10-06-2010, 05:17 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Međunarodni ugovori, bili dvostrani ili višestrani su vrlo često opšti izvor međunarodnog privrednog prava. Naravno u onom obimu u kome regulišu međunarodne ekonomske odnose, a to je u savremenim uslovima vrlo često. To su često ugovori čija je sadržina političkog karaktera (ugovori o miru, ugovori o prijateljstvu i uzajamnom pomaganju i saradnji i sl.), međutim, ovi ugovori sadrže i takve političke principe koji imaju poseban značaj za razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa ili sadrže i odredbe koje imaju ekonomski karakter i neposredno daju okvire za nastanak izvesnih međunarodnih privrednih odnosa. Tako se ovi ugovori pojavljuju kao pretpostavka za nastanak svih drugih međunarodnih privrednih ugovora.
Međunarodni ugovori su najpogodnije sredstvo da se opšti principi međunarodnog prava konkretizuju i da postanu obavezni za zainteresovane strane, postaju obavezni inter partes. Tako se ovi principi posredstvom međunarodnih ugovora u izvesnom smislu reflektuju na domaće zakonodavstvo i na domaći pravni poredak. Tako se u našem pravnom sistemu daje primat međunarodnom ugovoru koji je propisno ratifikovan u odnosu na nacionalni zakon.
Međunarodni (međudržavni) ugovori čine deo pravnog sistema i osnovu za regulisanje niza privrednih pitanja u ekonomiji pojedine države i to bez obzira na strukturu dotične zemlje, bez obzira da li se radi o industrijskoj, agroindustrijskoj ili agrarnoj zemlji, ili da se radi o kapitalističkoj ili socijalističkoj zemlji. Ono što je potrebno posebno podvući jeste činjenica da se u poslednje vreme zaključuju višestrani (multilateralni) međunarodni privredni ugovori koji postaju osnova za postepeno sjedinjavanje ekonomije više zemalja i stvaranja velikih ekonomskih zajednica. Isto tako niz novih međunarodnih akata ugovornog karaktera regulišu izvesna međunarodna ekonomska pitanja i postepeno zamenjuju stari način regulisanja ovih pitanja (Povelja Ujedinjenih nacija, glava IX, Bretonvudski sporazum, Opšti sporazum o carinama i trgovini i sl.).
U uslovima sve tešnje međunarodne saradnje međunarodni ugovori su veoma često izvor međunarodnog privrednog prava. Naime, međunarodni ugovori javljaju se kao pretpostavka za nastanak normi kojima se konkretizuju određeni odnosi između subjekata koji učestvuju u međunarodnim odnosima. Međunarodni ugovori su veoma pogodno sredstvo da se opšti principi međunarodnog prava utvrde i da nakon toga postanu obaveza za sve učesnike...
Međunarodni ugovori, bili dvostrani ili višestrani su vrlo često opšti izvor međunarodnog privrednog prava. Naravno u onom obimu u kome regulišu međunarodne ekonomske odnose, a to je u savremenim uslovima vrlo često. To su često ugovori čija je sadržina političkog karaktera (ugovori o miru, ugovori o prijateljstvu i uzajamnom pomaganju i saradnji i sl.), međutim, ovi ugovori sadrže i takve političke principe koji imaju poseban značaj za razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa ili sadrže i odredbe koje imaju ekonomski karakter i neposredno daju okvire za nastanak izvesnih međunarodnih privrednih odnosa. Tako se ovi ugovori pojavljuju kao pretpostavka za nastanak svih drugih međunarodnih privrednih ugovora.
Međunarodni ugovori su najpogodnije sredstvo da se opšti principi međunarodnog prava konkretizuju i da postanu obavezni za zainteresovane strane, postaju obavezni inter partes. Tako se ovi principi posredstvom međunarodnih ugovora u izvesnom smislu reflektuju na domaće zakonodavstvo i na domaći pravni poredak. Tako se u našem pravnom sistemu daje primat međunarodnom ugovoru koji je propisno ratifikovan u odnosu na nacionalni zakon.
Međunarodni (međudržavni) ugovori čine deo pravnog sistema i osnovu za regulisanje niza privrednih pitanja u ekonomiji pojedine države i to bez obzira na strukturu dotične zemlje, bez obzira da li se radi o industrijskoj, agroindustrijskoj ili agrarnoj zemlji, ili da se radi o kapitalističkoj ili socijalističkoj zemlji. Ono što je potrebno posebno podvući jeste činjenica da se u poslednje vreme zaključuju višestrani (multilateralni) međunarodni privredni ugovori koji postaju osnova za postepeno sjedinjavanje ekonomije više zemalja i stvaranja velikih ekonomskih zajednica. Isto tako niz novih međunarodnih akata ugovornog karaktera regulišu izvesna međunarodna ekonomska pitanja i postepeno zamenjuju stari način regulisanja ovih pitanja (Povelja Ujedinjenih nacija, glava IX, Bretonvudski sporazum, Opšti sporazum o carinama i trgovini i sl.).
U uslovima sve tešnje međunarodne saradnje međunarodni ugovori su veoma često izvor međunarodnog privrednog prava. Naime, međunarodni ugovori javljaju se kao pretpostavka za nastanak normi kojima se konkretizuju određeni odnosi između subjekata koji učestvuju u međunarodnim odnosima. Međunarodni ugovori su veoma pogodno sredstvo da se opšti principi međunarodnog prava utvrde i da nakon toga postanu obaveza za sve učesnike...