02-06-2010, 06:41 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
NOVINARSTVO I POSLOVNA ETIKA
“ Novinarstvo je profesija, jedna od malobrojnih, u kojoj je najteze coveku da opstane i ostane to sto rekosmo-covek.Da sacuva svoje ime, da se ne potpisuje tudjim, da ga drugi ne potpisuju. Da ocuva zrno casti, mrvicu ponosa, prepoznatljiv, maker samo malo prepoznatljiv glas.”
(Vasko Ivanovic)
Novinarstvo koje nije eticno tesko da uopste zavredjuje da nosi to ime. To moze biti neka druga profesija ili zanat, neka druga mozda korisna i profitabilna, nekome mozda izazovna ili zanimljiva, ali to svakako nije pravo profesionalno novinarstvo. Jer, pravo profesionalno novinarstvo se od tih drugih i drugacijih delatnosti, koje se kat-kada svercuju pod imenom novinarstva, izdvaja pre svega po etickim i upotrebnim vrednostima na kojima je sazdan osnovni novinarski proizvod.I, najlakse se testira trazenjem odgovora na pitanje- kome, ili cemu, sluzi to sto je objavljeno? Ako sluzi iskljucivo citaocima, slusaocima i gledaocima, zadovoljenju njihovih interesa, i olaksava ostvarivanje njihovih ljudskih i ostalih prava, onda je svakako rec o novinarstvu. Medjutim, ako je to sto je objavljeno sroceno, ili sacinjeno s namerom da obraduje i zadovolji nekog drugog, ako to treba prvenstveno da posluzi nekim drugim i drugacijim posebnim ciljevima i interesima, politickim, komercijalnim i slicnim, onda je vec to nesto sasvim drugo.
Novinari, posebno novinari u nasem podneblju imaju- cini se- i razlog vise da budu sumnjicavi kada je rec o etici u medijima i novinarstvu. Cak i kada se precizira da se pod etikom podrazumeva skup normi, nacela ili pravila zanata koje propisuju sami novinari i njihove organizacije.Taj pojam ce ih, po svemu sudeci, najpre asocirati na svijevrsno licemerje.
Problem je u tome sto u skoro dva i po veka dugoj istoriji srpskog novinarstva gotovo da i nije bilo perioda u kojima bi sami novinari i drugi medijski profesionalci imali punu slobodu da samostalno odlucuju o svojoj profesiji i svojim postupcima, da odredjuju pravila i system vrednosti kojim ce se rukovoditi, i samostalno procenjuju da li su ta pravila i te vrednosti u njihovom radu i ponasanju u dovoljnoj meri postovane...
NOVINARSTVO I POSLOVNA ETIKA
“ Novinarstvo je profesija, jedna od malobrojnih, u kojoj je najteze coveku da opstane i ostane to sto rekosmo-covek.Da sacuva svoje ime, da se ne potpisuje tudjim, da ga drugi ne potpisuju. Da ocuva zrno casti, mrvicu ponosa, prepoznatljiv, maker samo malo prepoznatljiv glas.”
(Vasko Ivanovic)
Novinarstvo koje nije eticno tesko da uopste zavredjuje da nosi to ime. To moze biti neka druga profesija ili zanat, neka druga mozda korisna i profitabilna, nekome mozda izazovna ili zanimljiva, ali to svakako nije pravo profesionalno novinarstvo. Jer, pravo profesionalno novinarstvo se od tih drugih i drugacijih delatnosti, koje se kat-kada svercuju pod imenom novinarstva, izdvaja pre svega po etickim i upotrebnim vrednostima na kojima je sazdan osnovni novinarski proizvod.I, najlakse se testira trazenjem odgovora na pitanje- kome, ili cemu, sluzi to sto je objavljeno? Ako sluzi iskljucivo citaocima, slusaocima i gledaocima, zadovoljenju njihovih interesa, i olaksava ostvarivanje njihovih ljudskih i ostalih prava, onda je svakako rec o novinarstvu. Medjutim, ako je to sto je objavljeno sroceno, ili sacinjeno s namerom da obraduje i zadovolji nekog drugog, ako to treba prvenstveno da posluzi nekim drugim i drugacijim posebnim ciljevima i interesima, politickim, komercijalnim i slicnim, onda je vec to nesto sasvim drugo.
Novinari, posebno novinari u nasem podneblju imaju- cini se- i razlog vise da budu sumnjicavi kada je rec o etici u medijima i novinarstvu. Cak i kada se precizira da se pod etikom podrazumeva skup normi, nacela ili pravila zanata koje propisuju sami novinari i njihove organizacije.Taj pojam ce ih, po svemu sudeci, najpre asocirati na svijevrsno licemerje.
Problem je u tome sto u skoro dva i po veka dugoj istoriji srpskog novinarstva gotovo da i nije bilo perioda u kojima bi sami novinari i drugi medijski profesionalci imali punu slobodu da samostalno odlucuju o svojoj profesiji i svojim postupcima, da odredjuju pravila i system vrednosti kojim ce se rukovoditi, i samostalno procenjuju da li su ta pravila i te vrednosti u njihovom radu i ponasanju u dovoljnoj meri postovane...