05-06-2010, 03:31 PM
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из географије.
Македонија је историјски и географски регион на Балкану, административно подељен између Републике Македоније (Вардарска Македонија), Грчке (Егејска Македонија), Бугарске (Пиринска Македонија) и незнатним делом Србије (део Вардарске Македоније).
Главни град је Скопље (на македонском Скопје). Граничи се са Бугарском на истоку, са Грчком на југу, са Албанијом на западу, са Косовом на северозападу, и са Србијом на северу.
Република Македонија је суверена, самостална, демократска и социјална држава. Државна власт је подељена на законодавну, извршну и судску. Законодавна власт је у рукама Собрања Републике Македоније (парламент). Грађани на слободним, непосредним и демократским изборима бирају 120 заступника (пратеника), држава је подељена на 6 изборних јединица, мандат заступника је 4 године. Извршна власт је у рукама Владе Републике Македоније. Председник Републике Македоније бира се на слободним, непосредним и демократским изборима, а мандат је 5 година. Судска власт је у рукама основних, апелацијских и виших судова; задња инстанца је Врховни суд.
Република Македонија је чланица Уједињених народа од 1993. под именом бивша југославенска Република Македонија, односно на енглеском Тхе формер Yугослав Републиц оф Мацедониа, (ФYРОМ) из разлога што Грчка, која је чланица УН-а, ЕУ и НАТО-а, има претензије на македонско име. Хрватска признаје Македонију под уставним именом као и 125 чланица Уједињених народа, укључујући и Сједињене Америчке Државе, Русију и Кину.
Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, Ватикан и друге међународне организације званично користе привремену референцу „Бивша Југословенска Република Македонија“ (БЈРМ).
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Македонија се налази на југу Балканског полуострва (региону јужне Европе). Република Македонија се граничи са Грчком, Бугарском, Албанијом и Србијом.
Македонија се налази на југу балканског полуострва. Граничи се са Албанијом, Србијом и Црном Гором, Грчком и Македонијом. Најпознатија језера Македоније су Охрид, Преспа и Доријан. Највећа река је Вардар. Лета у Македонији су топла а зиме кратке и хладне.
Највећи градови су Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово и Тетово Главни град Македоније је Скопље;
Површина територије: 25.713 км2.
Македонија се налази у горњем и средњем Повардарју, између западних Родопских планина (Осоговске планине, Кожуф, Ниџе) и северног дела Шарско-пиндских планина (Шар-планина, Кораб, Јабланица). У долини Вардара налазе се котлине (Скопска, Велеска, Ђевђелијска, Тиквеш); постоје и котлине испуњене јуезерским седиментима (Струмичка, Кумановска, Овче Поље), као ипланинске котлине (Полог, Дебарска, Охридска, Преспанска и Пелагонија). Клима се одликује испреплетаношћу континенталних и средоземних утицаја. Највећа река, Вардар, припада егејском сливу (десне притоке: Треска и Црна река, а леве: Пчиња и Брегалница) а јадранском сливу припада Струма и Црни Дрим. Највећа језера су Охридско, Преспанско и Дојранско. У нижим пределима природну вегетацију чине листопадне шуме цера и белог граба (искрчене или деградиране због паше у грмље), а на вишим букове и мешовите буково-јелове шуме. У Ђевђелијској котлини јавља се зимзелено средоземно растиње. Шуме и грмље покривају 39% територије.
Македонија је историјски и географски регион на Балкану, административно подељен између Републике Македоније (Вардарска Македонија), Грчке (Егејска Македонија), Бугарске (Пиринска Македонија) и незнатним делом Србије (део Вардарске Македоније).
Главни град је Скопље (на македонском Скопје). Граничи се са Бугарском на истоку, са Грчком на југу, са Албанијом на западу, са Косовом на северозападу, и са Србијом на северу.
Република Македонија је суверена, самостална, демократска и социјална држава. Државна власт је подељена на законодавну, извршну и судску. Законодавна власт је у рукама Собрања Републике Македоније (парламент). Грађани на слободним, непосредним и демократским изборима бирају 120 заступника (пратеника), држава је подељена на 6 изборних јединица, мандат заступника је 4 године. Извршна власт је у рукама Владе Републике Македоније. Председник Републике Македоније бира се на слободним, непосредним и демократским изборима, а мандат је 5 година. Судска власт је у рукама основних, апелацијских и виших судова; задња инстанца је Врховни суд.
Република Македонија је чланица Уједињених народа од 1993. под именом бивша југославенска Република Македонија, односно на енглеском Тхе формер Yугослав Републиц оф Мацедониа, (ФYРОМ) из разлога што Грчка, која је чланица УН-а, ЕУ и НАТО-а, има претензије на македонско име. Хрватска признаје Македонију под уставним именом као и 125 чланица Уједињених народа, укључујући и Сједињене Америчке Државе, Русију и Кину.
Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, Ватикан и друге међународне организације званично користе привремену референцу „Бивша Југословенска Република Македонија“ (БЈРМ).
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Македонија се налази на југу Балканског полуострва (региону јужне Европе). Република Македонија се граничи са Грчком, Бугарском, Албанијом и Србијом.
Македонија се налази на југу балканског полуострва. Граничи се са Албанијом, Србијом и Црном Гором, Грчком и Македонијом. Најпознатија језера Македоније су Охрид, Преспа и Доријан. Највећа река је Вардар. Лета у Македонији су топла а зиме кратке и хладне.
Највећи градови су Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово и Тетово Главни град Македоније је Скопље;
Површина територије: 25.713 км2.
Македонија се налази у горњем и средњем Повардарју, између западних Родопских планина (Осоговске планине, Кожуф, Ниџе) и северног дела Шарско-пиндских планина (Шар-планина, Кораб, Јабланица). У долини Вардара налазе се котлине (Скопска, Велеска, Ђевђелијска, Тиквеш); постоје и котлине испуњене јуезерским седиментима (Струмичка, Кумановска, Овче Поље), као ипланинске котлине (Полог, Дебарска, Охридска, Преспанска и Пелагонија). Клима се одликује испреплетаношћу континенталних и средоземних утицаја. Највећа река, Вардар, припада егејском сливу (десне притоке: Треска и Црна река, а леве: Пчиња и Брегалница) а јадранском сливу припада Струма и Црни Дрим. Највећа језера су Охридско, Преспанско и Дојранско. У нижим пределима природну вегетацију чине листопадне шуме цера и белог граба (искрчене или деградиране због паше у грмље), а на вишим букове и мешовите буково-јелове шуме. У Ђевђелијској котлини јавља се зимзелено средоземно растиње. Шуме и грмље покривају 39% територије.