09-06-2010, 11:04 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Uloga vaspitača u organizaciji vaspitno-obrazovnog procesa
Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja, kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito, takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno, deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Prema tome, da li će predviđene aktivnosti iskazati kao bogat izvor novih iskustava i razvojnih podsticaja za decu, ili prouzrokovati otpor, nesporazume i konflikte, najviše zavisi od vaspitača.
Vaspitač je zadužen za stvaranje i podešavanje okolnosti povoljnih za dečiji razvoj i učenje (prostora, vremena i materijala potrebnih za aktivnosti), odnosno, pružanje deci prilike da se vaspitaju i obrazuju prilagođeno svojim potrebama i mogućnostima, prijatnom i bezbednom okruženju, kao i da se ostvaruju kao ličnosti.
Od vaspitača se očekuje da bude dobar organizator, elastičan u pristupu deci i zahtevima koje im postavlja, da stalno prati rezultate svog rada i stručno se usavršava, snalažljiv u rešavanju problema i sposoban da tu veštinu prenosi deci, spreman za preuzimanje odgovornosti za njihovo napredovanje u razvoju i učenju, kao i da bude u najvećoj meri osetljiv za specifične potrebe i individualne razlike među decom koju vaspitava i obrazuje.
Dobar vaspitač se prepoznaje, pre svega, po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu, poštujući u svakom od njih jedinstvanu ljudsku ličnost koja se razvija. Iako ima sasvim izgrađen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim se obraća, izrazom lica i putem reči koje koristi. Dete mora osećati da je vaspitač „na njegovoj strani“, da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje sa njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe, jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač je, takođe, svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. Naročito je predusretljiv i osetljiv na dečije potrebe i očekivanja prema njemu i rado je spreman da im udovolji. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga, zagrli, uteši, uzme u naručje...
Uloga vaspitača u organizaciji vaspitno-obrazovnog procesa
Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja, kao i čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač krut i nervozan, to će se odraziti u obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponašanje vaspitača nedosledno i hirovito, takvo će biti i ponašanje dece. Ako se on ponaša veselo i neusiljeno, deca će to prihvatiti kao sastavni deo opšte atmosfere u vrtiću. Prema tome, da li će predviđene aktivnosti iskazati kao bogat izvor novih iskustava i razvojnih podsticaja za decu, ili prouzrokovati otpor, nesporazume i konflikte, najviše zavisi od vaspitača.
Vaspitač je zadužen za stvaranje i podešavanje okolnosti povoljnih za dečiji razvoj i učenje (prostora, vremena i materijala potrebnih za aktivnosti), odnosno, pružanje deci prilike da se vaspitaju i obrazuju prilagođeno svojim potrebama i mogućnostima, prijatnom i bezbednom okruženju, kao i da se ostvaruju kao ličnosti.
Od vaspitača se očekuje da bude dobar organizator, elastičan u pristupu deci i zahtevima koje im postavlja, da stalno prati rezultate svog rada i stručno se usavršava, snalažljiv u rešavanju problema i sposoban da tu veštinu prenosi deci, spreman za preuzimanje odgovornosti za njihovo napredovanje u razvoju i učenju, kao i da bude u najvećoj meri osetljiv za specifične potrebe i individualne razlike među decom koju vaspitava i obrazuje.
Dobar vaspitač se prepoznaje, pre svega, po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo. On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu, poštujući u svakom od njih jedinstvanu ljudsku ličnost koja se razvija. Iako ima sasvim izgrađen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim se obraća, izrazom lica i putem reči koje koristi. Dete mora osećati da je vaspitač „na njegovoj strani“, da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje sa njegovim uspesima i ne osuđuje ga za neuspehe, jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i svoje mogućnosti da mu doprinese. Takav vaspitač je, takođe, svestan i svojih ograničenja i nedostataka i ne pokušava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom savršenstvu, već je u stanju da prizna svoje greške i uči iz njih. Naročito je predusretljiv i osetljiv na dečije potrebe i očekivanja prema njemu i rado je spreman da im udovolji. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga, zagrli, uteši, uzme u naručje...