak

S obzirom da se najveći broj poslova finansira iz ličnih sredstava (štednja, zajam, itd. ) preduzetnika, članova porodice ili bliskih prijatelja, poreska politika igra veliku ulogu kod otpočinjanja i razvoja novih poslova, kao i ekonomski uslovi (ekonomska stabilnost zemlje, povoljnosti kod dobijanja kredita i drugo).
Socijalni sistem, kulturni milje, politički i drugi uslovi pod kojim preduzetnik otpočinje nove poslove, utiču na to da li će neki novi posao u početku biti uspešan ili ne. Naime, uslovi za pokretanje novih poslova variraju u zavisnosti od nacionalnih i geopolitičkih okvira do industrijskih, državnih i kulturnih. Ove razlike se mogu uzeti u obzir kada se obljašnjavaju teškoće sa kojima se suočavaju oni koji kreiraju politiku za pospešivanje razvoja novog biznisa i preduzetničkih aktivnosti.
Iako je dosta uradjeno na pitanju poboljšanja institucionalne podrške sektoru MSP intenziviranjem aktivnosti ministarstava u pravcu razvoja sektora MSP i osnivanjem novih agencija, centara i kancelarija za podršku MSP na nacionalnom i regionalnom nivou, nastaviće se sa aktivnostima kako bi se javni sektor u Republici Srbiji učinio ‘osetljivijim’ za potrebe
malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Ministarstvo za privredu i privatizaciju je glavni nosioc aktivnosti stvaranja novog, stimulativnog poslovnog okruženja za sektor MSP u Republici Srbiji i ima najveću odgovornost za razvoj ovog sektora. Ministarstvo će svoje aktivnosti usmeriti na razvoj sektora MSP u celini, poklanjajući podjednaku pažnju razvoju i malih i srednjih preduzeća i privatnih preduzetnika.
Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, osnovana 2001.g. Zakonom o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća (“Sl. Glasnik RS” broj 65/2001 ),odgovorna je, izmedju ostalog, za sprovodjnje strategije razvoja MSP, informisanje Vlade
Republike Srbije u vezi sa pitanjima od značaja za sektor MSP, promociju sektora MSP, podršku regionalnim agencijama i centrima i kooordinaciju njihovih aktivnosti. Vlada Republike Srbije, u saradnji sa stranim donatorima, podržava osnivanje mreže regionalnih agencija i centara za razvoj MSP širom Republike Srbije. Regionalne agencije, centri i kancelarije pružaju sektoru MSP veliki broj informativnih i savetodavnih usluga, kao i
programa obuke, direktno ili posredno preko kvalifikovanih poslovnih konsultanata. Prioritet Vlade Republike Srbije je da proširi i ojača ovu
mrežu tako da celokupan spektar savetodavnih poslovnih usluga bude
dostupan širom Republike Srbije, kao i da poboljšava kvalitet i raznovrsnost
usluga koje pružaju regionalne agencije i centri.
Zato je od presudne vaznosti,ne samo u nasoj zemlji,vec i u svetu otvaranje konsultantskih firmi stimulisanje njihovog rada kako bi se doslo do sto brzeg i kvalitetnijeg razvoja malog preduzeca, naravno, uz svesnost preduzetnika da novac potrosen za konsultantsku uslugu nije “bacen” novac vec je to investicija koja ce u buducnosti doneti visestruke koristi.



















7.Literatura

1. Varijan, N. R., Mikroekonomija - moderan pristup, Ekonomski fakultet Beograd, 1999
2. Dr Srbijanka Nikolić: Organizacija preduzeća, MB Grafika Niš, 2003.
3.Dr Mirjana Petković, dr Nebojša Janićijević, dr Biljana Bogićević-Milkić: Organizacija, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2007.
Referentni URL