Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

U 1832. godini, Majkl Faradej je otkrio da je količina elemenata razdvojena pomoću jednosmerne struje proporcionalna količini električne struje koja prolazi kroz kolo. Ova tvrdnja je postala osnova prvog Faradejevog zakona elektrolize koji glasi „količina materije izdvojena elektrolizom u jednom te istom elektrolitu direktno je proporcionalna jačini električne struje i vremenu njenog proticanja kroz elektrolit“. Faradej je takođe otkrio da su mase razdvojenih elemenata direktno proporcionalne atomskim masama elemenata kada se primeni odgovarajući celobrojni delilac. To je pružilo snažan dokaz da delići elektriciteta zaista postoje kao delovi atoma elemenata.

Elektrohemijski procesi su hemijski procesi u kondenzovanim sistemima (tečni i čvrsti sistemi) koji su uslovljeni, ili praćeni, razdvajanjem ili protokom naelektrisanih čestica.
Za odigravanje elektrohemijskog procesa neophodan je poseban sastav reakcionog sistema. Reakcioni sistem u ovom slučaju uključuje hemijsku supstanciju koja je jonski provodnik, tj. elektrolit, i u nju uronjena dva elektronska (obično metalna) provodnika. Metalni provodnici imaju osnovnu ulogu da se preko njih zatvara električno kolo i time ostvari uslov za kružni tok električne struje. Ovakav sistem, sastavljen od elektrolita i dva metalna izvoda zove se elektrohemijska ćelija.

1 UVOD 2
2 Elektroliza 3
2.1 Hofmanov voltametar 5
3 Elektroliza vode 6
3.1 Primena elektrolize 7
4 ZAKLJUČAK 8
5 LITERATURA 9