03-06-2010, 08:01 PM
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из разних области.
Јавна управа се може дефинисати као систем органа, организација и тела и међузависан скуп надлежности, послова и задатака, специфично повезан и вођен са циљем примене правних норми, организационих инструмената, метода управљања, процеса и процедура ради испуњења мандата изабране власти, Скупштине и њене Владе. Њене основне функције су услужна, регулативна, организациона и извршна. Јавна управа се преплиће са развојем државе: целином и њеним саставним деловима, са њеном прошлошћу, садашњошћу и будућношћу.
Свако истраживање јавне управе треба да обухвати елементе историјског, правног и политичког оквира. Разумевање амбијента у коме се успешно може развијати модерна јавна управа увек је одређено:
− Анализом а затим и променом мисије јавног сектора и вредности везаних за увођење тржишта, развојем од контроле грађана ка одговорности управе према грађанима и партиципацији и партнерству грађана у раду државне управе, те контроли грађана над управом у условима међузависности;
− Утицајем вишепартијског система на рад јавне управе;
− Нивоом развоја демократије и елемената цивилног друштва;
− Нивоом, стиловима и методама управљања који одговарају развоју приватног
− сектора;
− Праксом организације секторског извршења политичких одлука од стране органа
− државне управе;
− Облицима, садржајем и односом управног законодавства према укупном
− законодавству;
− Облицима, врстама и садржајем управне контроле и надзора;
− Способношћу државне управе да контролише корупцију и опортунистиучко понашање и утиче на смањење и елиминацију појава корупције кроз поједностављење процедура, рационализацију, побољшање плата и услова рада, мере реорганизације и оспособљавање државних службеника.
Појмови јавне управе и државне управе разликују се утолико што државна управа обухвата знатно мањи број органа и институција изричито одређених законом, док јавна управа сем државне управе обухвата органе и организације којима основна делатност није управног карактера, али који под условима одређеним законом, врше послове који имају управни карактер. Послове државне управе обављају министарства, други републички органи и републичке управне организације. Министарства су органи управе који обављају управне и друге послове у једном или више управних подручја а нису под надзором неког другог органа управе већ су непосредно потчињена Влади. Министарства су одговорна за властиту организацију, менаџмент и едукацију властитог службеничког кадра.
Републичке управе су органи управе у саставу самосталних органа управе (министарства), а образују се за обављање одређених послова републичке управе из делокруга органа који због своје природе, целовитости и начина обављања захтевају самосталност и посебно организовање (управе, инспекторати и др.)- Републичке управе одговорне су министарству у чијем се саставу налазе. Републичке управне организације образују се ради обављања стручних послова и послова републичке управе (заводи, дирекције, секретаријати, агенције, комесаријати, фондови, центри и др.). Органи државне управе непосредно примјењују, односно извршавају законе, друге прописе и акте Народне скупштине, Владе Републике Србије и Председника Републике Србије, решавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају стручне и друге послове.
Ступањем на снагу кодекса понашања државних службеника требало би очекивати да грађани који са њима контактирају имају лакши приступ информацијама и услугама које су им потребне. Истовремено, ти исти грађани неће моћи да службенике подмићују скупим поклонима, јер ће у противном имати проблема и они и службеници. Кодексом понашања, који је влада усвојила 29. фебруара, 2006. године државним службеницима је забрањено да примају поклоне или било какву услугу, осим оних протоколарних. У случају да се деси да службенику буде понуђен већи поклон, дужан је да у року од 24 часа то пријави руководиоцу, направи службену белешку
или потражи сведоке.
Кодекс о понашању не бави се стриктно начином облачења државних службеника, али дискретно наглашава да оно мора бити примерено институцији у којој службеник ради. То значи да нису дозвољене прекратке сукње, велики деколтеи или провидне и прекратке блузе. Осим тога, кодекс службеницима налаже како да поступају са информацијама до којих долазе. Службену тајну не смеју да саопштавају или да је користе у приватне сврхе, али не смеју ни да истичу своју политичку припадност странкама на радном месту. Оно што је посебно важно, државни службеници дужни су да се према странкама и грађанима понашају професионално, љубазно и пристојно, а посебно се то односи на неуке и особе са инвалидитетом.
У случају да државни службеници не поштују кодекс понашања, могу бити подвргнути дисциплинској одговорности. О спровођењу одредаба Кодекса брине Високи службенички савет, који одређује стручну оспособљеност, знање и вештине, код избора службеника. Савет има девет чланова, које именује Влада Србије на шест година.
Јавна управа се може дефинисати као систем органа, организација и тела и међузависан скуп надлежности, послова и задатака, специфично повезан и вођен са циљем примене правних норми, организационих инструмената, метода управљања, процеса и процедура ради испуњења мандата изабране власти, Скупштине и њене Владе. Њене основне функције су услужна, регулативна, организациона и извршна. Јавна управа се преплиће са развојем државе: целином и њеним саставним деловима, са њеном прошлошћу, садашњошћу и будућношћу.
Свако истраживање јавне управе треба да обухвати елементе историјског, правног и политичког оквира. Разумевање амбијента у коме се успешно може развијати модерна јавна управа увек је одређено:
− Анализом а затим и променом мисије јавног сектора и вредности везаних за увођење тржишта, развојем од контроле грађана ка одговорности управе према грађанима и партиципацији и партнерству грађана у раду државне управе, те контроли грађана над управом у условима међузависности;
− Утицајем вишепартијског система на рад јавне управе;
− Нивоом развоја демократије и елемената цивилног друштва;
− Нивоом, стиловима и методама управљања који одговарају развоју приватног
− сектора;
− Праксом организације секторског извршења политичких одлука од стране органа
− државне управе;
− Облицима, садржајем и односом управног законодавства према укупном
− законодавству;
− Облицима, врстама и садржајем управне контроле и надзора;
− Способношћу државне управе да контролише корупцију и опортунистиучко понашање и утиче на смањење и елиминацију појава корупције кроз поједностављење процедура, рационализацију, побољшање плата и услова рада, мере реорганизације и оспособљавање државних службеника.
Појмови јавне управе и државне управе разликују се утолико што државна управа обухвата знатно мањи број органа и институција изричито одређених законом, док јавна управа сем државне управе обухвата органе и организације којима основна делатност није управног карактера, али који под условима одређеним законом, врше послове који имају управни карактер. Послове државне управе обављају министарства, други републички органи и републичке управне организације. Министарства су органи управе који обављају управне и друге послове у једном или више управних подручја а нису под надзором неког другог органа управе већ су непосредно потчињена Влади. Министарства су одговорна за властиту организацију, менаџмент и едукацију властитог службеничког кадра.
Републичке управе су органи управе у саставу самосталних органа управе (министарства), а образују се за обављање одређених послова републичке управе из делокруга органа који због своје природе, целовитости и начина обављања захтевају самосталност и посебно организовање (управе, инспекторати и др.)- Републичке управе одговорне су министарству у чијем се саставу налазе. Републичке управне организације образују се ради обављања стручних послова и послова републичке управе (заводи, дирекције, секретаријати, агенције, комесаријати, фондови, центри и др.). Органи државне управе непосредно примјењују, односно извршавају законе, друге прописе и акте Народне скупштине, Владе Републике Србије и Председника Републике Србије, решавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају стручне и друге послове.
Ступањем на снагу кодекса понашања државних службеника требало би очекивати да грађани који са њима контактирају имају лакши приступ информацијама и услугама које су им потребне. Истовремено, ти исти грађани неће моћи да службенике подмићују скупим поклонима, јер ће у противном имати проблема и они и службеници. Кодексом понашања, који је влада усвојила 29. фебруара, 2006. године државним службеницима је забрањено да примају поклоне или било какву услугу, осим оних протоколарних. У случају да се деси да службенику буде понуђен већи поклон, дужан је да у року од 24 часа то пријави руководиоцу, направи службену белешку
или потражи сведоке.
Кодекс о понашању не бави се стриктно начином облачења државних службеника, али дискретно наглашава да оно мора бити примерено институцији у којој службеник ради. То значи да нису дозвољене прекратке сукње, велики деколтеи или провидне и прекратке блузе. Осим тога, кодекс службеницима налаже како да поступају са информацијама до којих долазе. Службену тајну не смеју да саопштавају или да је користе у приватне сврхе, али не смеју ни да истичу своју политичку припадност странкама на радном месту. Оно што је посебно важно, државни службеници дужни су да се према странкама и грађанима понашају професионално, љубазно и пристојно, а посебно се то односи на неуке и особе са инвалидитетом.
У случају да државни службеници не поштују кодекс понашања, могу бити подвргнути дисциплинској одговорности. О спровођењу одредаба Кодекса брине Високи службенички савет, који одређује стручну оспособљеност, знање и вештине, код избора службеника. Савет има девет чланова, које именује Влада Србије на шест година.