27-07-2012, 02:39 PM
УВОД
САДРЖАЈ
Еколошка криза се током праћења развоја еколошке мисли, па и од настанка екологије као самосталне научне дисциплине, до данас, испољавала у својим разноликим облицима. Тако се еколошка криза појављује паралелно са настанком и развојем људске цивилизације - у једном облику: загађења природне средине. Наравно, то загађење природне средине је бивало сразмерно степену укупног развоја људске цивилизације. Стога је тај први облик еколошке кризе објективно присутан, са мање-више незнатним степеном, током читаве историје наше цивилизације, и он се протеже све до половине XX века.
Најзаоштренији облик еколошке кризе је деструкција. Овај облик еколошке кризе изражава стање пропадања природне средине, у којем су неки њени делови потпуно уништени и не могу се обновити, а да се неки делови уз квалификовану помоћ и напор човека и саме природе, могу обновити. Савремени рат и модерно наоружање се узимају као највеће зло за људску и природну средину јер узрокују застрашујуће облике деструкције, те су неупоредиво највећа опасност и претња за опстанак и људске врсте и природе. Последице локалних ратова у савременом свету доводе до загађености тла, воде, ваздуха. Степен угрожености људске и природне средине су такви да би државе морале што хитније да предузму мере барем ублажавања пропадања и људске врсте и природе. Еколошки проблеми су бројни и објективно тешки за решавање. Сваке године изчезне близу 40.000 врста (34 000 биљних врста и 5200 животињских врста широм света су пред изумирањем, а много хиљада њих изумре пре него што буду уврштене у списак угрожених). С њима нестаје и могућност њихове употребе у медицини и науци која би могло помоћи човчанству у смањивању глади и проналажењу лекова за разне болести.
Најзаоштренији облик еколошке кризе је деструкција. Овај облик еколошке кризе изражава стање пропадања природне средине, у којем су неки њени делови потпуно уништени и не могу се обновити, а да се неки делови уз квалификовану помоћ и напор човека и саме природе, могу обновити. Савремени рат и модерно наоружање се узимају као највеће зло за људску и природну средину јер узрокују застрашујуће облике деструкције, те су неупоредиво највећа опасност и претња за опстанак и људске врсте и природе. Последице локалних ратова у савременом свету доводе до загађености тла, воде, ваздуха. Степен угрожености људске и природне средине су такви да би државе морале што хитније да предузму мере барем ублажавања пропадања и људске врсте и природе. Еколошки проблеми су бројни и објективно тешки за решавање. Сваке године изчезне близу 40.000 врста (34 000 биљних врста и 5200 животињских врста широм света су пред изумирањем, а много хиљада њих изумре пре него што буду уврштене у списак угрожених). С њима нестаје и могућност њихове употребе у медицини и науци која би могло помоћи човчанству у смањивању глади и проналажењу лекова за разне болести.
САДРЖАЈ
УВОД 3
1. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ СА ОСВРТОМ НА ГЛОБАЛИЗАЦИЈУ 5
1.1 Глобализација и технологије 7
1.2 Проблеми на путу одрживог развоја 11
1.3 Принципи глобалне Стратегије одрживог развоја 11
1.4 Проблеми у управљању природним ресурсима 12
1.5 Основни концепти у процењивању резерви природних ресурса 13
2. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ 15
ЗАКЉУЧАК 17
ЛИТЕРАТУРА 19
1. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ СА ОСВРТОМ НА ГЛОБАЛИЗАЦИЈУ 5
1.1 Глобализација и технологије 7
1.2 Проблеми на путу одрживог развоја 11
1.3 Принципи глобалне Стратегије одрживог развоја 11
1.4 Проблеми у управљању природним ресурсима 12
1.5 Основни концепти у процењивању резерви природних ресурса 13
2. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ 15
ЗАКЉУЧАК 17
ЛИТЕРАТУРА 19