Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Епистемологија Џона Лока
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из филозофије.

Џон Лок (енгл. John Locke, 1632 — 1704), енглески филозоф. Оспоравао учење о „урођеним идејама“; заступао сензуалистичку теорију сазнања (дух је по рођењу „табула раса“; „ничег нема у интелекту што претходно није било у чулима“), којом је утемељена емпиристичка традиција у енглеској филозофији (Оглед о људском разуму).

Његова политичка филозофија, заснована на природноправној доктрини, садржи класичне формулације темељних начела либерализма (Две расправе о влади).

Залагао се за верску толеранцију (Писма о толеранцији И—ИВ, 1689—1706). Бавио се и педагошким проблемима (Мисли о васпитању, 1693).

Теорија сазнања или епистемологија бави се проблемом сазнања. Уместо овог појма употребљава се И појам гносеологија. Називи потичу од грчких речи гносис (gnosis) i епистеме (episteme) што значе знање и сазнање.

БИОГРАФИЈА

Џон Лок (John Locke) родио се исте године као и Спиноза, а готово пола века после Хобса (1632. године). Револуционарна збивања у Енглеској средином XVII века доживљавао је као дечак и младић. Док је његов отац, правник и ватрени пуританац, као официр револуционарне армије активно учествовао у грађанском рату, дотле је син учио, најпре на Школи у Вестминстеру (1646-1653) а затим у Оксфорду (1653-1657), где је по завршетку студија остао као нека врста асистента за грчки језик и реторику, а касније за моралну филозофију. Схоластичка филозофија, која је у то време још увек доминирала у Оксфорду, није успела да зарази Лока. Осећајући антипатију према њој, он је свој боравак у Оксфорду користио пре свега за самостално студирање новијих филозофских дела (у првом реду Декартових, а такође и Беконових, Хобсових, Гасендијевих), као и за проучавање природних наука (хемије, експерименталне физике и нарочито медицине), те се упознао и спријатељио са славним хемичаром Робертом Бојлом (Robertom Bojlom) и лекаром Сиденхамом, који су се на подручју својих струка борили за примену емпиријских метода.

У вриеме Локовог рада на оксфордском универзитету дошло је до рестаурације Стјуарта. Буржоазија и ново племство понудили су (две године после Кромвелове смрти)

Referentni URL