03-06-2010, 06:35 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.
Bivše socijalističke, danas tranzitorne ekonomije, su prošle različite faze u pogledu odnosa prema ulozi javnih investcija u prcesu transformacije njihovih privreda. Išlo se iz faze sumnji, preko faze euforije i poslednjem koraku opet sumnji u pogledu uloge i značaja javnih investicija za razvoj nacionalne privrede.
Na jednoj strani su stavovi koji prilivu stranog kapitala pripisuju ne samo više stope rasta i ubrzanje strukturnih reformi, već i poboljšanje eksterne finansijske situacije zemlje, povećanje deviznih rezervi, manja ograničenja u tekućem bilansu, liberalizaciju deviznih restrikcija i dobijanje povoljnijeg kreditnog rejtinga. Sa druge strane su ona mišljenja, koja u prvi plan ističu negativne efekte angažmana stranih investitora u domaćoj privredi, vezane za rast trgovinskog deficita, zaobilaženje poreskih obaveza, repatrijaciju profita i potiskivanje lokalnih rivala.
ULAGANJE U INFRASTRUKTURU I VELIKE GRAĐEVINSKE OBJEKTE
Novi koncept planiranja infrastrukture predstavlja težnju da sve dobro iz vremena razvoja i ekspanzije i primenjivo iz vremena krize i rata, ugradi u već proverene metodologije razvijenih zemanja. Pre svega ciljevi i zadaci strategije planiranja infrastrukture nemaju alternativu, tako da obuhvataju:
1. Prirodne resurse (Očuvanje i zaštita izvorišta vode, Racionalno korišćenje i ušteda energije, Očuvanje i zaštita poljoprivrednog i šumskog zemljišta).
2. Ekologiju i životnu sredinu (Očuvanje ekološki vrednih i neponovljivih ekosistema, Umanjivanje negativnih uticaja na životnu sredinu, Unapređivanje tehničko-tehnoloških rešenja elemenata infrastrukture i smanjivanja opterećenja životne sredine - zagađenje vode, zemljišta i vazduha, buka, vizuelno…, Razvoj infrastrukturnih sistema za zaštitu životne sredine - gas, daljinsko grejanje, kanalizaciona mreža, sistemi za prečišćavanje otpadnih voda,...).
3. Jednakost (Poboljšanje pristupačnosti infrastrukturi kroz razvoj mreža i druge mere, Izgradnja infrastruktura u nerazvijenim prostorima i siromašnim naseljima, Inter generacijska jednakost - ekonomija, ekologija).
4. Funkciju (Obezbeđivanje korisnika infrastrukturnim i komunalnim uslugama, Sukcesivna rekonstrukcija i zamena postojećih objekata i vodova kako bi se održala tehnička gotovost i pouzdanost sistema, Obezbeđivanje tehničkih mogućnosti za priključivanje novih korisnika i aktiviranje prostora).
5. Standarde Definisanje diferenciranih standarda prostornih i komunalnih usluga, Razvoj i podizanje standarda kroz vreme, Podizanje standarda zaštite od infrastrukture - prečišćavanje vode, aerozagađenje, buka, vibracije, zauzimanje zemljišta).
6. Prostornu i urbanu produktivnost (Podrška rekonstruisanju ekonomije u privrednim rejonima i radnim zonama, Unapređivanje upravljanja infrastrukturom kroz podelu odgovornosti i poboljšanje efikasnosti u obezbeđivanju usluga, Adaptacija i proširivanje infrastrukturno opremljenog prostora za razvoj privrednih aktivnosti, Podsticanje ekonomičnosti).
7. Građevinsko zemljište (Regulisanje razvoja građeviskog zemljišta, Praćenje i usmeravanje razvojnih inicijativa u prostoru, Dokompletiranje infrastrukturno neopremljenog zemljišta, Formiranje novih lokacija i razvojnih pravaca).
8. Nove tehnologije (Razvoj i uvođenje novih tehnologija u funkcionisanje infrastrukture - nove opreme).
9. Metodologiju (Razvoj planerskih tehnika i metoda na koordinaciji strateškog planiranja infrastrukture i srednjoročnog programiranja izgradnje, Prilagođavanje metodologije uslovima razvoja države, regiona, atraktivnih destinacija, opštine i naselja autentičnim potrebama i mogućnostima).
Svih devet ciljeva i zadataka moraju biti predmet aktivnosti u složenom procesu planiranja infrastrukture, ali ćemo se fokusirati na metodologiju jer se u okviru nje može sagledati novi koncept planiranja infrastrukture.
Na početku se moramo osvrnuti na osnovna pravila planiranja infrastrukture, koja egzistiraju u razvijenim zemljama. U njihovim razvojnim uslovima potencira se da je:
U našim uslovima kada planiranje počinje da ulazi u institucijalne okvire, a programiranje još uvek nije shvaćeno kao pravi i jedini način implementacije/sprovođenja strateških planova i dokumenata, situaciju usložava mogućnost da se gradi van građevinskih
Bivše socijalističke, danas tranzitorne ekonomije, su prošle različite faze u pogledu odnosa prema ulozi javnih investcija u prcesu transformacije njihovih privreda. Išlo se iz faze sumnji, preko faze euforije i poslednjem koraku opet sumnji u pogledu uloge i značaja javnih investicija za razvoj nacionalne privrede.
Na jednoj strani su stavovi koji prilivu stranog kapitala pripisuju ne samo više stope rasta i ubrzanje strukturnih reformi, već i poboljšanje eksterne finansijske situacije zemlje, povećanje deviznih rezervi, manja ograničenja u tekućem bilansu, liberalizaciju deviznih restrikcija i dobijanje povoljnijeg kreditnog rejtinga. Sa druge strane su ona mišljenja, koja u prvi plan ističu negativne efekte angažmana stranih investitora u domaćoj privredi, vezane za rast trgovinskog deficita, zaobilaženje poreskih obaveza, repatrijaciju profita i potiskivanje lokalnih rivala.
ULAGANJE U INFRASTRUKTURU I VELIKE GRAĐEVINSKE OBJEKTE
Novi koncept planiranja infrastrukture predstavlja težnju da sve dobro iz vremena razvoja i ekspanzije i primenjivo iz vremena krize i rata, ugradi u već proverene metodologije razvijenih zemanja. Pre svega ciljevi i zadaci strategije planiranja infrastrukture nemaju alternativu, tako da obuhvataju:
1. Prirodne resurse (Očuvanje i zaštita izvorišta vode, Racionalno korišćenje i ušteda energije, Očuvanje i zaštita poljoprivrednog i šumskog zemljišta).
2. Ekologiju i životnu sredinu (Očuvanje ekološki vrednih i neponovljivih ekosistema, Umanjivanje negativnih uticaja na životnu sredinu, Unapređivanje tehničko-tehnoloških rešenja elemenata infrastrukture i smanjivanja opterećenja životne sredine - zagađenje vode, zemljišta i vazduha, buka, vizuelno…, Razvoj infrastrukturnih sistema za zaštitu životne sredine - gas, daljinsko grejanje, kanalizaciona mreža, sistemi za prečišćavanje otpadnih voda,...).
3. Jednakost (Poboljšanje pristupačnosti infrastrukturi kroz razvoj mreža i druge mere, Izgradnja infrastruktura u nerazvijenim prostorima i siromašnim naseljima, Inter generacijska jednakost - ekonomija, ekologija).
4. Funkciju (Obezbeđivanje korisnika infrastrukturnim i komunalnim uslugama, Sukcesivna rekonstrukcija i zamena postojećih objekata i vodova kako bi se održala tehnička gotovost i pouzdanost sistema, Obezbeđivanje tehničkih mogućnosti za priključivanje novih korisnika i aktiviranje prostora).
5. Standarde Definisanje diferenciranih standarda prostornih i komunalnih usluga, Razvoj i podizanje standarda kroz vreme, Podizanje standarda zaštite od infrastrukture - prečišćavanje vode, aerozagađenje, buka, vibracije, zauzimanje zemljišta).
6. Prostornu i urbanu produktivnost (Podrška rekonstruisanju ekonomije u privrednim rejonima i radnim zonama, Unapređivanje upravljanja infrastrukturom kroz podelu odgovornosti i poboljšanje efikasnosti u obezbeđivanju usluga, Adaptacija i proširivanje infrastrukturno opremljenog prostora za razvoj privrednih aktivnosti, Podsticanje ekonomičnosti).
7. Građevinsko zemljište (Regulisanje razvoja građeviskog zemljišta, Praćenje i usmeravanje razvojnih inicijativa u prostoru, Dokompletiranje infrastrukturno neopremljenog zemljišta, Formiranje novih lokacija i razvojnih pravaca).
8. Nove tehnologije (Razvoj i uvođenje novih tehnologija u funkcionisanje infrastrukture - nove opreme).
9. Metodologiju (Razvoj planerskih tehnika i metoda na koordinaciji strateškog planiranja infrastrukture i srednjoročnog programiranja izgradnje, Prilagođavanje metodologije uslovima razvoja države, regiona, atraktivnih destinacija, opštine i naselja autentičnim potrebama i mogućnostima).
Svih devet ciljeva i zadataka moraju biti predmet aktivnosti u složenom procesu planiranja infrastrukture, ali ćemo se fokusirati na metodologiju jer se u okviru nje može sagledati novi koncept planiranja infrastrukture.
Na početku se moramo osvrnuti na osnovna pravila planiranja infrastrukture, koja egzistiraju u razvijenim zemljama. U njihovim razvojnim uslovima potencira se da je:
U našim uslovima kada planiranje počinje da ulazi u institucijalne okvire, a programiranje još uvek nije shvaćeno kao pravi i jedini način implementacije/sprovođenja strateških planova i dokumenata, situaciju usložava mogućnost da se gradi van građevinskih