04-06-2010, 12:29 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije, Finansija, Ekonomike i Elektronsko poslovanje.
Na početku XXI veka, najšira javnost je glavna ciljna grupa čije potrebe revizori moraju da zadovolje. Suštinska uloga revizije je da se učine pouzdanijim finansijske informacije za potrebe svetskih tržišta kapitala i uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom sveta, s ciljem sticanja poverenja najšire javnosti u njihov rad.
Javni sektor prolazi kroz značajne promene što je posledica privatizacije mnogih ključnih područja, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipa obaveznog konkurentskog tendera. Razliku između privatnog i javnog sektora su suzile reforme novog javnog menadžmenta. Računovodstveni razvoj se usmerava u pravcu promovisanja budžetiranja, unapređenja godišnjeg izveštavanja i sl. Računovodstvo se pomerilo od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine ka analizi i planiranju budućih promena, što je stvorilo pretpostavke za započinjanje ogromnih promena u javnom sektoru i povezanim organizacijama.
Privredni rast i društvenu stabilnost može osigurati samo transparentna vlada. Razvijanje nove prakse i procedure za upravljanje javnim sektorom je jedan od uslova da bi se vlada učinila odgovornom. Lansiranje razumljivog skupa međunarodnih računovodstvenih standarda( IPSAS ) za javni sektor koji treba da omoguće poređenje između različitih vlada, u različitim delovima sveta, je jedan od mogućih pristupa. IPSAS nisu svemogući ali mogu podržati na odgovarajući način promenu menadžmenta u javnom sektoru i poboljšati predstojeću praksu pa tako stvoriti pogodno tlo za reformu javnog sektora.
Javna preduzeća predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društava koji imaju specifičan položaj u ostvarenju svojih funkcija, isto tako i specifične probleme koji ih pogađaju i sa kojima moraju da se bore. Javna preduzeća deluju kao društva kapitala čiji su vlasnici država i jedinice lokalne samouprave.
Posledice svih nedorečenosti u njihovom ekonomskom profilisanju odnosno u pozicioniranju imovine, obaveza i kapitala, prihoda, rashoda, dobitaka, gubitaka najjasnije se iskazuju u njihovim bilansima. Za sve one koji imaju izražen interes u javnim preduzećima problem su neistiniti i neobjektivni finansijsko računovodstveni iskazi. Revizija finansijsko računovodstvenih iskaza javnih preduzeća ima veliki značaj u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećima kao i u inplementaciji novog javnog menadžmenta. Ubrzanje procesa privatizacije i jačanje njegove transparentnosti predstavlja najbrži način da se privuku strane investicije u većem obimu. Među mnogobrojnim prioritetima Razvojne strategije kod nas, je ubrzanje procesa privatizacije kao i jačanje njegove transparentnosti, a koja bi predstavljala najbrži i najlakši način za privlačenje stranih investicija, koje su nam neophodne zbog povećanja zaposlenosti, tehnološke modernizacije industrije sa ciljem podizanja njene konkurentnosti na stranom tržištu.
Međutim zbog neatraktivnog poslovnog ambijenta država je u ponižavajuće visokom obimu zavisna od međunarodne pomoći. Aktivni poslovni ambijent koji bi bio atraktivan za strane investitore, mogao bi se stvoriti u relativno kratkom roku, kada bi za to postojala politička volja. S obzirom da je kod nas štednja još uvek na niskom nivou, strane investicije su praktično, jedini raspoloživi izvor i preduslov za ekonomski razvoj.
Direktne strane investicije tipa „green field“ su veoma poželjne, ali ovih investicija neće biti sve dok se sistemski ne reše pitanja finansiranja i kvaliteta investicionih projekata i dok se ne preuredi zakonska regulativa tako da postane prijateljski orijentisana prema stranim investitorima...
Na početku XXI veka, najšira javnost je glavna ciljna grupa čije potrebe revizori moraju da zadovolje. Suštinska uloga revizije je da se učine pouzdanijim finansijske informacije za potrebe svetskih tržišta kapitala i uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom sveta, s ciljem sticanja poverenja najšire javnosti u njihov rad.
Javni sektor prolazi kroz značajne promene što je posledica privatizacije mnogih ključnih područja, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipa obaveznog konkurentskog tendera. Razliku između privatnog i javnog sektora su suzile reforme novog javnog menadžmenta. Računovodstveni razvoj se usmerava u pravcu promovisanja budžetiranja, unapređenja godišnjeg izveštavanja i sl. Računovodstvo se pomerilo od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine ka analizi i planiranju budućih promena, što je stvorilo pretpostavke za započinjanje ogromnih promena u javnom sektoru i povezanim organizacijama.
Privredni rast i društvenu stabilnost može osigurati samo transparentna vlada. Razvijanje nove prakse i procedure za upravljanje javnim sektorom je jedan od uslova da bi se vlada učinila odgovornom. Lansiranje razumljivog skupa međunarodnih računovodstvenih standarda( IPSAS ) za javni sektor koji treba da omoguće poređenje između različitih vlada, u različitim delovima sveta, je jedan od mogućih pristupa. IPSAS nisu svemogući ali mogu podržati na odgovarajući način promenu menadžmenta u javnom sektoru i poboljšati predstojeću praksu pa tako stvoriti pogodno tlo za reformu javnog sektora.
Javna preduzeća predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društava koji imaju specifičan položaj u ostvarenju svojih funkcija, isto tako i specifične probleme koji ih pogađaju i sa kojima moraju da se bore. Javna preduzeća deluju kao društva kapitala čiji su vlasnici država i jedinice lokalne samouprave.
Posledice svih nedorečenosti u njihovom ekonomskom profilisanju odnosno u pozicioniranju imovine, obaveza i kapitala, prihoda, rashoda, dobitaka, gubitaka najjasnije se iskazuju u njihovim bilansima. Za sve one koji imaju izražen interes u javnim preduzećima problem su neistiniti i neobjektivni finansijsko računovodstveni iskazi. Revizija finansijsko računovodstvenih iskaza javnih preduzeća ima veliki značaj u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećima kao i u inplementaciji novog javnog menadžmenta. Ubrzanje procesa privatizacije i jačanje njegove transparentnosti predstavlja najbrži način da se privuku strane investicije u većem obimu. Među mnogobrojnim prioritetima Razvojne strategije kod nas, je ubrzanje procesa privatizacije kao i jačanje njegove transparentnosti, a koja bi predstavljala najbrži i najlakši način za privlačenje stranih investicija, koje su nam neophodne zbog povećanja zaposlenosti, tehnološke modernizacije industrije sa ciljem podizanja njene konkurentnosti na stranom tržištu.
Međutim zbog neatraktivnog poslovnog ambijenta država je u ponižavajuće visokom obimu zavisna od međunarodne pomoći. Aktivni poslovni ambijent koji bi bio atraktivan za strane investitore, mogao bi se stvoriti u relativno kratkom roku, kada bi za to postojala politička volja. S obzirom da je kod nas štednja još uvek na niskom nivou, strane investicije su praktično, jedini raspoloživi izvor i preduslov za ekonomski razvoj.
Direktne strane investicije tipa „green field“ su veoma poželjne, ali ovih investicija neće biti sve dok se sistemski ne reše pitanja finansiranja i kvaliteta investicionih projekata i dok se ne preuredi zakonska regulativa tako da postane prijateljski orijentisana prema stranim investitorima...