02-06-2010, 06:38 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Услед процеса индустријализације и урбанизације, села на нашим просторима су доживела велике тренсформације. У протеклих 50 година дошло је до масовног одласка радне снаге са села и све јачег продора робно-новчаних односа. Са распадом првобитног натуралног привређивања, многа села почињу да се суочавају са социјалним и демографским проблемима. Негативни процеси који су захватили наше село нарочито су дошли до изражаја последњих деценија у условима друштвене кризе.
Наше село се данас суочава са бројним проблемима: економским, социјалним, демографским и психолошким.
Село је захваћено процесима деаграризације, депопулације и сенилизације. Ова три процеса Миладин М. Шеварлић је илустровао следећим подацима: „Деаграризација илустурује смањење учешћа пољопривредног у укупном становништву – са преко 70 % у 1948. на 18,0% (централна Србија) односно 13,7% (Војводина) у 1991. години. Депопулацију наших села потрђује смањење броја становника са 4.734.698 лица у 1948. на 3.272.105 лица у 2002. години односно за 1.462.593 лица или за 30,9%. У истом периоду учешће сеоског становништва у укупном становништву Србије смањено је са 81,7% на 43,6%. Сенилизацију становништва у нашим селима истовремено потврђује и апсолутни (са 424.268 лица у 1948. на 828.704 лица у 2002. години односно за 404.436 лица или за 51,2% ) и релативни пораст становника који припадају старосним групама 60 и више година – са 9,0 % на 25,3 % укупног броја становника у селима Србије.“ Што нас наводи да је стање наших села алармантно.
Под утицајем модернизације свеукупног начина живота, индустријализације пољопривреде, урбанизације сеоског простора, потрошачке орјентације, сеоска породица губи многа традиционална обележја...
Услед процеса индустријализације и урбанизације, села на нашим просторима су доживела велике тренсформације. У протеклих 50 година дошло је до масовног одласка радне снаге са села и све јачег продора робно-новчаних односа. Са распадом првобитног натуралног привређивања, многа села почињу да се суочавају са социјалним и демографским проблемима. Негативни процеси који су захватили наше село нарочито су дошли до изражаја последњих деценија у условима друштвене кризе.
Наше село се данас суочава са бројним проблемима: економским, социјалним, демографским и психолошким.
Село је захваћено процесима деаграризације, депопулације и сенилизације. Ова три процеса Миладин М. Шеварлић је илустровао следећим подацима: „Деаграризација илустурује смањење учешћа пољопривредног у укупном становништву – са преко 70 % у 1948. на 18,0% (централна Србија) односно 13,7% (Војводина) у 1991. години. Депопулацију наших села потрђује смањење броја становника са 4.734.698 лица у 1948. на 3.272.105 лица у 2002. години односно за 1.462.593 лица или за 30,9%. У истом периоду учешће сеоског становништва у укупном становништву Србије смањено је са 81,7% на 43,6%. Сенилизацију становништва у нашим селима истовремено потврђује и апсолутни (са 424.268 лица у 1948. на 828.704 лица у 2002. години односно за 404.436 лица или за 51,2% ) и релативни пораст становника који припадају старосним групама 60 и више година – са 9,0 % на 25,3 % укупног броја становника у селима Србије.“ Што нас наводи да је стање наших села алармантно.
Под утицајем модернизације свеукупног начина живота, индустријализације пољопривреде, урбанизације сеоског простора, потрошачке орјентације, сеоска породица губи многа традиционална обележја...