20-07-2012, 01:20 PM
Uvod
Sadržaj
Azot. - Da bi organizam mogao sintetizovati aminokiseline (i belančevine), purinske i pirimidinske nukleotide, i neke vitamine, u podlozi treba da bude pristupačan izvor azota.
Atomi azota postoje u prirodnim uslovima u različitom stepenu oksidacije, poče od +6 (NO3) do - 3 (NH4+). Postoje podaci da mikroorganizmi koriste azot iz neorganskih jedinjenja (»aminoautotrofi«) u kojima je atom azota u svim ovim stanjima valentnosti, izuzev možda +6 (NO3). Nije čudo što mikroorganizmi obično daju prednost amonijevom jonu, jer se atom azota uključuje u organska jedinjeja baš u vidu takvog jona. Nitrat (NO3) - stepen oksidacije +5 mogu da koriste alge i gljive, a manje bakterije i kvasci. Sposobnost mikroorganizama za fiksaciju azota u gasovitom stanju (N2, stepen oksidacije 0) izučavana je niz godina, uglavnom zbog mogućeg značaja ovog procesa za povećanje plodnosti zemljišta.
Dugo se smatralo da je sposobnost fiksacije azota ograničen na mali broj bakterija (Azotobacter, Clostridium i Rhizobium spp), a takođe na plavo - zelene alge, ali su poslednji radovi sa upotrebom N215 pokazali da je ta osobina mnogo šire rasprostranjena među mikroorganizmima. Tako je dokazano da azot fiksiraju sojevi Achromobacter, Nocardia i Pseudomonas, azoto-fiksacione gljive predstavljene su vrstama Pullularia. Jedna od najaktivnijih azotfiksacionih bakterija je Aerobacter aerogenes (pri gajenju u anaerobnim uslovima). Verovatno da će se spisak azotfiksacionih mikroorganizama i dalje širiti pri detaljnijem izučavanju ove sposobnosti kod većeg broja organizama.
Organska jedinjenja sa azotom koriste oni mikroorganizmi (»aminohete-rotrofi«) koji mogu da ih razlože, uz izdvajanje amonijaka. Pojedine aminokiseline, na primer, mogu da služe kao jedini izvor azota za mikroorganizme, dok se purini i pirimidini uglavnom koriste, ali ne tako često.
Atomi azota postoje u prirodnim uslovima u različitom stepenu oksidacije, poče od +6 (NO3) do - 3 (NH4+). Postoje podaci da mikroorganizmi koriste azot iz neorganskih jedinjenja (»aminoautotrofi«) u kojima je atom azota u svim ovim stanjima valentnosti, izuzev možda +6 (NO3). Nije čudo što mikroorganizmi obično daju prednost amonijevom jonu, jer se atom azota uključuje u organska jedinjeja baš u vidu takvog jona. Nitrat (NO3) - stepen oksidacije +5 mogu da koriste alge i gljive, a manje bakterije i kvasci. Sposobnost mikroorganizama za fiksaciju azota u gasovitom stanju (N2, stepen oksidacije 0) izučavana je niz godina, uglavnom zbog mogućeg značaja ovog procesa za povećanje plodnosti zemljišta.
Dugo se smatralo da je sposobnost fiksacije azota ograničen na mali broj bakterija (Azotobacter, Clostridium i Rhizobium spp), a takođe na plavo - zelene alge, ali su poslednji radovi sa upotrebom N215 pokazali da je ta osobina mnogo šire rasprostranjena među mikroorganizmima. Tako je dokazano da azot fiksiraju sojevi Achromobacter, Nocardia i Pseudomonas, azoto-fiksacione gljive predstavljene su vrstama Pullularia. Jedna od najaktivnijih azotfiksacionih bakterija je Aerobacter aerogenes (pri gajenju u anaerobnim uslovima). Verovatno da će se spisak azotfiksacionih mikroorganizama i dalje širiti pri detaljnijem izučavanju ove sposobnosti kod većeg broja organizama.
Organska jedinjenja sa azotom koriste oni mikroorganizmi (»aminohete-rotrofi«) koji mogu da ih razlože, uz izdvajanje amonijaka. Pojedine aminokiseline, na primer, mogu da služe kao jedini izvor azota za mikroorganizme, dok se purini i pirimidini uglavnom koriste, ali ne tako često.
Sadržaj
Uvod 3
1 Моdrоzеlеnе bаktеriје (Cyanophyta) 4
1.1 Pullularia 5
1.2 Aerobacter aerogenes 6
2 Izvori azota kod mikroorganizama 7
2.1 Usvajanje nitratnog azota 8
2.2 Usvajanje azota iz soli amonijaka 8
2.3 Usvajanje azota iz organskih jedinjenja 8
3 Azotofiksator 10
3.1 Hemizam azotofiksacije 10
3.2 Značaj azotofiksatora 11
3.3 Ciklus kruženja azota 11
3.4 Slobodni azotofiksator 11
4 Biološka fiksacija azota 13
Zaključak 14
Literatura 15
1 Моdrоzеlеnе bаktеriје (Cyanophyta) 4
1.1 Pullularia 5
1.2 Aerobacter aerogenes 6
2 Izvori azota kod mikroorganizama 7
2.1 Usvajanje nitratnog azota 8
2.2 Usvajanje azota iz soli amonijaka 8
2.3 Usvajanje azota iz organskih jedinjenja 8
3 Azotofiksator 10
3.1 Hemizam azotofiksacije 10
3.2 Značaj azotofiksatora 11
3.3 Ciklus kruženja azota 11
3.4 Slobodni azotofiksator 11
4 Biološka fiksacija azota 13
Zaključak 14
Literatura 15