08-06-2010, 12:16 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.
Marketing predstavlja promotivne aktivnosti firme koje imaju za sredstvo direktan ulazak u stan kroz letak, pismo, brosuru, licno prisustvo, telefon, fax. . . Marketing ima za cilj, logicno, povecanje prodaje proizvoda ili usluge.
Ovakva komunikacija ide dotle da mozete tuziti doticnog sto vam je poslao nezeljeni mail, a ako se ispostavi da je doticni poslao isti takav mail na vise adresa sa istim odzivom, u nasim uslovima, doticna firma ili osoba gube pravo za otvaranje novog e-mail naloga kod svog ISP-a (s obzirom da ovaj s kojeg su poslali SPAM gube), a na najposecenijim Web lokacijama kod nas ova firma se najverovatnije nece moci pojaviti ni sa placenom reklamom.
Narednih 10 saveta preuzeti su iz knjige Bob Serlinga "Direct Marketing Hotseat" i na njih su dodati prakticni saveti vezani za nase Internet podneblje.
1. Pazljivo odrediti ciljanu populaciju kojoj se obracate.
Uspesnost prodaje proizvoda ili usluge direktno je vezana sa vasom mogucnoscu da procenite ko su vam musterije. Ako je potrebno, napravite razlicite verzije proizvoda ili usluga za razlicite ciljne grupe.
Šta su mala i srednja preduzeća?
U savremenoj privredi, posebno u razvijenim zemljama, definisanje pojma malog preduzeća nije ni malo jednostavno. Ovo naročito zbog toga, što utvrđivanje da li je jedno preduzeće malo, srednje ili veliko zavisi od niza faktora koji se uz to razlikuju po zemljama i sektorima. Zbog toga, ni u zapadnoevropskim, a ni u svetskim razmerama, ne postoji jedinstven pristup definisanju tog pojma. U najvećem broju zemalja koriste se dva osnovna kriterijuma za kategorizaciju preduzeća po veličini, a to su:
- broj zaposlenih i
- investirani kapital ili bruto prihod.
Na osnovu ovih kriterijuma svaka zemlja može da definiše šta je to malo, srednje ili veliko preduzeće u određenim privrednim delatnostima.
Teorija i praksa mnogih zemalja u svetu, različito i najčešće nepotpuno, definišu malo preduzeće. Ovo je pre svega uslovljeno specifičnostima njihovog društveno-ekonomskog razvoja, karakterom svojine nad sredstvima za proizvodnju, političkim stavovima i opredeljenjima kao i postignutim stepenom privredne razvijenosti. Takođe se javljaju i određeni sinonimi pojma malog preduzeća, a to su: ekonomija malog obima, privredni subjekti malog obima i sl.
U zapadnoevropskim ekonomijama, recimo u Velikoj Britaniji u mala preduzeća se ubrajaju sva industrijska preduzeća do 200 zaposlenih, u građevinarstvu do 25 zaposlenih. U Francuskoj se u mala industrijska preduzeća najčešće ubrajaju ona sa 6 do 50 zaposlenih, ponekad i do 100 pa čak i 200 zaposlenih, a u srednja od 51 do 500 radnika. U ovoj zemlji se pri utvrđivanju malog ili srednjeg preduzeća polazi od godišnjeg prihoda. U Austriji ne postoji jedinstveni pristup definisanju zanatskog, malog i srednjeg preduzeća, ali najčešće je to 40 radnika.
U SAD, mala preduzeća su ona koja zapošljavaju do 500 radnika, izrazito personalizovana, rukovođena i kontrolisana od strane vlasnika.
Skoro sve zemlje Azije i Dalekog Istoka su od davnina poznate po tradicionalno razvijenom zanatstvu i domaćoj radinosti. U Koreji, mala preduzeća su ona u kojima je zaposleno do 200 radnika sa izuzetkom rudarstva i transporta gde se uzima do 300 radnika i sa kapitalom oko 112 hiljada USD ili manje.
U Kini se pod malim preduzećima podrazumevaju ona do 100 zaposlenih ili 50 i manje za trgovinu i druge uslužne delatnosti. Za Indiju je specifično da se umesto pojma malog preduzeća upotrebljavaju mnogi sinonimi kao što su: seoska privreda, sitna kućna pivreda ili domaća radinost, a ponegde čak i pojam mala mašina.
PROCES UPRAVLJANJA PROPAGANDOM PREDUZEĆA
Da bi propaganda bila uspešna ona mora biti dobro planirana. Da bi ona odgovorila svom zadatku i ispunila cilj potrebni su istraživanje tržišta i strategijsko razmišljanje.
Pošto su troškovi medija visoki, brojne odluke se moraju donositi pažljivo i sistematski, uključujući: određivanje ciljeva, utvrđivanje finansijskih sredstava(budžeta), merenje efikasnosti propagande, izbor i rad sa propagandnim agencijama. Ovi koraci se mogu preduzeti tek kada je identifikovan ciljni auditorijum, odnosno grupa potencijalnih kupaca ka kojima je usmeren propagandni program.
Ciljno tržište za proizvod firme, zavisno od vremena i novca, treba da bude identifikovano iz studija istraživanja marketinga i segmentacija tržišta. To uključuje saznanje o stilu života, stavovima i vrednostima, šta gledati na TV-u, slušati na radiju, koje novine čitate i šta u njima.
Izbor i dinmika medija zavisi od toga.
ODREĐIVANJE CILJEVA I BUDŽETA
Početak svakog dobrog plana su precizno određeni ciljevi. Osnovni cilj ekonomskog publiciteta jeste da poveća prodaju određenog proizvoda ili usluge. Odnosi sa javnošću su mnogo šira komunikacijska delatnost. Njihov cilj je izgradnja pozitivnog imidža kompanije. Ciljevi mogu biti raznovrsni, a najčešće se formulišu na sledeći način: objaviti zanimljivosti o proizvodnji u obliku vesti ili reportaže na televiziji(radiu) i drugo.
Ciljevi promotivnih aktivnosti formulišu se na osnovu analize tržišta, analize prodaje, proizvodno-finansijskog plana i godišnjeg plana marketinga. Propaganda kao oblik promocije može imati više ciljeva:
Marketing predstavlja promotivne aktivnosti firme koje imaju za sredstvo direktan ulazak u stan kroz letak, pismo, brosuru, licno prisustvo, telefon, fax. . . Marketing ima za cilj, logicno, povecanje prodaje proizvoda ili usluge.
Ovakva komunikacija ide dotle da mozete tuziti doticnog sto vam je poslao nezeljeni mail, a ako se ispostavi da je doticni poslao isti takav mail na vise adresa sa istim odzivom, u nasim uslovima, doticna firma ili osoba gube pravo za otvaranje novog e-mail naloga kod svog ISP-a (s obzirom da ovaj s kojeg su poslali SPAM gube), a na najposecenijim Web lokacijama kod nas ova firma se najverovatnije nece moci pojaviti ni sa placenom reklamom.
Narednih 10 saveta preuzeti su iz knjige Bob Serlinga "Direct Marketing Hotseat" i na njih su dodati prakticni saveti vezani za nase Internet podneblje.
1. Pazljivo odrediti ciljanu populaciju kojoj se obracate.
Uspesnost prodaje proizvoda ili usluge direktno je vezana sa vasom mogucnoscu da procenite ko su vam musterije. Ako je potrebno, napravite razlicite verzije proizvoda ili usluga za razlicite ciljne grupe.
Šta su mala i srednja preduzeća?
U savremenoj privredi, posebno u razvijenim zemljama, definisanje pojma malog preduzeća nije ni malo jednostavno. Ovo naročito zbog toga, što utvrđivanje da li je jedno preduzeće malo, srednje ili veliko zavisi od niza faktora koji se uz to razlikuju po zemljama i sektorima. Zbog toga, ni u zapadnoevropskim, a ni u svetskim razmerama, ne postoji jedinstven pristup definisanju tog pojma. U najvećem broju zemalja koriste se dva osnovna kriterijuma za kategorizaciju preduzeća po veličini, a to su:
- broj zaposlenih i
- investirani kapital ili bruto prihod.
Na osnovu ovih kriterijuma svaka zemlja može da definiše šta je to malo, srednje ili veliko preduzeće u određenim privrednim delatnostima.
Teorija i praksa mnogih zemalja u svetu, različito i najčešće nepotpuno, definišu malo preduzeće. Ovo je pre svega uslovljeno specifičnostima njihovog društveno-ekonomskog razvoja, karakterom svojine nad sredstvima za proizvodnju, političkim stavovima i opredeljenjima kao i postignutim stepenom privredne razvijenosti. Takođe se javljaju i određeni sinonimi pojma malog preduzeća, a to su: ekonomija malog obima, privredni subjekti malog obima i sl.
U zapadnoevropskim ekonomijama, recimo u Velikoj Britaniji u mala preduzeća se ubrajaju sva industrijska preduzeća do 200 zaposlenih, u građevinarstvu do 25 zaposlenih. U Francuskoj se u mala industrijska preduzeća najčešće ubrajaju ona sa 6 do 50 zaposlenih, ponekad i do 100 pa čak i 200 zaposlenih, a u srednja od 51 do 500 radnika. U ovoj zemlji se pri utvrđivanju malog ili srednjeg preduzeća polazi od godišnjeg prihoda. U Austriji ne postoji jedinstveni pristup definisanju zanatskog, malog i srednjeg preduzeća, ali najčešće je to 40 radnika.
U SAD, mala preduzeća su ona koja zapošljavaju do 500 radnika, izrazito personalizovana, rukovođena i kontrolisana od strane vlasnika.
Skoro sve zemlje Azije i Dalekog Istoka su od davnina poznate po tradicionalno razvijenom zanatstvu i domaćoj radinosti. U Koreji, mala preduzeća su ona u kojima je zaposleno do 200 radnika sa izuzetkom rudarstva i transporta gde se uzima do 300 radnika i sa kapitalom oko 112 hiljada USD ili manje.
U Kini se pod malim preduzećima podrazumevaju ona do 100 zaposlenih ili 50 i manje za trgovinu i druge uslužne delatnosti. Za Indiju je specifično da se umesto pojma malog preduzeća upotrebljavaju mnogi sinonimi kao što su: seoska privreda, sitna kućna pivreda ili domaća radinost, a ponegde čak i pojam mala mašina.
PROCES UPRAVLJANJA PROPAGANDOM PREDUZEĆA
Da bi propaganda bila uspešna ona mora biti dobro planirana. Da bi ona odgovorila svom zadatku i ispunila cilj potrebni su istraživanje tržišta i strategijsko razmišljanje.
Pošto su troškovi medija visoki, brojne odluke se moraju donositi pažljivo i sistematski, uključujući: određivanje ciljeva, utvrđivanje finansijskih sredstava(budžeta), merenje efikasnosti propagande, izbor i rad sa propagandnim agencijama. Ovi koraci se mogu preduzeti tek kada je identifikovan ciljni auditorijum, odnosno grupa potencijalnih kupaca ka kojima je usmeren propagandni program.
Ciljno tržište za proizvod firme, zavisno od vremena i novca, treba da bude identifikovano iz studija istraživanja marketinga i segmentacija tržišta. To uključuje saznanje o stilu života, stavovima i vrednostima, šta gledati na TV-u, slušati na radiju, koje novine čitate i šta u njima.
Izbor i dinmika medija zavisi od toga.
ODREĐIVANJE CILJEVA I BUDŽETA
Početak svakog dobrog plana su precizno određeni ciljevi. Osnovni cilj ekonomskog publiciteta jeste da poveća prodaju određenog proizvoda ili usluge. Odnosi sa javnošću su mnogo šira komunikacijska delatnost. Njihov cilj je izgradnja pozitivnog imidža kompanije. Ciljevi mogu biti raznovrsni, a najčešće se formulišu na sledeći način: objaviti zanimljivosti o proizvodnji u obliku vesti ili reportaže na televiziji(radiu) i drugo.
Ciljevi promotivnih aktivnosti formulišu se na osnovu analize tržišta, analize prodaje, proizvodno-finansijskog plana i godišnjeg plana marketinga. Propaganda kao oblik promocije može imati više ciljeva: