03-06-2010, 06:29 PM
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz raznih oblasti.
Automatizacija (od starogrčke reči = koji sam upravlja), robotizacija, industrijska automatizacija, ili numerička kontrola je upotreba kontrolnih sistema kakvi su računari da bi se kontrolisala industrijska mašinerija i procesi, u nameri da se zamene ljudski operateri. U oblasti industrijalizacije ovo je korak posle mehanizacije. I dok je mehanizacija obezbeđivala ljudima mašine koje bi im pomagale u fizičkim aspektima posla, automatizacija pored toga u velikoj meri smanjuje potrebu za ljudskim senzornim i mentalnim sposobnostima.
Automatizacija igra sve značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji i svakodnevnom iskustvu. Inženjeri teže da kombinuju automatizovane uređaje sa matematičkim i organizacionim alatkama kako bi napravili složene sisteme za sve veću oblast primena i ljudskih aktivnosti.
Još uvek ima mnogo poslova koji nisu u neposrednoj opasnosti od automatizacije. Nije izmišljen nijedan uređaj koji bi mogao da se poredi sa ljudskim okom u preciznosti i tačnosti izvršavanja mnogih zadataka, niti sa ljudskim uhom. Čak su i ljudi sa hendikepom u stanju da identifikuju i razlikuju mnogo više mirisa nego što to može bilo koji automatizovani uređaj. Ljudsko prepoznavanje šablona, prepoznavanje jezika i sposobnost za produkovanje jezika su daleko ispred svega sto su trenutno zamislili inženjeri automatizacije.
Specijalizovani pojačani računari, koji se zovu programabilni logički kontroleri (PLCs), koriste se često da bi se sinhronizovao upliv unosaka iz fizičkih senzora i događaja sa uplivom proizvoda. Ovo vodi preciznom upravljanju koje omogućava strogu kontrolu skoro svih industrijskih procesa. (Ljudi su strahovali da će ovaj uređaj, pošto je toliko rasprostranjen u celom industrijskom svetu, biti osetljiv na "Y2K bug" sa veoma opasnim posledicama.)
Čovek-mašina interfejsi (HMI) ili računarski ljudski interfejsi (CHI) obično se koriste za komunikaciju sa programabilno logičkim kontrolerima i drugim računarima, kao što su oni za unos ipraćenje temperature i pritisaka za dalju automatizovanu kontrolu ili sigurnosno reagovanje. Ljudi koji prate i kontrolišu ove interfejse često se nazivaju nepokretnim inženjerima.
Drugi oblik automatizacije koji uključuje računare je automatizovano testiranje, u kome je računarski kontrolisana automatizovana oprema za testiranje programirana da simulira ljude koji ručno testiraju aplikaciju. Ovo se često postiže korišćenjem automatizovanih alatki u testiranju koje stvaraju specijalne zapise (koji su napisani kao računarski programi) a koji usmeravaju ovu automatizovanu opremu kako bi se test izvršio.
Konačno, poslednji oblik automatizacije je softver-automatizacija, tj. kada računar uz pomoć makro-rekorder softvera snima sekvence korisnikove akcije (miša i tastature) kao makro za kasnije ponovno puštanje.
Socijalna pitanja automatizacije
Automatizacija je pokrenula nekoliko bitnih društvenih pitanja. Među njima je i uticaj automatizacije na zapošljavanje. Ludi su bili društveni pokret engleskih tekstilnih radnika ranih 1800-ih koji su protestovali protiv Žakarovih automatizovanih mašina za tkanje - često uništavajući takve mašine, jer su osećali da su njihova radna mesta ugrožena. Od tada se termin ludita primenjuje za svakoga ko je protiv napretka u tehnologiji.
Neki tvrde da automatizacija vodi većoj stopi zaposlenosti. Jedan autor je izneo sledeći slučaj. Sama pojava automatizacije izazvala je veliki strah. Mislilo se da će zamenjivanje radnika kompjuterizovanim sistemima dovesti do visoke stope nezaposlenosti. U stvari, upravo suprotno se često pokazalo kao tačno, npr. oslobađanje radne snage omogućilo je da više ljudi dobije poslove koji zahtevaju visoke kvalifikacije, a koji su tipično i bolje plaćeni. Jedna neobična prateća pojava ovakvog pomeranja je da su sada "nekvalifikovani radnici" izvukli korist u "najnaprednijim" zemljama jer je malo ljudi slobodno da zauzme radna mesta koja zahtevaju visoko kvalifikovane radnike.
Oni koji u vidu imaju dugoročne posledice tvrde suprotno. Oni tvrde da je automatizacija tek počela i da sadašnje stanje može da prikrije njen dugoročni uticaj. Mnogi poslovi u proizvodnji nestali su u SAD-u tokom ranih 1990-ih, ali u jednom trenutku veliko povećanje IT poslova (koji su tek sada nadmašeni) istovremeno kompenzuje nedostatak manufakture.
Čini se da automatizacija smanjuje vrednost rada kroz njegovo zamenjivanje manje skupim mašinama; međutim, sveukupni efekat ovoga na radnu snagu u celini ostaje nejasan. Danas je automatizacija radne snage veoma unapređena i nastavlja da se ubrzano unapređuje širom sveta i zahvata sve više kvalifikovanih poslova, istovremeno
Automatizacija (od starogrčke reči = koji sam upravlja), robotizacija, industrijska automatizacija, ili numerička kontrola je upotreba kontrolnih sistema kakvi su računari da bi se kontrolisala industrijska mašinerija i procesi, u nameri da se zamene ljudski operateri. U oblasti industrijalizacije ovo je korak posle mehanizacije. I dok je mehanizacija obezbeđivala ljudima mašine koje bi im pomagale u fizičkim aspektima posla, automatizacija pored toga u velikoj meri smanjuje potrebu za ljudskim senzornim i mentalnim sposobnostima.
Automatizacija igra sve značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji i svakodnevnom iskustvu. Inženjeri teže da kombinuju automatizovane uređaje sa matematičkim i organizacionim alatkama kako bi napravili složene sisteme za sve veću oblast primena i ljudskih aktivnosti.
Još uvek ima mnogo poslova koji nisu u neposrednoj opasnosti od automatizacije. Nije izmišljen nijedan uređaj koji bi mogao da se poredi sa ljudskim okom u preciznosti i tačnosti izvršavanja mnogih zadataka, niti sa ljudskim uhom. Čak su i ljudi sa hendikepom u stanju da identifikuju i razlikuju mnogo više mirisa nego što to može bilo koji automatizovani uređaj. Ljudsko prepoznavanje šablona, prepoznavanje jezika i sposobnost za produkovanje jezika su daleko ispred svega sto su trenutno zamislili inženjeri automatizacije.
Specijalizovani pojačani računari, koji se zovu programabilni logički kontroleri (PLCs), koriste se često da bi se sinhronizovao upliv unosaka iz fizičkih senzora i događaja sa uplivom proizvoda. Ovo vodi preciznom upravljanju koje omogućava strogu kontrolu skoro svih industrijskih procesa. (Ljudi su strahovali da će ovaj uređaj, pošto je toliko rasprostranjen u celom industrijskom svetu, biti osetljiv na "Y2K bug" sa veoma opasnim posledicama.)
Čovek-mašina interfejsi (HMI) ili računarski ljudski interfejsi (CHI) obično se koriste za komunikaciju sa programabilno logičkim kontrolerima i drugim računarima, kao što su oni za unos ipraćenje temperature i pritisaka za dalju automatizovanu kontrolu ili sigurnosno reagovanje. Ljudi koji prate i kontrolišu ove interfejse često se nazivaju nepokretnim inženjerima.
Drugi oblik automatizacije koji uključuje računare je automatizovano testiranje, u kome je računarski kontrolisana automatizovana oprema za testiranje programirana da simulira ljude koji ručno testiraju aplikaciju. Ovo se često postiže korišćenjem automatizovanih alatki u testiranju koje stvaraju specijalne zapise (koji su napisani kao računarski programi) a koji usmeravaju ovu automatizovanu opremu kako bi se test izvršio.
Konačno, poslednji oblik automatizacije je softver-automatizacija, tj. kada računar uz pomoć makro-rekorder softvera snima sekvence korisnikove akcije (miša i tastature) kao makro za kasnije ponovno puštanje.
Socijalna pitanja automatizacije
Automatizacija je pokrenula nekoliko bitnih društvenih pitanja. Među njima je i uticaj automatizacije na zapošljavanje. Ludi su bili društveni pokret engleskih tekstilnih radnika ranih 1800-ih koji su protestovali protiv Žakarovih automatizovanih mašina za tkanje - često uništavajući takve mašine, jer su osećali da su njihova radna mesta ugrožena. Od tada se termin ludita primenjuje za svakoga ko je protiv napretka u tehnologiji.
Neki tvrde da automatizacija vodi većoj stopi zaposlenosti. Jedan autor je izneo sledeći slučaj. Sama pojava automatizacije izazvala je veliki strah. Mislilo se da će zamenjivanje radnika kompjuterizovanim sistemima dovesti do visoke stope nezaposlenosti. U stvari, upravo suprotno se često pokazalo kao tačno, npr. oslobađanje radne snage omogućilo je da više ljudi dobije poslove koji zahtevaju visoke kvalifikacije, a koji su tipično i bolje plaćeni. Jedna neobična prateća pojava ovakvog pomeranja je da su sada "nekvalifikovani radnici" izvukli korist u "najnaprednijim" zemljama jer je malo ljudi slobodno da zauzme radna mesta koja zahtevaju visoko kvalifikovane radnike.
Oni koji u vidu imaju dugoročne posledice tvrde suprotno. Oni tvrde da je automatizacija tek počela i da sadašnje stanje može da prikrije njen dugoročni uticaj. Mnogi poslovi u proizvodnji nestali su u SAD-u tokom ranih 1990-ih, ali u jednom trenutku veliko povećanje IT poslova (koji su tek sada nadmašeni) istovremeno kompenzuje nedostatak manufakture.
Čini se da automatizacija smanjuje vrednost rada kroz njegovo zamenjivanje manje skupim mašinama; međutim, sveukupni efekat ovoga na radnu snagu u celini ostaje nejasan. Danas je automatizacija radne snage veoma unapređena i nastavlja da se ubrzano unapređuje širom sveta i zahvata sve više kvalifikovanih poslova, istovremeno