08-06-2010, 01:50 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije, Finansija, Ekonomike i Elektronsko poslovanje.
Pošto zalihe zahtevaju novčana ulaganja, upravljanje zalihama je važan deo finansijskog menadžmenta preduzeća. U mnogim preduzećima se najčešća mogućnost za skraćivanje gotovinskog ciklusa upravo nalazi u smanjenju vremena zadržavanja zaliha. Da ulaganja u zalihe ne bi postala neopravdano visoka, zalihama se mora upravljati efikasno. Smanjenje zadržavanja zaliha istovremeno smanjuje iznos gotovine koji se nalazi u zalihama, što bi značilo efikasno upravljanje zalihama. Ta efikasnost manifestuje se kroz povećanje koeficijenta obrta ukupnih zaliha i skraćenje prosečnog vremenskog trajanja njihovog obrta. Upravo primarni zadatak prodajne funkcije je da analizom i stimulisanjem tražnje, tj. unapređenjem načina prodaje utiče na povećanje koeficijenta obrta zaliha.
Upravljanje zalihama u osnovi se svodi na cost – benefit analizu (cost benefit analysis), tj. na analizu troškova i korisnosti od držanja zaliha. Zapravo, utvrđivanje optimalne količine zaliha zahteva balansiranje između troškova držanja zaliha i korisnosti koja se može ostvariti raspolaganjem tim zalihama. Ako povećamo zalihe, moramo imati u vidu da li i na kojem nivou dodatni troškovi uslovljeni tim povećanjem premašuju dodatnu korisnost koja bi se mogla time ostvariti.
Optimalnim volumenom može se smatrati samo onaj nivo zaliha koji prouzrokuje najniže ukupne troškove držanja zaliha. Imajući u vidu da visina zaliha vrši direktan i značajan uticaj na finansijske potrebe preduzeća, pri donošenju odluke o visini zaliha neophodno je prethodno razmotriti strukturu i karakter troškova nabavke zaliha...
Pošto zalihe zahtevaju novčana ulaganja, upravljanje zalihama je važan deo finansijskog menadžmenta preduzeća. U mnogim preduzećima se najčešća mogućnost za skraćivanje gotovinskog ciklusa upravo nalazi u smanjenju vremena zadržavanja zaliha. Da ulaganja u zalihe ne bi postala neopravdano visoka, zalihama se mora upravljati efikasno. Smanjenje zadržavanja zaliha istovremeno smanjuje iznos gotovine koji se nalazi u zalihama, što bi značilo efikasno upravljanje zalihama. Ta efikasnost manifestuje se kroz povećanje koeficijenta obrta ukupnih zaliha i skraćenje prosečnog vremenskog trajanja njihovog obrta. Upravo primarni zadatak prodajne funkcije je da analizom i stimulisanjem tražnje, tj. unapređenjem načina prodaje utiče na povećanje koeficijenta obrta zaliha.
Upravljanje zalihama u osnovi se svodi na cost – benefit analizu (cost benefit analysis), tj. na analizu troškova i korisnosti od držanja zaliha. Zapravo, utvrđivanje optimalne količine zaliha zahteva balansiranje između troškova držanja zaliha i korisnosti koja se može ostvariti raspolaganjem tim zalihama. Ako povećamo zalihe, moramo imati u vidu da li i na kojem nivou dodatni troškovi uslovljeni tim povećanjem premašuju dodatnu korisnost koja bi se mogla time ostvariti.
Optimalnim volumenom može se smatrati samo onaj nivo zaliha koji prouzrokuje najniže ukupne troškove držanja zaliha. Imajući u vidu da visina zaliha vrši direktan i značajan uticaj na finansijske potrebe preduzeća, pri donošenju odluke o visini zaliha neophodno je prethodno razmotriti strukturu i karakter troškova nabavke zaliha...