05-06-2010, 03:28 PM
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из географије.
Будући да нам зима већ увелике куца на врата вриеме је да се припремимо на неке уобичајене но не тако угодне зимске појаве. Магла је једна од њих. Зими када антициклона "заседне" изнад нашег подручја, у копненим крајевима се јавља дуготрајна и врло депресивна магла. Неки делови земље недељама не виде Сунце, у то вриеме можемо рећи да живимо у облацима.
Магла има и своју млађу сестру, сумаглицу. И магла и сумаглица састоје се од ситних водених капљица полумера 2-130м које лебде у ваздуху. Израз сумаглица употребљава се када је видљивост смањена на 2 километра, а магла када је видљивост мања од 1-ог километра. Но само када је видљивост испод 200 метара утицај на промет је велик. Упозорења која издају прогностичари односе се на видљивост која је смањена на само 200 метара или мање.
Магла представља кондензовану водену пару у атмосфери при површини терена. По свом саставу се не разликује од облака а једина разлика између облака и магле је по месту где се јављају. Ипак, иста појава може се називати облаком или маглом уколико има контакт са земљом на планинским врховима. Разлика између магле и измаглице је само у густини. Иста појава се назива маглом када је видљивост мања од 1 km, а назива се измаглицом ако је видљивост мања од 2 km. Магла се јавља током целе године и има више утицаја на човека...
Настајање магле
Магла настаје када је разлика између температуре ваздуха и температуре росишта мања од 2.8°Ц. Јавља се када је релативна влажности близу 100%. Услови за настанак магле могу се постићи додавањем влаге у ваздух или снижавањем температуре ваздуха. Релативна влажност од 100% значи да ваздух не може примити више влаге и тада се магла почиње формирати тако да се водена пара кондензира у ситне лебдеће капљице воде у ваздуху и постаје видљива. Кад је ваздух засићен додатна влага се лакше кондензује него што остаје у ваздуху као пара. Но магла може настати и при нижим вриедностима релативне влажности, а исто тако не настати при релативној влажности од 100%. Најважнији услов за настанак магле је постојање језгара кондензације. Језгре кондензације могу били честице прашине, аеросоли, онечишћујуће твари... Тамо где је повећана концентрација језгара долази до кондензације и на релативној влажности испод 100%.
Будући да нам зима већ увелике куца на врата вриеме је да се припремимо на неке уобичајене но не тако угодне зимске појаве. Магла је једна од њих. Зими када антициклона "заседне" изнад нашег подручја, у копненим крајевима се јавља дуготрајна и врло депресивна магла. Неки делови земље недељама не виде Сунце, у то вриеме можемо рећи да живимо у облацима.
Магла има и своју млађу сестру, сумаглицу. И магла и сумаглица састоје се од ситних водених капљица полумера 2-130м које лебде у ваздуху. Израз сумаглица употребљава се када је видљивост смањена на 2 километра, а магла када је видљивост мања од 1-ог километра. Но само када је видљивост испод 200 метара утицај на промет је велик. Упозорења која издају прогностичари односе се на видљивост која је смањена на само 200 метара или мање.
Магла представља кондензовану водену пару у атмосфери при површини терена. По свом саставу се не разликује од облака а једина разлика између облака и магле је по месту где се јављају. Ипак, иста појава може се називати облаком или маглом уколико има контакт са земљом на планинским врховима. Разлика између магле и измаглице је само у густини. Иста појава се назива маглом када је видљивост мања од 1 km, а назива се измаглицом ако је видљивост мања од 2 km. Магла се јавља током целе године и има више утицаја на човека...
Настајање магле
Магла настаје када је разлика између температуре ваздуха и температуре росишта мања од 2.8°Ц. Јавља се када је релативна влажности близу 100%. Услови за настанак магле могу се постићи додавањем влаге у ваздух или снижавањем температуре ваздуха. Релативна влажност од 100% значи да ваздух не може примити више влаге и тада се магла почиње формирати тако да се водена пара кондензира у ситне лебдеће капљице воде у ваздуху и постаје видљива. Кад је ваздух засићен додатна влага се лакше кондензује него што остаје у ваздуху као пара. Но магла може настати и при нижим вриедностима релативне влажности, а исто тако не настати при релативној влажности од 100%. Најважнији услов за настанак магле је постојање језгара кондензације. Језгре кондензације могу били честице прашине, аеросоли, онечишћујуће твари... Тамо где је повећана концентрација језгара долази до кондензације и на релативној влажности испод 100%.