03-06-2010, 06:45 PM
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из разних области.
Људи су мистична и необична бића. Када је Бог стварао људе осим очигледне физичке лепоте, снаге, даривао им је и посебне унутрашње драгоцености.
Те драгоцености су попут правих најфинијих бисера – бели, сјајни, светли... Зато је човек попут једне шкољке која лежи негде тамо на дубини неког мора или језера, крије свој бисер за оне најхрабрије, пронциљиве који ће посегнути за њим. Бисери су својствени само људима. Иако су им дати, људи морају да учине одређене напоре да из пронађу. Људи треба да се настоје да када зароне у себе увек пронађу бисер.
Неки човек је шкољка само са једним бисером како то у природи најчешће и бива али веома вредним и квалитетним. Неки пак имају неким чудом природе више њих са истим особинама као и човек који има само један такав. Ретки су они који их уопште немају, мада посве биће да их они нишу још ни пронашли, ни открили, а на крају може бити да нису ни довољно трагали за њима.
Може се испоставити и да потрага за бисерима и није тако лака, да је тај пут урањања у дубину себе и избацивања бисера на површину одвише тешка. Потребно је снаге, воље, умећа, вештине. Опет треба знати и у ком правцу и смеру трагати, за којим дубинама посегнути јер нису сви бисери исти.
Неки су ту надохвати руке и треба их само покупити, док су неки чак и поред упорног и сталног, једном речју непрекидног трагања тако далеки, дубоки и недоступни. Просто као да чекају посебан тренутак кад ће се сами дати узбрати а до тада остају тајанствени и недодирљиви.
Неки бисери изискују више времена, знања. Просто понекад је потребно да прође тако мало времена да би се бисер пронашао. Некада тај моменат проналажења бисера траје као читава вечност. Може се десити да прођу дани, недеље, месеци па чак и године да би се бисер извукао из шкољке. То је зато што најпре шкољка треба да се формира, створи одређену основу да би дала добар бисер. Опет треба имати и искуства како открити бисер уз што мање узалудно потрошеног времена јер бисер може делимично или пак сасвим изгубити своју вредност ако се не пронађе на време. Јер неки имају сјај који траје и никада не престаје а неки га брзо губе и гасе се. Онда шанса да буду пронађени престаје да постоји. Зато не треба губити време али га ни не штедети, јер извесни бисери то заслужују.
Потрага за бисерима зависи и од нашег става и односа према њима. Да ли је уопште вредно трагати за бисерима, имали то икаквог смисла? Какву вредност бисери имају и шта уистину они представљају?
Бисери су различити а у исто време и тако слични. Различити јер код неких људи они попримају облик талента за нешто специфично и одређено, а код неког таленат за много тога. За неке људе бисер је љубав, способност да се добрим узврати, срећа, осмех, несебичност, посебне и необичне даровитости... У људима бисери побуђују оно најискреније, најплеменитије, најтоплије и зато је томе је садржана сва њихова вредност и драгоценост. Исто тако, као што дешава да хиљаду људи има на хиљаде разних бисера, и да се ни у чему они не поклапају, тако се може десити да један исти бисер поседује опет велики број људи. У томе је њихова мистичност.
Бисери, дакле, могу представљати много тога.
Наравно, осим белих постоје и они црни бисери, они који су сушта супротност од белих. Бели бисери ма колико бели, вредни и блистави могу да одвуку човека у погрешном смеру и постану потпуно некорисни. Зато човек треба да буде пажљив и одмерен, да када открије тај необичан сјај, уложи сав труд и напор да их задржи у таквом стању. Разуме се то није нимало лако. Бисери су осетљиви.
Када их пронађемо, ту се прича не завршава већ напротив тек почиње. Бисере не треба занемаривати ни олако их одбацивати. Њима је потребна нега, о њима се треба стално бринути, поклањати им пажњу, јер једино тако је могуће не дозволити и не допустити да се њихова боја промени и постане тамна. Бисере требамо чувати, унапређивати њихов сјај и белину...
Исто је као и са проналажењем правих бисера. Од шкољке до оног израде најфинијег бисера потребно је много рада. Потребно је да онај небрушени бисер прође читаве фазе и процесе, низ обрадних поступака да би могао да послужи као украсни предмет, накит, да оствари било коју функцију и намену. Тако је и људским бисерима које се налазе негде унутар њих. У сваком моменту и детаљу исто је, нема разлике.
Сачувати пронађени бисер је понекад много теже него га пронаћи. Зашто је то тако? Јер сваки бисер поприлично вреди и вишеструко се исплати. Никада се не зна у ком правцу, он може да нас одведе и какве све границе њиме можемо да досегнемо. Има бисера код којих те размере можемо само донекле да наслутимо а има оних који су непредвидиви и потпуно неочекивани, са којима се никад не зна на чему сте.
Али у томе се састоји њихова драж, која вас изнова тера и тера да трагате за њима, која вам не да да останете равнодушни према њима. То је магична моћ бисера која као кристална кугла зрачи и вуче вас у дубине, даје вам снагу и енергију да истрајете у потрази. Има оних који својом магичношћу умеју да преваре. За неке чак зато и помислимо да су сасвим некорисни и да од њих неће никада бити ништа а онда се преваримо. То се често дешава. Просто, понесе нас узбуђење што смо их открили и на тренутак помислимо.
У потрази нисмо сами. Ту су и други људи са својим бисерима којима нам могу помоћи. Удруженим снагама можемо стићи до дубина у које нисмо могли сами да заронимо. Заправо неке бисере можемо наћи само на овај начин и никако другачије. То је специфична димензија који имају бисери.
Али присутни су и људски бисери које нас намерно могу ометати у потрази, намерно онемогућити да дођемо до њих. То су они исти црни бисери, бисери без сјаја, крути, који нису обрађени на прави начин.
Наравно, има и оних бисера за које се испостави да смо их заиста погрешно проценили. Они за које се највише обрадујемо што смо их пронашли и које смо потајно негде у себи желели да имамо, јер смо их спознали код других и то нам се допало и тада доживимо своје највеће разочарење. Они нису прави, они нису нама својствени, они нама не припадају. Они су плод наше велике жеље да их поседујемо. Али из тог привидног сјаја, могу се настати и неке погодности.
Може се развити дубљи осећај за посезањем оних бисера којих тек требамо да постанемо свесни и избацимо из те дубине на површину.
Људи су мистична и необична бића. Када је Бог стварао људе осим очигледне физичке лепоте, снаге, даривао им је и посебне унутрашње драгоцености.
Те драгоцености су попут правих најфинијих бисера – бели, сјајни, светли... Зато је човек попут једне шкољке која лежи негде тамо на дубини неког мора или језера, крије свој бисер за оне најхрабрије, пронциљиве који ће посегнути за њим. Бисери су својствени само људима. Иако су им дати, људи морају да учине одређене напоре да из пронађу. Људи треба да се настоје да када зароне у себе увек пронађу бисер.
Неки човек је шкољка само са једним бисером како то у природи најчешће и бива али веома вредним и квалитетним. Неки пак имају неким чудом природе више њих са истим особинама као и човек који има само један такав. Ретки су они који их уопште немају, мада посве биће да их они нишу још ни пронашли, ни открили, а на крају може бити да нису ни довољно трагали за њима.
Може се испоставити и да потрага за бисерима и није тако лака, да је тај пут урањања у дубину себе и избацивања бисера на површину одвише тешка. Потребно је снаге, воље, умећа, вештине. Опет треба знати и у ком правцу и смеру трагати, за којим дубинама посегнути јер нису сви бисери исти.
Неки су ту надохвати руке и треба их само покупити, док су неки чак и поред упорног и сталног, једном речју непрекидног трагања тако далеки, дубоки и недоступни. Просто као да чекају посебан тренутак кад ће се сами дати узбрати а до тада остају тајанствени и недодирљиви.
Неки бисери изискују више времена, знања. Просто понекад је потребно да прође тако мало времена да би се бисер пронашао. Некада тај моменат проналажења бисера траје као читава вечност. Може се десити да прођу дани, недеље, месеци па чак и године да би се бисер извукао из шкољке. То је зато што најпре шкољка треба да се формира, створи одређену основу да би дала добар бисер. Опет треба имати и искуства како открити бисер уз што мање узалудно потрошеног времена јер бисер може делимично или пак сасвим изгубити своју вредност ако се не пронађе на време. Јер неки имају сјај који траје и никада не престаје а неки га брзо губе и гасе се. Онда шанса да буду пронађени престаје да постоји. Зато не треба губити време али га ни не штедети, јер извесни бисери то заслужују.
Потрага за бисерима зависи и од нашег става и односа према њима. Да ли је уопште вредно трагати за бисерима, имали то икаквог смисла? Какву вредност бисери имају и шта уистину они представљају?
Бисери су различити а у исто време и тако слични. Различити јер код неких људи они попримају облик талента за нешто специфично и одређено, а код неког таленат за много тога. За неке људе бисер је љубав, способност да се добрим узврати, срећа, осмех, несебичност, посебне и необичне даровитости... У људима бисери побуђују оно најискреније, најплеменитије, најтоплије и зато је томе је садржана сва њихова вредност и драгоценост. Исто тако, као што дешава да хиљаду људи има на хиљаде разних бисера, и да се ни у чему они не поклапају, тако се може десити да један исти бисер поседује опет велики број људи. У томе је њихова мистичност.
Бисери, дакле, могу представљати много тога.
Наравно, осим белих постоје и они црни бисери, они који су сушта супротност од белих. Бели бисери ма колико бели, вредни и блистави могу да одвуку човека у погрешном смеру и постану потпуно некорисни. Зато човек треба да буде пажљив и одмерен, да када открије тај необичан сјај, уложи сав труд и напор да их задржи у таквом стању. Разуме се то није нимало лако. Бисери су осетљиви.
Када их пронађемо, ту се прича не завршава већ напротив тек почиње. Бисере не треба занемаривати ни олако их одбацивати. Њима је потребна нега, о њима се треба стално бринути, поклањати им пажњу, јер једино тако је могуће не дозволити и не допустити да се њихова боја промени и постане тамна. Бисере требамо чувати, унапређивати њихов сјај и белину...
Исто је као и са проналажењем правих бисера. Од шкољке до оног израде најфинијег бисера потребно је много рада. Потребно је да онај небрушени бисер прође читаве фазе и процесе, низ обрадних поступака да би могао да послужи као украсни предмет, накит, да оствари било коју функцију и намену. Тако је и људским бисерима које се налазе негде унутар њих. У сваком моменту и детаљу исто је, нема разлике.
Сачувати пронађени бисер је понекад много теже него га пронаћи. Зашто је то тако? Јер сваки бисер поприлично вреди и вишеструко се исплати. Никада се не зна у ком правцу, он може да нас одведе и какве све границе њиме можемо да досегнемо. Има бисера код којих те размере можемо само донекле да наслутимо а има оних који су непредвидиви и потпуно неочекивани, са којима се никад не зна на чему сте.
Али у томе се састоји њихова драж, која вас изнова тера и тера да трагате за њима, која вам не да да останете равнодушни према њима. То је магична моћ бисера која као кристална кугла зрачи и вуче вас у дубине, даје вам снагу и енергију да истрајете у потрази. Има оних који својом магичношћу умеју да преваре. За неке чак зато и помислимо да су сасвим некорисни и да од њих неће никада бити ништа а онда се преваримо. То се често дешава. Просто, понесе нас узбуђење што смо их открили и на тренутак помислимо.
У потрази нисмо сами. Ту су и други људи са својим бисерима којима нам могу помоћи. Удруженим снагама можемо стићи до дубина у које нисмо могли сами да заронимо. Заправо неке бисере можемо наћи само на овај начин и никако другачије. То је специфична димензија који имају бисери.
Али присутни су и људски бисери које нас намерно могу ометати у потрази, намерно онемогућити да дођемо до њих. То су они исти црни бисери, бисери без сјаја, крути, који нису обрађени на прави начин.
Наравно, има и оних бисера за које се испостави да смо их заиста погрешно проценили. Они за које се највише обрадујемо што смо их пронашли и које смо потајно негде у себи желели да имамо, јер смо их спознали код других и то нам се допало и тада доживимо своје највеће разочарење. Они нису прави, они нису нама својствени, они нама не припадају. Они су плод наше велике жеље да их поседујемо. Али из тог привидног сјаја, могу се настати и неке погодности.
Може се развити дубљи осећај за посезањем оних бисера којих тек требамо да постанемо свесни и избацимо из те дубине на површину.