04-06-2010, 02:54 PM
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz bezbednosti.
Operativna delatnost stavljena u dužnost prvenstveno organizama unutrašnjih poslova (kod otkrivanja klasičnog kriminaliteta isključivo) što je sasvim u skladu sa njihovim zadacima, organizacijom i mogućnostima delovanja pri zaštiti:
- prava i sloboda građana,
- javnog reda,
- društvenog i državnog poretka.
Pokretanje operativne delatnosti ne zavisi od posebnog zahteva JT ili bilo kakvog formalnog uslova, već započinje po vlastitoj inicijativi organa unutrašnjih poslova ili po nekoj drugoj inicijativi.
Povod za preduzimanje ove inicijative jeste doznavanje za osnove sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Radi planskog i sistematskog doznavanja za osnove sumnje u delu i učiniocu služba javne bezbednosti mora – ako hoće da bude aktivna i dinamična, a samo onda izvršava poverene joj zadatke – da primenjuje i izgrađuje najprikladniju metodiku i tehniku sredstava rada i da raspolaže celokupnim registrom izvora informacija.
Kao što je poznato, za indicije organi unutrašnjih poslova doznaju vlastitim zapažanjem i drugim operativnim radom, ili po saopštenju do strane građana, državnih organa, radnih i društveno – političkih organizacija itd.
Prema svojoj sadržini operativna delatnost se sastoji u:
- preduzimanju mera za otkrivanje krivičnih dela, otkrivanja i fiksiranja tragova i predmeta krivičnih dela,
- u preduzimanju mera za pronalazak učinilaca krivičnih dela i sprečavanje njihovog bekstva ili sakrivanja, kao i njihovo pronalaženje i hvatanje,
- u prikupljanju svih obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.
Sistem operativno – taktičkih mera je izvanredno podesan za:
- utvđivanje veza prestupnika koej se najčešće ne mogu otkriti istražnim putem,
- otkrivanje drugih krivičnih dela i saučesnika, koji nisu obuhvaćeni istragom,
- pronalaženje objekata koji će u postupku figurirati kao dokazi, a do pokretanja postupka su samo nosioci dokazne informacije i
- pravovremeno uočavanje, hvatanje učinioca i saučesnika itd.
Operativna delatnost organa unutrašnjih poslova ne može i ne sme da se poklapa i zadovolji sa stihijskim, spontano nastalim i slučajnim uočavanjem indicija, niti treba da prestane momentom pokretanja prethodnog postupka, nego je često trajnijeg karaktera.
Prema taktičkoj potrebi, njenoj primeni ima mesta i paralelno kasnijim stadijumima krivičnog postupka.
Predmet ovog rada u nastavku biće jedna od operativnih moglo bi se reći delatnosti organa unutrašnjih poslova odnosno policije a to je lišenje slobode.
U okviru rada obrađene su sledeće teze:
- kada treba izvršiti lišenje slobode,
- gde se može naći lice koje treba lišiti slobode,
- kada treba izvršiti lišenje slobode i
- načini vršenja lišenja slobode.
Lišenje slobode
Kada treba izvršiti lišenje slobode?
Prvo treba rešavati pitanje: kada treba lišiti slobode, da li je, gledano taktički, sazrelo vreme za ovu meru?
Neki put je momenat lišenja slobode upravo odlučan za tok i rezultat istrage. Prerano ili prekasno lišenje slobode jeste relativno česta greška.
Preranim lišenjem slobode prekidamo često mogućnost razotkrivanja delinkvenata.
Lišenje slobode je zakasnelo kada je već došlo do dogovora i uništenja dokaza, što onemogućuje ili otežava razobličavanje krivca.
Neki put će se pokazati kao korisno da se ne vrši odmah lišenje slo¬bode, koje se odgađa za neko vreme kako bi se bolje rasvetlilo činjenično stanje. Tako dugo dok je osumnjičenik na slobodi čini mnogo toga što se uz stalno tajno posmatranje može iskoristiti za njegovo kasnije razobličavanje. Njega se može, u okviru dopuštenog delovanja, podstaći na ispoljavanja, koja govore o njegovoj krivici:
- on uklanja tragove i predmete krivičnog dela,
- pokušava da nagovori svedoke na davanje lažnog iskaza,
- troši plodove dela itd.
Usled preranog lišavanja slobode njegova se pozicija usidrava, on se uvlači u svoju ljušturu.
Postoji taktički potez - kao kad lovci lupanjem o žbunje teraju zeca - davanjem na znanje osumnjičeniku da ga se posmatra. Kada primeti da se nad njim danonoćno vrši opservacija, postaće nemiran. Svesno poklonjena sloboda postaje mu izvanredno teretna, vrši nepromišljenosti, zapliće se na takav način da mu se može dokazati delo.
Ovakvo odlaganje lišenja slobode moguće je samo ako je obezbeđeno stvarno trajno posmatranje, jer bi ono inače vise škodilo nego koristilo. Opasnost dogovora, bekstva, uništavanja predmeta i tragova dela isuviše je velika zbog čega treba razmisliti pre određivanja ovakve operativno-taktičke mere.
Gde se može naći lice koje treba lišiti slobode?
Ako je to lice u bekstvu ili se negde sakriva u mestu prebivališta kriminalista će prvo pokušati da stvori sliku o tome gde se ono moglo skloniti s obzirom na položaj i celokupno stanje.
Pri ovoj analizi treba osobito uzeti u obzir njegove:
- imovinske prilike,
- radni odnos,
- odnose i veze sa raznim licima,
- a ako je u pitanju muškarac osobito njegove odnose sa ženama i obrnuto.
Operativna delatnost stavljena u dužnost prvenstveno organizama unutrašnjih poslova (kod otkrivanja klasičnog kriminaliteta isključivo) što je sasvim u skladu sa njihovim zadacima, organizacijom i mogućnostima delovanja pri zaštiti:
- prava i sloboda građana,
- javnog reda,
- društvenog i državnog poretka.
Pokretanje operativne delatnosti ne zavisi od posebnog zahteva JT ili bilo kakvog formalnog uslova, već započinje po vlastitoj inicijativi organa unutrašnjih poslova ili po nekoj drugoj inicijativi.
Povod za preduzimanje ove inicijative jeste doznavanje za osnove sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Radi planskog i sistematskog doznavanja za osnove sumnje u delu i učiniocu služba javne bezbednosti mora – ako hoće da bude aktivna i dinamična, a samo onda izvršava poverene joj zadatke – da primenjuje i izgrađuje najprikladniju metodiku i tehniku sredstava rada i da raspolaže celokupnim registrom izvora informacija.
Kao što je poznato, za indicije organi unutrašnjih poslova doznaju vlastitim zapažanjem i drugim operativnim radom, ili po saopštenju do strane građana, državnih organa, radnih i društveno – političkih organizacija itd.
Prema svojoj sadržini operativna delatnost se sastoji u:
- preduzimanju mera za otkrivanje krivičnih dela, otkrivanja i fiksiranja tragova i predmeta krivičnih dela,
- u preduzimanju mera za pronalazak učinilaca krivičnih dela i sprečavanje njihovog bekstva ili sakrivanja, kao i njihovo pronalaženje i hvatanje,
- u prikupljanju svih obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.
Sistem operativno – taktičkih mera je izvanredno podesan za:
- utvđivanje veza prestupnika koej se najčešće ne mogu otkriti istražnim putem,
- otkrivanje drugih krivičnih dela i saučesnika, koji nisu obuhvaćeni istragom,
- pronalaženje objekata koji će u postupku figurirati kao dokazi, a do pokretanja postupka su samo nosioci dokazne informacije i
- pravovremeno uočavanje, hvatanje učinioca i saučesnika itd.
Operativna delatnost organa unutrašnjih poslova ne može i ne sme da se poklapa i zadovolji sa stihijskim, spontano nastalim i slučajnim uočavanjem indicija, niti treba da prestane momentom pokretanja prethodnog postupka, nego je često trajnijeg karaktera.
Prema taktičkoj potrebi, njenoj primeni ima mesta i paralelno kasnijim stadijumima krivičnog postupka.
Predmet ovog rada u nastavku biće jedna od operativnih moglo bi se reći delatnosti organa unutrašnjih poslova odnosno policije a to je lišenje slobode.
U okviru rada obrađene su sledeće teze:
- kada treba izvršiti lišenje slobode,
- gde se može naći lice koje treba lišiti slobode,
- kada treba izvršiti lišenje slobode i
- načini vršenja lišenja slobode.
Lišenje slobode
Kada treba izvršiti lišenje slobode?
Prvo treba rešavati pitanje: kada treba lišiti slobode, da li je, gledano taktički, sazrelo vreme za ovu meru?
Neki put je momenat lišenja slobode upravo odlučan za tok i rezultat istrage. Prerano ili prekasno lišenje slobode jeste relativno česta greška.
Preranim lišenjem slobode prekidamo često mogućnost razotkrivanja delinkvenata.
Lišenje slobode je zakasnelo kada je već došlo do dogovora i uništenja dokaza, što onemogućuje ili otežava razobličavanje krivca.
Neki put će se pokazati kao korisno da se ne vrši odmah lišenje slo¬bode, koje se odgađa za neko vreme kako bi se bolje rasvetlilo činjenično stanje. Tako dugo dok je osumnjičenik na slobodi čini mnogo toga što se uz stalno tajno posmatranje može iskoristiti za njegovo kasnije razobličavanje. Njega se može, u okviru dopuštenog delovanja, podstaći na ispoljavanja, koja govore o njegovoj krivici:
- on uklanja tragove i predmete krivičnog dela,
- pokušava da nagovori svedoke na davanje lažnog iskaza,
- troši plodove dela itd.
Usled preranog lišavanja slobode njegova se pozicija usidrava, on se uvlači u svoju ljušturu.
Postoji taktički potez - kao kad lovci lupanjem o žbunje teraju zeca - davanjem na znanje osumnjičeniku da ga se posmatra. Kada primeti da se nad njim danonoćno vrši opservacija, postaće nemiran. Svesno poklonjena sloboda postaje mu izvanredno teretna, vrši nepromišljenosti, zapliće se na takav način da mu se može dokazati delo.
Ovakvo odlaganje lišenja slobode moguće je samo ako je obezbeđeno stvarno trajno posmatranje, jer bi ono inače vise škodilo nego koristilo. Opasnost dogovora, bekstva, uništavanja predmeta i tragova dela isuviše je velika zbog čega treba razmisliti pre određivanja ovakve operativno-taktičke mere.
Gde se može naći lice koje treba lišiti slobode?
Ako je to lice u bekstvu ili se negde sakriva u mestu prebivališta kriminalista će prvo pokušati da stvori sliku o tome gde se ono moglo skloniti s obzirom na položaj i celokupno stanje.
Pri ovoj analizi treba osobito uzeti u obzir njegove:
- imovinske prilike,
- radni odnos,
- odnose i veze sa raznim licima,
- a ako je u pitanju muškarac osobito njegove odnose sa ženama i obrnuto.