10-06-2010, 12:42 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Knjiga prva
Predmet ove prve knjige ili prvog dela u knjizi Društveni ugovor odnosno u ovom prvom delu Žan Žak Ruso razmatra mogućnost da u građanskom društvu postoji osnova za legitimnu i sigurnu vladavinu ali uz činjenicu da ljudi ostanu takvi kakvi jesu a da zakoni budu onakvi kakvi mogu ili bi mogli da budu, s tim da se ne naruši jedinstvo pravde i korisnosti odnosno da one ne idu u suprotnim smerovima.
U toj analizi Žan Žak Ruso polazi od društvenog poretka koji predstavlja jedno pravo i koji je osnova svih drugih. S druge strane, kada je reč o društvenom poretku, Žan ističe da on nikako ne proizilazi iz prirode već da se zasniva na sporazumima i da je u tom procesu potrebno radi adekvatnog objašnjenja utvrditi o kojim sporazumima je reč.
Međutim, najpre nastoji da objasni, dakle pre utvrđivanja tih vrsta sporazuma, izvesne svoje tvrdnje o društvenim zajednicama, pravu jačeg, ropstvu i sl.
Kada je reč o društevnim zajednicama, po Žaku, najstarija i jedina prirodna društvena zajednica jeste porodica i da se porodica kao porodica održava jedino putem sporazuma. U to kontekstu, opšta sloboda je posledica čovekove prirode pa je shodno i tome prvi čovekov zakon ili sporazum, zakon samoodržanja. Iz ovog odnosa proizilazi pravo jačeg koje je prividno primljeno i utvđeno kao načelo. Stoga, sila ne čini pravo i postoji obaveza i dužnost da se ljudi pokoravaju samo legitimnoj vlasti.
Što se tiče ropstva, po Žaku, ono podrazumeva potpuno odricanje ljudi od svojih sloboda, svojih svojstava i svoji dužnosti. Isto tako ne postoji mogućnost bilo kakve odštete za onog koji se odriče svega navedenog i da takav vid odricanja nije u skladu sa ljudskom prirodom i da to doslovno znači oduzimanje svake moralnosti nad delima čoveka. Prema tome, svaki sporazum koji predviđa apsolutnu vlast s jedne strane i bezgraničnu pokornost s druge strane, je uzaludan i protivrečan. Svoje objašnjenje o ropstvu, Žan Žak Ruso završava na sledeći način:”I tako sa koje god bilo tačke da se posmatraju stvari, pravo porobljavanja ništavno je, ne samo zato što je nezakonito već zato što je besmisleno i ne znači ništa. Reči rob i pravo protivrečne su; one se uzajamno isključuju. Bilo da to kaže čovek čoveku ili čovek narodu, ovakav ugovor biće uvek besmisle: ” Sklapam sa tobom sporazum čiji sav teret pada na tebe, a sva korist na mene i koji ću poštovati, dok mi se to sviđa a i ti ćeg ga poštovati dok se meni sviđa.”” ...
S A D R Ž A J
1 UVOD 2
2 Društveni ugovor 3
2.1 Knjiga prva 3
2.2. Knjiga druga 5
2.3 Knjiga treća 7
2.4 Knjiga četvrta 9
2.5 O poreklu i osnovima nejednakosti među ljudima 10
2.6 Da li je obnova nauka i umetnosti doprinela popravljanju morala 11
3 ZAKLJUČAK 12
4 LITERATURA 13
Knjiga prva
Predmet ove prve knjige ili prvog dela u knjizi Društveni ugovor odnosno u ovom prvom delu Žan Žak Ruso razmatra mogućnost da u građanskom društvu postoji osnova za legitimnu i sigurnu vladavinu ali uz činjenicu da ljudi ostanu takvi kakvi jesu a da zakoni budu onakvi kakvi mogu ili bi mogli da budu, s tim da se ne naruši jedinstvo pravde i korisnosti odnosno da one ne idu u suprotnim smerovima.
U toj analizi Žan Žak Ruso polazi od društvenog poretka koji predstavlja jedno pravo i koji je osnova svih drugih. S druge strane, kada je reč o društvenom poretku, Žan ističe da on nikako ne proizilazi iz prirode već da se zasniva na sporazumima i da je u tom procesu potrebno radi adekvatnog objašnjenja utvrditi o kojim sporazumima je reč.
Međutim, najpre nastoji da objasni, dakle pre utvrđivanja tih vrsta sporazuma, izvesne svoje tvrdnje o društvenim zajednicama, pravu jačeg, ropstvu i sl.
Kada je reč o društevnim zajednicama, po Žaku, najstarija i jedina prirodna društvena zajednica jeste porodica i da se porodica kao porodica održava jedino putem sporazuma. U to kontekstu, opšta sloboda je posledica čovekove prirode pa je shodno i tome prvi čovekov zakon ili sporazum, zakon samoodržanja. Iz ovog odnosa proizilazi pravo jačeg koje je prividno primljeno i utvđeno kao načelo. Stoga, sila ne čini pravo i postoji obaveza i dužnost da se ljudi pokoravaju samo legitimnoj vlasti.
Što se tiče ropstva, po Žaku, ono podrazumeva potpuno odricanje ljudi od svojih sloboda, svojih svojstava i svoji dužnosti. Isto tako ne postoji mogućnost bilo kakve odštete za onog koji se odriče svega navedenog i da takav vid odricanja nije u skladu sa ljudskom prirodom i da to doslovno znači oduzimanje svake moralnosti nad delima čoveka. Prema tome, svaki sporazum koji predviđa apsolutnu vlast s jedne strane i bezgraničnu pokornost s druge strane, je uzaludan i protivrečan. Svoje objašnjenje o ropstvu, Žan Žak Ruso završava na sledeći način:”I tako sa koje god bilo tačke da se posmatraju stvari, pravo porobljavanja ništavno je, ne samo zato što je nezakonito već zato što je besmisleno i ne znači ništa. Reči rob i pravo protivrečne su; one se uzajamno isključuju. Bilo da to kaže čovek čoveku ili čovek narodu, ovakav ugovor biće uvek besmisle: ” Sklapam sa tobom sporazum čiji sav teret pada na tebe, a sva korist na mene i koji ću poštovati, dok mi se to sviđa a i ti ćeg ga poštovati dok se meni sviđa.”” ...
S A D R Ž A J
1 UVOD 2
2 Društveni ugovor 3
2.1 Knjiga prva 3
2.2. Knjiga druga 5
2.3 Knjiga treća 7
2.4 Knjiga četvrta 9
2.5 O poreklu i osnovima nejednakosti među ljudima 10
2.6 Da li je obnova nauka i umetnosti doprinela popravljanju morala 11
3 ZAKLJUČAK 12
4 LITERATURA 13