Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Koncept Adornove estetske teorije
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
UVOD

Adornova estetska teorija se posmatrana nezavisno od tradicije novovekovne estetike i filozofije ne može ispravno shvatiti. Kao jedan tipičan filozofski projekt modernizma ona je odgovorna s jedne strane imperativu progresivnog i kritičkog promišljanja osamostaljenih umetničkih i estetičkih merila koja su se ustanovila posebno u građansko doba 18. i 19. veka, a sa druge, estetska teorija u savremenosti nosi u sebi bogato filozofsko nasleđe koje je najvećim delom tekovina najsjajnije epizode u novovekovnom misaonom razvoju - filozofije nemačkog idealizma. Kritička ocena nemačkog filozofa Ridigera Bubnera sa kojom se uglavnom možemo složiti i u kojoj on kaže da ,,od vremena nemačkog idealizma filozofija nije razvila nikakve nacrte koji bi bili dorasli klasičnim uzorima od Kanta do Hegela" ima u vidu upravo ovaj neugodni položaj u kome se nalazi savremena filozofska refieksija o području estetskog, pre svega umetnosti. Trebalo bi najpre razmotriti zbog čega su pomenuti momenti značajni.

Autonomija umetnosti je u punom smislu karakteristična pojava za 19. vek i ona podrazumeva izdvajanje umetnosti i umetničke delatnosti, tj. njihovo oslobađanje od veza posredstvom kojih su tokom ranijih vekova bile stopljene sa životnom praksom, u jednu novu autonomnu celinu koja je sada u sebi obuhvatala različite umetnosti (pozorište, arhitekturu, poeziju, likovne umetnosti i muziku). Ta celina umetnosti još je od Renesanse postepeno sticala svoje vlastite zakonitosti i merila što se posebno tokom 19. veka sve dublje odražavalo i u svakoj pojedinačnoj umetnosti. Međutim, ovo postupno izdvajanje umetnosti kao zasebne sfere kao što je imalo svoju istorijsku bazu, moralo je imati i određenu estetičku (filozofsku) pozadinu. Naime, novi pojam autonomne umetnosti nije mogao nastati drugačije nego pod okriljem novonastale sistematske estetike, što znači da je pretpostavka i pandan diferencijacije estetske sfere bila diferencijacija filozofske refieksij.e o njoj, a autonomna filozofska diseiplina koja je time trebalo da se bavi bila je estetika.

Sadržaj

UVOD 1
1.1 Adornovo mesto u savremenoj estetici 4
1.2 Adornova kritička filozofija umetnosti 5
1.3 Aspekti Adornove filozofije 6
1.4 Filozofski smisao Adornove dijalektike 9
ZAKLJUČAK 17
LITEARTURA 18
Referentni URL