02-06-2010, 11:05 PM
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz ekonomije i ekonomike.
U ovom radu biće reči o poslovanju evropskih kompanija u uslovima svetske ekonomske krize. Otkako postoje berze i složeni finansijski sistemi, javljale su se i finansijske krize. Nekada su one obuhvatale delove sveta, a nekada, kao na primer 1929-1930. godine, gotovo čitavu planetu.
Najopštije rečeno, finansijske krize predstavljaju kontinuirani proces opšteg pada tržišnih cena hartija od vrednosti na određenom tržištu. I shodno tome, najčešće su samo odraz privredne krize. Ipak, finansijske krize mogu prethoditi privrednim i biti njihov uzrok. Prethodno pomenuta privredna kriza 1929-1930. godine tipičan je primer krize nastale usled berzanskog kraha i pada tržišne cene gotovo svih hartija od vrednosti.
Ovde se na završava problematika nastanka i razvitka krize jer se ona sastoji od niza elemenata koji se jedan na drugi nadovezuju, čineći gotovo nemogućim utvrđivanje njenog početka i njenog kraj.
U slučaju krize, pad cena na finansijskom tržištu uslovljen je, razume se, padom tražnje za hartijama od vrednosti. Razlog ovome leži u činjenici da investitori ne mogu ili jednostavno ne žele da svoj novac ulože u određenu hartiju. Bilo da je problem u nepoverenju ili nepostojanju slobodnih finansijskih sredstava, epilog je isti - cene padaju.
Kada se ovaj proces odvija na opštem nivou, razumljivo dolazi da panične spirale rasprodaje, u kojoj investitori žele da što pre izađu iz svojih pozicija kako bi sačuvali uloženo. Ovaj proces prenosi se dalje na privredu i kompanije čije se hartije kotiraju na berzama, pa tako one gube mogućnost daljeg finansiranja i prinuđene su na, u najmanju ruku, usporavanje rasta, ali češće na smanjenje obima proizvodnje.
A kako je, nažalost, uvek najlakše rešiti se radnika ili, u blažem slučaju, smanjiti im plate, ionako oskudna tražnja za proizvodima dodatno se smanjuje, dovodeći privredu do recesije – perioda osetno smanjenog obima proizvodnje i trgovine, uz značajno povećanje nezaposlenosti.
SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
„Loša dugoročna privredna politika najmoćnije zemlje na svetu dovela do globalne krize. Investicione banke gube svoju likvidnost. U pokušaju saniranja posledica, države osnivaju finansijske fondove kao pomoć privredi.“
Nebojša Stojanović za magazin Žurnalist
Ekonomski pad koji je sada prisutan u čitavom svetu počeo je kao kriza na američkom hipotekarnom tržištu. Kada su prezaduženi kupci nekretnina počeli da kasne sa otplatom svojih kredita, cene nekretnina su pale, a to je dovelo do novih problema sa otplatom kredita. Uskoro zatim postalo je očigledno da su temelji stotina milijardi dolara onoga što se smeštalo u kategoriju najpoželjnijih obveznica mnogo slabiji nego što se ranije mislilo. Kad su plaćanja po osnovu hipotekarnih kredita presahla, prezaduženi institucionalni kupci brzo su potrošili svoje rezerve i počeli da trpe ogromne gubitke. Zbog ovih gubitaka, u kombinaciji sa izuzetnom neizvesnošću u pogledu stvarne vrednosti sredstava u osnovi ovih hartija i zajmoprimčevog finansijskog zdravlja, finansijske institucije su ograničile kreditiranje, i među sobom i prema korisnicima, te tako ugušile kreditno tržište.
Kriza je počela u SAD, ali se neumitno proširila na čitav svet. Međunarodno učešće u hipotekarnim obveznicama SAD značilo je da zajmodavci u svim delovima sveta imaju isti problem. Što je još važnije, neizvesnost je učinila da mnoge strane finansijske institucije obrate veću pažnju drugim baznim sredstvima. To je uključivalo i kredite za njihova tržišta stanova i izgradnje, kao i ogromne kreditne prilive tokom prošle decenije za tržišta u razvoju, poput Centralne i Istočne Evrope (CEE). Ubrzo je postalo očigledno da takvo pozajmljivanje nije imalo adekvatno obezbeđenje u osnovnim ekonomskim elementima, ali da je, u ne tako beznačajnoj meri, uticalo na te osnovne elemente.
Iako je kriza počela kao finansijska kriza, pokazuje se da se preliva i da će se i dalje prelivati na proizvodne sektore1. Iako su mnoge firme manje zadužene i u boljem stanju nego u mnogim ranijim krizama, to nije slučaj sa građanima, a od njih zapravo zavisi krajnja tražnja. To je posebno slučaj na tržištu SAD gde je neto bogatstvo građana do danas u proseku izgubilo deset procenata vrednosti koja se beležila na vrhuncu, pri čemu je „efekat bogatstva” pokrenut cenama sredstava pojačao ovaj ciklus. Sve ukazuje na to da su domaćinstva znatno smanjila potrošnju i da će se ovaj trend nastaviti. Ovo smanjenje tražnje dovodi do ciklusa manjeg obima proizvodnje, manje zaposlenosti, slabijeg kvaliteta sredstava, i, ponovo, do manje tražnje.
Mnogi analitičari u početku su smatrali da će velika tržišta u razvoju, poput Rusije, Indije i Brazila, bolje proći u ovoj krizi nego SAD ili EU. Međutim, kako se kriza razvijala, pokazalo se da to nije slučaj. Očekuje se da će uticaj na tržišta u razvoju biti veliki, čak i na ona sa značajnim rezervama.
Svetska ekonomija je u teškoj situaciji. Hipotekarna kriza i visok spoljnotrgovinski deficit, spustili su vrednost američkog dolara, što je u dugoročnoj perspektivi dovelo do ekonomske krize koja je ozbiljno narušila čitav finansijski sistem Amerike. Da stvar bude još gora, američko tržište je jedno od najvećih na svetu, i na njega se direktno oslanjaju privrede mnogih zemalja, pa se tako američka kriza, poput domino efekta, prenela i na tržište Evropske unije i drugih regiona sveta uslovljavajući pojavu recesije i slom bankarskih sistema. U Evropi, u mnogim zemljama primetan je pad BDP-a (bruto domaći proizvod) i rast inflacije. Zemlje koje su prve osetile posledice ekonomske krize su Velika Britanija i Nemačka. Privrede ovih zemalja su poput američke, vezane za tržište stanova i finansijsku industriju, a pošto su suočene sa ogromnim brojem nenaplativih potraživanja, to direktno utiče na nesolventnost njihovih banaka.
„Gorke plodove“ svetske ekonomske krize verovatno najbolnije oseća Island, kome preti privredni kolaps. Island koji je doskoro važio za jedno od pet ekonomski najprihvatljivijih mesta za život, uputio je zvaničnu molbu Rusiji za dobijanje finansijske pomoći u iznosu od četiri milijarde dolara. Taj novac bi se upotrebio u svojstvu pomoći najvećim islandskim bankama čija dugovanja u ovom trenutku nekoliko puta premašuju bruto domaći proizvod Islanda.
U ovom radu biće reči o poslovanju evropskih kompanija u uslovima svetske ekonomske krize. Otkako postoje berze i složeni finansijski sistemi, javljale su se i finansijske krize. Nekada su one obuhvatale delove sveta, a nekada, kao na primer 1929-1930. godine, gotovo čitavu planetu.
Najopštije rečeno, finansijske krize predstavljaju kontinuirani proces opšteg pada tržišnih cena hartija od vrednosti na određenom tržištu. I shodno tome, najčešće su samo odraz privredne krize. Ipak, finansijske krize mogu prethoditi privrednim i biti njihov uzrok. Prethodno pomenuta privredna kriza 1929-1930. godine tipičan je primer krize nastale usled berzanskog kraha i pada tržišne cene gotovo svih hartija od vrednosti.
Ovde se na završava problematika nastanka i razvitka krize jer se ona sastoji od niza elemenata koji se jedan na drugi nadovezuju, čineći gotovo nemogućim utvrđivanje njenog početka i njenog kraj.
U slučaju krize, pad cena na finansijskom tržištu uslovljen je, razume se, padom tražnje za hartijama od vrednosti. Razlog ovome leži u činjenici da investitori ne mogu ili jednostavno ne žele da svoj novac ulože u određenu hartiju. Bilo da je problem u nepoverenju ili nepostojanju slobodnih finansijskih sredstava, epilog je isti - cene padaju.
Kada se ovaj proces odvija na opštem nivou, razumljivo dolazi da panične spirale rasprodaje, u kojoj investitori žele da što pre izađu iz svojih pozicija kako bi sačuvali uloženo. Ovaj proces prenosi se dalje na privredu i kompanije čije se hartije kotiraju na berzama, pa tako one gube mogućnost daljeg finansiranja i prinuđene su na, u najmanju ruku, usporavanje rasta, ali češće na smanjenje obima proizvodnje.
A kako je, nažalost, uvek najlakše rešiti se radnika ili, u blažem slučaju, smanjiti im plate, ionako oskudna tražnja za proizvodima dodatno se smanjuje, dovodeći privredu do recesije – perioda osetno smanjenog obima proizvodnje i trgovine, uz značajno povećanje nezaposlenosti.
SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
„Loša dugoročna privredna politika najmoćnije zemlje na svetu dovela do globalne krize. Investicione banke gube svoju likvidnost. U pokušaju saniranja posledica, države osnivaju finansijske fondove kao pomoć privredi.“
Nebojša Stojanović za magazin Žurnalist
Ekonomski pad koji je sada prisutan u čitavom svetu počeo je kao kriza na američkom hipotekarnom tržištu. Kada su prezaduženi kupci nekretnina počeli da kasne sa otplatom svojih kredita, cene nekretnina su pale, a to je dovelo do novih problema sa otplatom kredita. Uskoro zatim postalo je očigledno da su temelji stotina milijardi dolara onoga što se smeštalo u kategoriju najpoželjnijih obveznica mnogo slabiji nego što se ranije mislilo. Kad su plaćanja po osnovu hipotekarnih kredita presahla, prezaduženi institucionalni kupci brzo su potrošili svoje rezerve i počeli da trpe ogromne gubitke. Zbog ovih gubitaka, u kombinaciji sa izuzetnom neizvesnošću u pogledu stvarne vrednosti sredstava u osnovi ovih hartija i zajmoprimčevog finansijskog zdravlja, finansijske institucije su ograničile kreditiranje, i među sobom i prema korisnicima, te tako ugušile kreditno tržište.
Kriza je počela u SAD, ali se neumitno proširila na čitav svet. Međunarodno učešće u hipotekarnim obveznicama SAD značilo je da zajmodavci u svim delovima sveta imaju isti problem. Što je još važnije, neizvesnost je učinila da mnoge strane finansijske institucije obrate veću pažnju drugim baznim sredstvima. To je uključivalo i kredite za njihova tržišta stanova i izgradnje, kao i ogromne kreditne prilive tokom prošle decenije za tržišta u razvoju, poput Centralne i Istočne Evrope (CEE). Ubrzo je postalo očigledno da takvo pozajmljivanje nije imalo adekvatno obezbeđenje u osnovnim ekonomskim elementima, ali da je, u ne tako beznačajnoj meri, uticalo na te osnovne elemente.
Iako je kriza počela kao finansijska kriza, pokazuje se da se preliva i da će se i dalje prelivati na proizvodne sektore1. Iako su mnoge firme manje zadužene i u boljem stanju nego u mnogim ranijim krizama, to nije slučaj sa građanima, a od njih zapravo zavisi krajnja tražnja. To je posebno slučaj na tržištu SAD gde je neto bogatstvo građana do danas u proseku izgubilo deset procenata vrednosti koja se beležila na vrhuncu, pri čemu je „efekat bogatstva” pokrenut cenama sredstava pojačao ovaj ciklus. Sve ukazuje na to da su domaćinstva znatno smanjila potrošnju i da će se ovaj trend nastaviti. Ovo smanjenje tražnje dovodi do ciklusa manjeg obima proizvodnje, manje zaposlenosti, slabijeg kvaliteta sredstava, i, ponovo, do manje tražnje.
Mnogi analitičari u početku su smatrali da će velika tržišta u razvoju, poput Rusije, Indije i Brazila, bolje proći u ovoj krizi nego SAD ili EU. Međutim, kako se kriza razvijala, pokazalo se da to nije slučaj. Očekuje se da će uticaj na tržišta u razvoju biti veliki, čak i na ona sa značajnim rezervama.
Svetska ekonomija je u teškoj situaciji. Hipotekarna kriza i visok spoljnotrgovinski deficit, spustili su vrednost američkog dolara, što je u dugoročnoj perspektivi dovelo do ekonomske krize koja je ozbiljno narušila čitav finansijski sistem Amerike. Da stvar bude još gora, američko tržište je jedno od najvećih na svetu, i na njega se direktno oslanjaju privrede mnogih zemalja, pa se tako američka kriza, poput domino efekta, prenela i na tržište Evropske unije i drugih regiona sveta uslovljavajući pojavu recesije i slom bankarskih sistema. U Evropi, u mnogim zemljama primetan je pad BDP-a (bruto domaći proizvod) i rast inflacije. Zemlje koje su prve osetile posledice ekonomske krize su Velika Britanija i Nemačka. Privrede ovih zemalja su poput američke, vezane za tržište stanova i finansijsku industriju, a pošto su suočene sa ogromnim brojem nenaplativih potraživanja, to direktno utiče na nesolventnost njihovih banaka.
„Gorke plodove“ svetske ekonomske krize verovatno najbolnije oseća Island, kome preti privredni kolaps. Island koji je doskoro važio za jedno od pet ekonomski najprihvatljivijih mesta za život, uputio je zvaničnu molbu Rusiji za dobijanje finansijske pomoći u iznosu od četiri milijarde dolara. Taj novac bi se upotrebio u svojstvu pomoći najvećim islandskim bankama čija dugovanja u ovom trenutku nekoliko puta premašuju bruto domaći proizvod Islanda.