Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Etički aspekti cyberspace komunikacije
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz etike.

„Interesovanje da se otkriju i razumeju mehanizmi funkcionisanja i smisao ljudskog komuniciranja, staro je koliko i ljudsko društvo. Iako pod različitim nazivima, komuniciranje se, najpre u okviru teologije i filozofije, izučavalo jednako u drevnoj Kini, Staroj Grčkoj, srednjem i novom veku, a preko razvitka sociologije i pshologije krajem prošlog stoleća, ono postaje centralna tema mnogih društvenih nauka”.

Kompjuterska komunikacija i celokupna sajber-kultura možda jasnije od drugih naučnih dostignuća pokazuju nerazdvojivu povezanost tehnologije i društva. Omogućavajući specifičnu društvenu interakciju miliona ljudi iz čitavog sveta, te stvaranje virtuelnih identiteta, socijalnih odnosa i zajednica - kompjuterska tehnologija i komunikacija dotakle su osnovne elemente društva, pokazujući u kolikoj meri tehnologija nastala na određenom stepenu kulturnog razvoja može uzvratno uticati na razvoj društva i kulture. Američki antropolog Arturo Escobar ističe da su novi pravci proučavanja tehnologije u društvenim naukama značajno promenili konvencionalno shvatanje ove oblasti. "U konvencionalnim pristupima tehnologija je usko identifikovana sa oruđima ili mašinama. ... Kao oblik 'primenjene nauke', tehnologija je smatrana nezavisnom od društva i vrednosno neutralnom." . Escobar naglašava da je šezdesetih godina prošlog veka svest o negativnim efektima nuklearne i industrijske tehnologije dovela do preispitivanja tradicionalnog pogleda na nauku i tehnologiju kao na nezavisne od društveno-istorijskog i političkog konteksta, te se započelo sa uporednim proučavanjem nauke, tehnike i društva.

Ovakva vrsta uporednih proučavanja poslednjih godina je usmerena na virtuelni svet nastao posredstvom globalne kompjuterske mreže, Interneta. Pažnju naučnika humanističke provinijencije prvenstveno zaokuplja činjenica da se kompjuterskom komunikacijom ostvaruje društvena interakcija i uspostavljaju društveni odnosi. Društvene grupe koje nastaju povezivanjem ljudi u sajber-prostoru nazivaju se virtuelnim zajednicama. Ovakvo označavanje virtuelnih društvenih grupa popularizovao je Howard Rheingold koji je 1988. godine objavio članak, a 1993. godine i knjigu pod nazivom "Virtuelne zajednice". U vezi sa definisanjem on-lajn društvenih grupa medju naučnicima postoje nesuglasice, ali je termin "virtuelna zajednica" uglavnom postao opšteprihvaćen.

Virtuelne zajednice Rheingold definiše kao "kulturalne skupine koje nastaju onda kada se dovoljno ljudi dovoljno često susreće u sajber-prostoru." Slična je i definicija Alana Kazleva:"Digitalna zajednica se formira kada se grupa ljudi priključuje na isti kanal kako bi četovali jedni sa drugima." Razlika izmedju ovih definicija je u tome što se u prvoj govori o susretu korisnika u sajber-prostoru, a u drugoj o susretu u čet-kanalima. Virtuelne zajednice, kao što Rheingoldova definicija objašnjava, nastaju društvenom interakcijom ljudi u celokupnom sajber-prostoru. Zajednice nastale u različitim segmentima sajber-prostora u ponečemu se razlikuju, ali su njihove osnovne karakteristike, one koje ih razlikuju od realnih zajednica, iste.

Kao bitnu karakteristiku cyber društvenih grupa treba izdvojiti fluidnost virtuelnog identiteta njihovih članova. Učesnici u kompjuterskoj komunikaciji "sakriveni" su iza svojih računara, usled čega sve informacije o sagovorniku, uključujući i one osnovne, u realnom životu lako uočljive (pol, starost, rasa) mogu biti dobijene jedino od sagovornika i ne mogu biti proverene. U sajber-svetu čovek je ono što o sebi ispriča, te ovaj svet omogućava upuštanje u "igre identiteta". Virtuelni indentitet se može ne samo slobodno kreirati, već i neprestano menjati. Prijavljivanje pod novim nadimkom omogućava da se stvori virtuelni identitet potpuno drugačiji od prethodnog. Niko od učesnika u četu pri tom ne može znati da se iza različitih nadimaka "krije" ista ličnost. Medjutim, istraživanja pokazuju da se nevidljivost kompjuterske komunikacije retko zloupotrebljava drastičnim "korekcijama" identiteta, već je češće prikazivanje u "boljem svetlu". Ponuda vurtuelnog sveta da u njemu budete ono što želite predstavlja izazov kome retko ko može da odoli, zbog čega se ponekad dešava da korisnici sebe predstavljaju onakvima kakvi bi želeli da budu ili kakvima bi želeli da ih drugi vide.

U virtuelnim zajednicama kao i u realnim, kontakt najbrže i najlakše uspostavljaju ekstrovertne osobe. Biti primećen u četu prilično je jednostavno - dovoljno je slati poruke koje na neki način privlače pažnju. Biti primećen, medjutim, ne znači i biti prihvaćen. Stepen prihvaćenosti može da se menja i u zavisnosti od karaktera zajednice, jer su i u sajber-svetu neke grupe zatvorenije od drugih. Po mišljenju Alana Kazleva, svaka virtuelna zajednica razvija sopstvenu, specifičnu kulturu po kojoj se razlikuje od drugih zajednica te vrste. Bez obzira na to da li ćemo se složiti ili nećemo da u ovom slučaju može biti upotrebljen termin "kultura", možemo konstatovati da se virtuelne zajednice zaista medjusobno razlikuju.

Referentni URL