Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Platon-sofist
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
UVOD

Platon je rođen u Atini (a no nekima na ostrvu Egini), godine 427 pr. Hrista. Poreklom je bio od jedne stare imućne aristokratske porodice, među čije pretke dolazi po ocu Atinski kralj Kodrus, a po majci Solon, poznati zakonodavac. Rođen u takvoj porodici Platon je, razume se, morao dobiti odlične učitelje i vaspitanje. Mladićke godine Platonove padaju u najžalosnije vreme Atinske istorije. U to doba, posle sicilijanskog poraza Atina je ispaštala za sve greške razuzdane demokratije, za ko¬jom je u brzo sledovala vlada tridesetorice tirana, čija su nasilja i nepravde bunile savest Platonovu onako isto kao i razuzdanost demokratije. Stoga nije čudo što je Platon omrznuo i demokratiju i oligarhiju, i što je kasnije potražio spasa u političkim idealima i što nije imao sklonosti za učestvovanje u političkom životu. Iz mladićkog doba Platonovog valja pomenuti, između ostaloga, i to, da je se bavio poezijom, pisanjem stihova koji nisu sačuvani, ali koji su, sudeći po poetskom karakteru njegovih filosofskih spisa, morali imati umetničke vrednosti. Isto se onako zna da je se rado bavio čitanjem velikih grčkih pesnika. Na posletku, možemo pomenuti, pre no što je počeo slušati Sokrata, upoznao se sa Heraklitovom filosofijom, čiji se uticaj opaža u njegovom sistemu. Učitelj mu je bio jedan pristalica Heraklitove filosofije, po imenu Kratiles.

Za filosofiju Platonovu najznačajnija stvar iz njegovog života je njegovo poznanstvo sa Sokratom. Sam Platon izjavljuje da mu je sudbina najveću sreću podarila što je se rodio u doba u kome je Sokrat živeo. U jednoj priči predstavlja se na vrlo poetski način prvi sastanak sa Sokratom. Sokrat je jedne noći snio kako mu se približuje jedan divan labud sa pesmom labudovom. Sutra rano dolazi k njemu mladić neobične lepote i to je bio Platon. U višegodišnjoj družbi sa Sokratom, on je bolje no i jedan od ostalih njegovih učenika shvatio misao Sokratovu; tako da je on upravo jedini pravi učenik njegov. Smrt Sokratova jako ga potresa, što se ogleda i u patosu sa kojim ju je opisao u svome delu „Sokratova Apologija". Posle Sokratove smrti Platon je putovao, najpre u Megaru, kod Evklida, za tim u Kirenu, Egipat, Veliku Grčku i Si-ciliju. Po povratku s tih putovanja on osniva svoju filosofsku školu u Atini. Svoje lekcije držao je u bašti hrama Akade¬ma, i otuda je njegova škola i dobila ime Akademije i otuda u opšte naučna društva nose ime Akademija. Aristokratsko poreklo Platonovo opaža se na njegovoj filosofiji i školi. Platonu, potomku Kodrovom i Solonovom samim rođenjem bilo je namenjeno da postane autorom aristokratske republike, filosofskim idealistom za koje je forma sve a materija ništa, koji je malo polagao na vulgarnu stvarnost i težio jednom idealnom svetu. Sokrat je mislilac čiju pažnju privlače stvari običnoga života, koji nema sklonosti prema drskim hipotezama, dok Platon se odlikuje drskošću mišljenja, koje traži avanture i misterioznost.

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Platon-Sofist 4
1.1 Karakteristike dijaloga Sofist 4
1.2 Logos u dijalogu Sofist 7
1.3 Pojam nebića u dijalogu Sofist 9
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14
Referentni URL