10-06-2010, 12:24 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
POJAM I SADRŽAJ DEMOKRATIJE
Rijetki su pojmovi (riječi, sadržaj) koji su se tako dugo održali u upotrebi, i u teoriji i u praksi, kao što je pojam demokratija. Više od dva milenija (od antičke Grčke) upotrebe, pa i zloupotrebe, pojma demokratija učinili su da je taj pojam postao kontroverzan, dvosmislen, nedorečen, neodređen, difuzan, pa i konfuzan. Za takvo nedefinisano stanje pojma demokratija postoji mnogo razloga:
- što je to termin koji se predugo koristio na razne načine i kako je kome odgovaralo, pa je poprimio i različita značenja,
- što se skoro svaki oblik državnog uređenja proglašavao demokratskim bez obzira na njegov stvarni sadržaj i stvarno stanje,
- što svako novo društveno uređenje određuje svoj model demokratije, 4) što pravna i politička teorija nisu utvrdile stabilne (trajnije) kriterijume prema kojim bi se brzo identifikovala prava demokratija i kvazi-demokratija.
Međutim, teško je bilo (a i danas je) otkloniti elemente koji pojam demokratije relativizuju i čine ga konfuznim i ambivalentnim. Teoretičari su još od antičkog doba, a posebno u posljednja dva vijeka, bili zaokupljeni ovim pitanjem. Među njima bili su poznati filozofi (Aristotel, Makijaveli, Veber, Nojs i dr.) koji su smatrali da je demokratija loš ili beznačajan pojam. On označava "vlast neorganizovane mase mnoštva" i predstavlja loš oblik državnog uređenja (Aristotel). Ili, "demokratija nije u korist države" (Makijaveli). Na drugoj strani su drugi mnogobrojni teoretičari filozofi koji su otklonili nedoumice i zbrku oko pojma demokratije, tj. demokratije za sva vremena ili barem za jednu dužu etapu. Za to postoje razlozi, a oni se ogledaju prije svega u tome što svaka nova etapa, svaka nova faza društva, ili unutar tipa društva, ili oblika državnog uređenja nosi i daje nova mjerila o tome šta je demokratija. To znači da ono što je bilo demokratsko za prošli sistem nije za ovaj, ono što je bilo za neko vrijeme vrhunska vrijednost nije za ovo doba već nešto drugo, itd.
Prema tome, ne postoji ni praktična ni teorijska mana da bi se odbacio pojam demokratija. Demokratiju treba shvatiti i ostvarivati u određenom vremenu i prostoru, jer ne postoji jedna već mnogo demokratija...
Sadržaj
I DEMOKRATIJA 1
1) POJAM I SADRŽAJ DEMOKRATIJE 1
2) OSNOVNI OBLICI DEMOKRATIJE I NJIHOVO OSTVARIVANJE 2
3) TIPOVI (VRSTE) DEMOKRATIJE 4
4) OGRANIČENJA (I KRIZA) DEMOKRATIJE 7
5) INSTITUCIJE NEPOSREDNE DEMOKRATIJE 8
II AUTOKRATIJA ILI SAMOVLADA 13
1) ARISTOKRATIJA 14
2) PLUTOKRATIJA 15
3) OLIGARHIJA 15
POJAM I SADRŽAJ DEMOKRATIJE
Rijetki su pojmovi (riječi, sadržaj) koji su se tako dugo održali u upotrebi, i u teoriji i u praksi, kao što je pojam demokratija. Više od dva milenija (od antičke Grčke) upotrebe, pa i zloupotrebe, pojma demokratija učinili su da je taj pojam postao kontroverzan, dvosmislen, nedorečen, neodređen, difuzan, pa i konfuzan. Za takvo nedefinisano stanje pojma demokratija postoji mnogo razloga:
- što je to termin koji se predugo koristio na razne načine i kako je kome odgovaralo, pa je poprimio i različita značenja,
- što se skoro svaki oblik državnog uređenja proglašavao demokratskim bez obzira na njegov stvarni sadržaj i stvarno stanje,
- što svako novo društveno uređenje određuje svoj model demokratije, 4) što pravna i politička teorija nisu utvrdile stabilne (trajnije) kriterijume prema kojim bi se brzo identifikovala prava demokratija i kvazi-demokratija.
Međutim, teško je bilo (a i danas je) otkloniti elemente koji pojam demokratije relativizuju i čine ga konfuznim i ambivalentnim. Teoretičari su još od antičkog doba, a posebno u posljednja dva vijeka, bili zaokupljeni ovim pitanjem. Među njima bili su poznati filozofi (Aristotel, Makijaveli, Veber, Nojs i dr.) koji su smatrali da je demokratija loš ili beznačajan pojam. On označava "vlast neorganizovane mase mnoštva" i predstavlja loš oblik državnog uređenja (Aristotel). Ili, "demokratija nije u korist države" (Makijaveli). Na drugoj strani su drugi mnogobrojni teoretičari filozofi koji su otklonili nedoumice i zbrku oko pojma demokratije, tj. demokratije za sva vremena ili barem za jednu dužu etapu. Za to postoje razlozi, a oni se ogledaju prije svega u tome što svaka nova etapa, svaka nova faza društva, ili unutar tipa društva, ili oblika državnog uređenja nosi i daje nova mjerila o tome šta je demokratija. To znači da ono što je bilo demokratsko za prošli sistem nije za ovaj, ono što je bilo za neko vrijeme vrhunska vrijednost nije za ovo doba već nešto drugo, itd.
Prema tome, ne postoji ni praktična ni teorijska mana da bi se odbacio pojam demokratija. Demokratiju treba shvatiti i ostvarivati u određenom vremenu i prostoru, jer ne postoji jedna već mnogo demokratija...
Sadržaj
I DEMOKRATIJA 1
1) POJAM I SADRŽAJ DEMOKRATIJE 1
2) OSNOVNI OBLICI DEMOKRATIJE I NJIHOVO OSTVARIVANJE 2
3) TIPOVI (VRSTE) DEMOKRATIJE 4
4) OGRANIČENJA (I KRIZA) DEMOKRATIJE 7
5) INSTITUCIJE NEPOSREDNE DEMOKRATIJE 8
II AUTOKRATIJA ILI SAMOVLADA 13
1) ARISTOKRATIJA 14
2) PLUTOKRATIJA 15
3) OLIGARHIJA 15